Sign in to follow this  
chule80

Седма Крајинада 6. јул 2013.

Recommended Posts

 krajinadaplakat2013_zpse4b12c32.jpg

 

Сада се више и не пита шта је то Крајинада... сада ме само питају, када ће бити. 8)

А драго ми је због тога. Драго, јер смо буквално од ничега, само ове кљусине интернета, повезали се на КФ, и решили јуна 2007. године да направимо изглет, окупљање Крајишника из Београда, и околине, пошто нам се наши чланови из дијаспоре нису могли прикључити. Кренули смо доста ентузијастично. Желећи да будемо покретачи и предводници једне нове снаге младих људи, који су желели посебан окуп самих Крајишника, у веселој, и пријатној атмосфери, без икаквих испада, и неке комерцијализације. Тада нас је само 6 са КФ, и тада смо утемељили нешто сасвим ново. Просто, родила се једна дивна идеја. Коју смо 8. јула 2007. године. на Ади циганлији у Београду зачели. Без обзира на бројност, утисци су били прелепи.

Пролеће 2008. године донело је ново интересовање за тај окуп Крајишника на БГ Ади. Да би већ тада размишљали много више, и напредније. Тражили смо свој пут, где би се исказала наша љубав према нашем завичају, а то је Крајина. Хтели смо препознатиљивост преко заставе, и мајица. Успели смо прескочити ту велику препреку, и 12. јула 2008. године  другу Крајинаду посећује укупно 28 људи. Дошли људи са свих страна Београда. А имали смо и делегацију из Новог сада, и срца Шумадије. Невероватна енергија нас је спојила тог дана у једно. Утисци су били заиста феноменални, јер смо видели колико можемо, и колико смо велики искорак направили. Тих 5-6 сати је пролетело као 5-6 минута. Сећања за цео живот, многима. Тако да се заправо дешава да се посетиоци Крајинаде друже и после тог Петровдана 2008. Пуно снимака, слика је настало од посетиоца друге Крајинаде. Друже се чланови, постају кућни пријатељи, јер виде колико их иста осећања и размишљања везују.

Трећу Крајинаду, 2009. године је било лакше организовати за нијансу, али је бројност порасла више него дупло... скоро 60 људи је било 11. јула 2009. посетило београдску Аду, и удружили смо нову енергију, где је и вокални део дошао до изражаја, па се из већине наших грла заорила крајишка ојкача младости, и полета. Заиграли кола, наша аутентична... имали госте из Либана, који су тек завршили са учешћем на Универзијади у БГ. Гости су нам стизали из далеких крајева, не само Србије, већ и Европе! Наши људи у дијаспори су почели да свој годишњи одмор усклађују са Крајинадом... а нема већег признања од тога. Направили смо и нове мајице, сашили и нове заставе... Дешава се да је атмосфера на трећој Крајинади толико добра, да посетиоци једноставно неће да иду кући, јер им је лепо?! Има ли већег признања? Никакви инциденти нису забележени... заиста фин скуп младих људи, и оних мало старијих, као и деце. Знају читаве породице да дођу. А разлог је једноставан за нашу формулу успеха: нема политике, нема комерцијализације, нема опијања и сл.

Четврта Крајинада, одржана је 3. јула 2010. исто на БГ Ади, и остали опет до мрака 8) Бројност нам се опет повећала, прешли смо бројку 70 људи. Бројност није нешто чиме се оптерећујемо, али лепо је када расте. Атмосфера наравно да је била добра, гужва и фрка, око организације, као и сваке године, али све је супер када знаш да си нешто добро радио. Сјатило се наше младости и пар ветерана, ујединили смо опет енергију... играли фудбал, вукли конопац, љуљали се, шетали, купали, смејали. Прошле године су певачи мало затајили :- . Међутим, Нина када је запевала, стварно су људи били одушевљени. Да не испадне сад како се сами хвалимо, можете погледати снимке на јутјубу (ако укуцате Крајинада 2010), па ћете вам мало дочарати атмосферу. 8)

Пета Крајинада је одржана 2. јула 2011. године, опет на Београдској Ади. Опет смо остали до мрака B) , чак и после мене су остали момци да розгају онако по мраку. Занимљиво је да је бројност била нешто мања него 2010, јер су се појединци уплашили кише!? :D Али, веровали или не, ми који смо били, нама је киша само помогла (падала је само ујутро), јер није било врућина као 2010. Тако да супер смо се провели, имате извештај на форуму, па читајте ако не верујете, или најбоље питајте учеснике. Може и јутјуб да вам мало помогне.
 

