CORDON

.... KAKAV JE OSJECAJ KAD U UNIFORMI HV UDJES U SELO GDJE TI SE RODIO CACA ? ....

Recommended Posts

IZJAVA ZADARSKOGA GRADONAČELNIKA ZAČUDILA PREDSTAVNIKE NACIONALNE MANJINE, A POSEBNO MJEŠTANE POLJICA U OPĆINI VRSI Odgovor Vrančiću: Srbin sam i borio sam se u Hrvatskoj vojsci

 

Iskustvo građana srpske nacionalnosti prije početka sukoba takvo je da bi zadarski gradonačelnik trebao imati na umu činjenicu da ti ljudi nisu bježali iz grada zbog toga što su htjeli veliku Srbiju ili samoproglašenu “Krajinu“, nego zato što nisu imali mira u svojim kućama − rekao nam je Milorad Pupovac, potpredsjednik SDSS-a i saborski zastupnik, komentirajući izjavu zadarskoga gradonačelnika dr. Zvonimira Vrančićaprema kojoj je netočno da se “jedan dio“ srpskog stanovništva u Hrvatskoj pridružio agresiji, nego se “veliki, ogromni dio Srba digao protiv svoje, hrvatske države“.

Dr. Vrančić je dodao da su i građani srpske nacionalnosti koji su za vrijeme rata ostali u Zadru većinom bili “petokolonaši, izdajnici i agenti neprijatelja“.

 

− Nitko tko ima bilo koju vrstu humanosti i nitko tko ima bilo koju vrstu realnog odnosa prema stvarima ne može imati mišljenje kakvo ima zadarski gradonačelnik. On je trebao poštovati svoje građane srpske nacionalnosti koji su sa svojim susjedima pretrpjeli razaranja i stradanja, kao i dvostruke strahove: od granata jugovojske i svojih sunarodnjaka, te strahove od stavova kakve je ponovio gradonačelnik Zadra. Mi koji to danas popravljamo i vraćamo stvari u normalu najmanje trebamo takve poruke − zaključio je Pupovac.

‘Ne želim neugodnosti’

Iz mjesta Poljica u općini Vrsi, pokraj Zadra, većina se srpskog stanovništva već 1991. godine priključila upravo Hrvatskoj vojsci.

− Točno, ja sam jedan od njih, imao sam 23 godine i 1991. sam kao dragovoljac ušao u 112. brigadu. Svi smo bili dragovoljci. Prošao sam sve bojišnice, poslije sam bio u 7. domobranskoj pukovniji i u ratu sam bio do kraja. Znam da nas je bilo u postrojbama, nas dragovoljaca srpske nacionalnosti, ali više o tome ne želim govoriti jer ne želim probleme. Ne želim imati neugodnosti. Mišljenje gradonačelnika dr. Vrančića je njegovo, a on valjda zna što govori, ja se u to ne miješam. Ja sam svoje “otukao“ na bojišnici i nikakva me politika više ne zanima − kazao je naš sugovornik, čiji su podaci poznati redakciji, no nije želio da se njegovo ime i prezime objavi.

Prvi zapovjednik 112. brigade, umirovljeni pukovnik Marko Čulina, kazao je da je u Hrvatskoj vojsci bilo Srba.

− Takvima zahvaljujem i poštujem ih. No, ne znam kome više trebaju te teme, da se sada ponovno prebrojavamo. Istina je da su Srbi u HV-u bili časne iznimke, a da je većina Srba organizirano napustila Zadar. Jednostavno rečeno: ako gledamo proporcionalno, u Zadru je prije rata bilo krasnih i časnih ljudi, ali nisu kasnije bili ni u Hrvatskoj vojsci, a ni u gradu. Bio ih je, dakle, proporcionalno puno manji broj u vojsci i gradu nego što je bio njihov stvaran broj prije rata u strukturi stanovništva − rekao je Čulina.

‘Izdajnici unutar grada’

Zadarski gradonačelnik dr. Zvonimir Vrančić u ponedjeljak je potvrdio svoj stav da se veći dio srpskog stanovništva na razne načine uključio u realizaciju projekta velike Srbije.

− Također, što se tiče izdajnika u gradu za vrijeme rata, to je bilo tako. Svi koji smo u Zadru doživjeli agresiju znamo da su Srbi morali imati, i imali su, informatore i pomagače koji su bili u gradu − ustvrdio je dr. Vrančić.

− Istina da je jedan dio srpskog stanovništva u Hrvatskoj bio lojalan svojoj domovini, i njima svaka čast i priznanje jer im nije bilo lako. No, potpuno je sigurno da je većina srpskog stanovništva u Hrvatskoj prihvatila velikosrpsku politiku − zaključio je zadarski gradonačelnik.

 

Извор Сл.Далм.

Share this post


Link to post

Srbi u ustašama i političkom vrhu NDH – nije baš sve bilo crno-bijelo

 

 

Nadan Filipović

Mnogi Srbi pojma nemaju da je jedan broj njihove braće bio veoma odan ustašama i vlasti Nezavisne države Hrvatske. Bilo je Srba koji su se „proslavili“ kao ustaški koljači koji su baš sa posebnim zadovoljstvom sadistički mučili i na najzvjerskiji način ubijali svoje sunarodnjake. Naime, nemali broj Srba historiju i historijske činjenice podrazumijevaju kao nekakav „švedski sto“. Takvi sa tog “švedskog stola“ biraju samo ono što im u nekoj političkoj situaciji odgovara, a ono što im ne odgovara jednostavo nikad ne spominju. Moje je lično mišljenje, koje će neki dijeliti, a neki neće, da su mnogi Srbi pravi maheri za skrivanja nekih historijskih činjenica, te za prekrajanje historije po svojoj mjeri i najbesprizornija izmišljanja, laži i falsificiranja. Nije otac i vrhovni guru srpske nacije Dobrica Čosić „onomad lepo rekao i sve lepo objasnio“ pohvalivši svoje stado: „Mi Srbi lažemo da bi varali sami sebe, da tešimo druge, mi lažemo za oprost, mi lažemo da bi se borili protiv straha, lažemo da ohrabrujemo druge, lažemo da bi skrivali svoj i nečiji drugi jad. Laganje je oblik našeg patriotizma i potvrda naše urođene inteligencije. Mi