 

Шеста Крајинада је одржана у недељу 1. јула 2012. године за коју владало добро интересовање. Дошло је опет пуно људи, а свакако вреди поменути 4 момка који дођоше из Бијељине. Било нам је весело, чак и по оној врућини +40'С... и опет смо остали до мрклог мрака. Певали смо, играли фудбала, вукли конопац и др.

 

Сада најављујемо полако и Седму Крајинаду, која ће се одржати у суботу 6. јула 2013. године. Место је старо - београдска Ада. О атмосфери и да не причам како ће бити добра, јер долази заиста сјајна екипа момака и девојака (неки нови, неки стари), који ће да запевају, заиграју... уз 'ладно пиће, фудбал, традиционалне крајишке игре... ОВО ДРУЖЕЊЕ ЋЕ ВАМ ОСТАТИ НЕЗАБОРАВНО! Улазак ће се плаћати, али не велике суме новца... Биће за тај новац неограничено пиће (за храну смо видели да одузима време, и новац, па прескачемо).
Мајице ћемо такође имати ове године, које купујете по жељи, а не по обавези.


Зато вас и позивам у име свих људи који се труде и долазе на Крајинаду 2013, да дођете 6. јула на Аду, у 12 часова (на улаз код камења)... чистог срца, са осмехом на лицу, а за остало ћемо се ми побринути. Што каже једна чланица КФ, "Немојте тражити изговоре, тражите разлоге да дођете". Биће сјајно као и прошлих година. Немојте се оптерећивати ако не дођете тачно у 12 сати код камења, јер Крајинада не траје 2 сата, па да ће те нешто пропустити... траје сатима, па и ако мало окасните добро сте нам дошли! ;)


Поздрав свима, уз наш слоган: КРАЈИНАДА - ТАМО ЂЕ СМО МИ!

 

Share this post


Link to post

Важна напомена:
На Крајинади ће бити сликања и снимања, тако да ће се тај видео материјал и слике, пренети и на КФ, и друге сајтове који су најављивали Крајинаду. Што значи да неће бити цензурисања. Ово пренесите свима које позивате на Крајинаду.

Share this post


Link to post

Кажите своје утиске! :}\/

 

Ја ћу мало после... имам сада посла око слика, снимака... а онда и извештај :]]8)

Share this post


Link to post

шта рећи него било је више него добро...мене више не мораш ни да питаш за утиске...ђе ове године тако и догодине .....

Share this post


Link to post

СЕДМА КРАЈИНАДА

6. јул 2013.

 

 

 

    Крај маја месеца, преподневни часови... У канцеларији код ЛИМАФ-а седимо и ћаскамо г-дин Ћалић и ја о свему по мало. Дошли смо да "погодимо посао". Наручујем ја 10 комада мајица Крајинаде за 2013. годину. Пита ме: "Колико ћеш?"... Ја велим: "Десет, нема потребе за више"... Он каже добро и окреће очима... Знам да му није право, али нема неке навале за мајицама као раније... и ту погреших. Он је на своју руку и одговорност одштампао 20 комада. Тако да чим су мајице оглашене тих 10 је нестало као да је магија у питању... На самој Крајинади је била јагма за мајицама... поготово оним белим из 2011. године, које су по мени и најбоље...

 

    Пре свега хоћу да похвалим мог дугогодишњег помагача, односно комшиницу Наташу. Јер док сам ја зврцкао људе ко, где, шта и како око Крајинаде, сви вичу да су у обавезама, једино ме Наташа питала, треба ли каква помоћ... Уффф, како не би требала. Помоћи никада доста. Тек што је почео јул месец 2013. мене је почела да боли глава, јер опет имамо проблем са пићем, тачније како га држати охлађено на 30'С. Некако сам ја успео да заледим неколико флаша код комшија и хвала им на томе. Ујутро у суботу некако то све натоварих са све осталим стварима и правац до Наташе. Тамо смо тражили и вулканизера, али нас игноришу... па смо на другом месту нашли коректне људе који нам напумаше лопту за фудбал.

 

Ори у фићку идемо ка Ади са све Бајом малим Книнџом који се дере на пристојних 45 јединица. Пре Аде морали смо до трговине да купимо од пића шта нам све треба: лав, јелен, наранџа, бресква, кисела вода, бело и црно вино... Вишњу нисмо куповали, донели смо је домаћу! А исто тако и шљивовицу. Потрпасмо све то у гепек и правац рампа на Ади. И ту смо били у дилеми... хоћемо право, па на паркинг и да теглимо ко магарци или куњи 200м, или да скренем лево, па шта нам Бог да... Паде одлука на ово друго, односно лево. Долазимо до једног пункта са рампом... Ранијих година ту нам често правише проблеме јер тобоже не смемо ту ићи аутом... Како то ми не смемо, а други могу?! Није ми то баш било јасно... али ајде. Речем ја чувару да имамо неко пиће, па да не би теглили за час и одмах се враћамо... Он вели да може, али да морам оставити личну карту. Пристанем ја, још у неверици шта нам се остварило.

Ово је уствари дошло као мелем на рану... јер пре пар дана када сам звао Мику 'армонику да га питам за здравље, рече да нема више 'армонике у КУД-у, јер су је дрписали у Угриновцима?! "Ајме мени, па што ми то сада рече", велим му ја?! Неће чак ни да дође, правда се неким обавезама... Уффф! Тражио сам ја хармонике и на другим местима, али људи невољни... или је профи од 5.000 еврића или је раштимована па није ни за врага, а не за Крајинаду.

 

Тако да када ми уђосмо, нисмо више ни излазили до мрака, када је све било готово... Једним ударцем две муве. Прво јер нисмо теглили, а друго, јер смо имали и музику гратис. :}\/

 

Е сада да није све онако како смо желели, побринули су се и други људи који дођоше пре нас, па заузеше добра места... Није ни наше било превише лоше... али један део помагача је заказао. Побегли из Београда, а други су намерно задржавали госте још један дан, само зато да не би ишли ујутро на трчање и тучу, јер за место на Ади влада туча. :|<

 

Сигурно један сат смо диванили Наташа и ја о којечему, и чували место, док нисмо добили и првог госта... а то нам је била тета Бранка, книњанка. Жена има већ и унучад... као мала је отишла из Книна, одрасла у Београду... али се после рата вратила у Книн на своју ђедовину. Тако нас је онда мало увесељавала са својим догодовштинама из крајишке престолнице, са реке Битужнице. Прво оне предратне са штафетом... А онда и оне послератне... поготово када је довела за синовљеву свадбу трубаче из Гуче, који нису имали "радну дозволу"... али је то тета Бранка отклонила за пар минута... без икаквих веза и везица. Види се да у њој тече Крка и Зрмања. Е да... она нас је тражила пола сата и никако нас наћи. Док није дошла до портира на оној рампи. Пита га за "окупљање" Крајишника, иако ја не знам да иједан портир са Аде је присуствовао код нас на дружењу... и рече јој да је то тамо код роштиља. Тако жена и уради. Није прошло неко време дође неки смарач па је обигравао око нас, као мува.

Али после нам дођоше Милица и Сара, личанке... једна са севера Лике, а друга са југа. Драго ми је када и млађи свет долази, тачније када их интересује њихово порекло и завичај. Јер када изгубиш завичај, изгубио си све!

 

Долази и Мића Прелџија са својом окрњеном панчевачком бригадом. А пре њих су нам у пролазу били Кукобати, старији и овај млађи... имењак мој. Они су као били у пролазу, али заправо Дивномир није увече имао неког посла, па је довео сина да се мало и дружи са нама. Дође Мићан и већ смо ми развукли причу, убијали врућину, док она не убије нас. Нисам ја тада ни знао да је тета Бранка имала добар телефон, па је одмах почела да снима, тј. слика  и шаље слике на интернет, директно са Крајинаде.

 

 krajinada2013bychule_05_zpsa673d849.jpg?

 

 

 

Ори она музика из фићка, туче Книнџа све у 16... кад долази неки момак и пита да отворим прозоре и врата на ауту. Ја питам што? А он: "Да се боље чује" ;D Питам ја: "Роде одакле си ти?", а он вели "одавде, али волим ту музику. Занимљиво и више него занимљиво...

 

Телефон је мало, мало па звонио, или су поруке стизале... Видеше људи на нету да има "окупљање Крајишника", па дођоше. Никад нисам ни чуо ни видео неке људе, али ето они се одлучише да дођу. Рецимо, ту мислим на момке из Книна. Далматинци ове године нису били мањина као раније, напротив... Чак су имали и своје "талијанке" карте, па су закартали и бришкуле...

 

Како се почело скупљати света, тако смо могли да заиграмо фудбал... јесте да је било по највећем сунцу, али шта да се ради. Играле су и цуре са нама и Кукобат млађи. Моја екипа је толико зицера промашила, да ме чуди како нисмо и раније изгубили. Просто је било невероватно колико смо промашивали и какве шансе. Не знам да ли је неко то снимао. Мислим да јесте, па када прибавимо материјал показаћемо.

 

Сетих се ја да има и неке погаче у аутићу и изнесем је. Док си рекао пиксла нема ни мрвице од погаче. појели су је људи у сласт. Да ли зато што је добра или су људи навикли да се на Крајинади нешто грицне, немам појма... Хвала Богу па нисмо још око хране водили рачуна. Ем пуно обавеза, ем велика врућина. Тако да ко је био гладан, имао је грил кућицу поред и могао је да купи нешто да поједе.

 

Нестало је и пића, па смо Ацо и ја отишли до трговине аутом. Боље његовим него мојим, јер ако одемо мојим, нема више музике. Иако су цурице хтеле да им "родим" ужичко коло.

 

Стиже Мрки вук из Плитвица, стиже и каменчина од 3кг. Ја сам већ изнео и конопац па смо одмеравали снагу.
Прво конопац. Послагали се Личани и Далматинци... богами, прави дерби... Шта мислите ко је победио? Личани наравно и то убедљиво, мислим да је било и 2:0 за Личане. Неки су чак и запливали на трави,мислећи да су у Карину... После су се екипа измешале, али су и момци из околине, мислим са других столова прикључили се и вукли конопац... Међутим против ових наших нису могли! :<|

 

Но, Лика није однела апсолутну победу против Далмације, јер су Далматинке осветлале образ... тачније, одувале су Личанке на вучењу конопца. Како сам ја после гледао снимке, мислим да је то због става. Тачније, Личанке нису добро ни стале, а Далматинке су се боље укопале и добро потегле конопац... Ето им наук за догодине!

 

Бацање камена исто прича за себе. Ниџо је бацио највише, 28 стопа. Ови Срби из Босанске Крајине или слабо схватају! Стално прекораче границу или 'ватају залет. Па не може тако! Дарко, Ниџо и још један из Грачаца су бацили највише. Мада један део није хтео ни да учествује... можда бојећи се да се не осрамоте ;D

 

После свих тих играрија... сели смо за столове и онда је кренуо вокални део, тачније песма на суво. Певали су и мушки и женски... певало се о Буковици, о Книну, Лици, Плитвицама, Крбавској долини, Капели, Шатору... "Нема раја без роднога краја" и др. Мрак увелико пада а ови неће да иду... него грми, да се пролама Ада. Мени је жао што нисам имао профи камеру па да смо то све снимили, ако треба и 5 сати.

 

Већ су и комарци почели да гризу као пиране, па су људи полако хватали "кваку". Ја сам мислио са газдарицом ићи кући, али се јави један дечко да му није добро, па сам ипак променио план. Одвезао сам њега преко моста, а још једног бећара до аутобуске станице, јер је ишао кући у Сомбор. Иначе он је овде потегао само ради нашег дружења на Крајинади. Довела га кума Јелена, Далматинка... Да, то је она са којом се пет минута приче претворило у 50, пре 2 недеље. Па, пошто тада нисам могао више да издржим, већ сам морао кући да једем, тако се и разиђосмо.

 

Стигох кући мртав уморан, жељан и кревета и да идем под туш... али није ми жао. Напротив.

Упознах пуно нових људи, тако да смо проширили нашу причу. Провео сам један диван дан на Ади, дружио се са људима, са којима иначе у овом времену и немам пуно времена уживо да попричам, јер живот у мегаполису какав је Београд, је такав да нисмо своји на своме...

 

Знам да ће многима, када буду читали ове редове, бити ужасно криво што нису били у могућности да дођу, неко због времена, неко због пара, али шта да се ради. Крајинада није свадба или крштење па да се прави једном у животу. Сваке године почетком јула стиже Крајинада! ;)

 

 

 

КРАЈИНАДА - ТАМО ЂЕ СМО МИ!

Share this post


Link to post

Када смо требали вући конопац... питам ја Милутина ђе да га ставим, у личку или дакматинску екипу? Он је Далматинац, али пређе човек Велебит, пољуби цуру гараву и остаде тамо ;D  То му ови шолци не опростише... Углавном рече он мени " у личку екипу"... јер га ови његови не воле... Ја питам који су то "ови", а он показа на оног бећара из Обровца... Ја му велим да се не брине, јер тај не воли ни сам себе, а не друге.  ;D  ;D  Можда је баш зато Бог наградио личку екипу јуче ;]\/

Share this post


Link to post

Све што сам имао да кажем о Kрајишницима рекао од моје девете године кад сам чуо и почео слушати крајишку музику уз песму Боре Дрљаче "Крајишници ђе ћемо на прело" и "Тјерај мала овце преко бријега"...

А што се тиче Крајинаде то је један прелеп догађај кој треба подржати и још више оживети... Кад ја могу волети Крајину и крајишке обичаје што нисам из Крајине..онда сами процените какви сте људи..живи били и здрави..од мене увек имате подршку..чувај те традицију и обичаје....скупити се на овако једном месту и толико позитивног духа и људи...у данашње време је тешко..да ли ишта има лепше кад код домаћина у кућу и кад те тамо укућани дочекају са осмехом и и пуни среће што си дошао...

За мене нема мишта лепше..Е то су крајишници, е то је Крајинада то су људи који воле и поштују све..

 

На првој Крајинади сам само знао Чулета, а сад ни броја не знам колико сам их још упознао и наравно остали смо пријатељи и после Крајинаде... Ево колико само волим дружење са Крајишницима да ћу Чулету открити нешто што не смем овде писати због других. А он ће пренети мојим правим пријатељима...

Мислим да би ово мало ко урадио да би дошао на Крајинаду....толико од мене..пуно среће...и још чешће да буде овако Крајинада, далеко је бре брате мили јули идуће године ко ће дочекат!

Share this post


Link to post

Ја знам бар 10 људи који нису дошли. Њихово образложење је да "не знају никога". Па шта? Какве везе има што не знају никога.
Додуше, то им је добар изговор. Али, лично мислим да су они на губитку. Наше богатство је управо у томе, што сваке године упознајемо неке нове људе. Чак и ја сам ове Крајинаде упознао бар 10 нових људи, које никада у животу нисам видео.

 

Да, брзо прође Крајинада, баш брзо... видећемо на јесен да нешто организујемо, можда и неко окретање ражња... Далматинци су то предложили, па ћемо најозбиљније то размотрити :]]

 

 

п.с.

За тебе су раније мислили да си шпијун, а испаде да тебе овде неко шпијунира и гледа ђе си био, шта си радио. ;]\/

Share this post


Link to post

Драго ми је да су и други почели да нас снимају! :]]

 

 

Ево један абер...

 

Долази Дадо на Крајинаду, али без мајице. Иако је регуларно купио пре 3 недеље. Питам га ђе му је мајица...

А он се смрко и вели: "Ништа не питај... Опра' сам је и оставио на штрик... већ сутрадан је није било. Живимо у крају ђе има пуно нашије, па је неко скинуо... Остале ми на штрику и гаће и кошуље, али мајице Крајинаде нема!"... Дал' да се смејем или да жалим :unsure:

Share this post


Link to post

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Loading...
Sign in to follow this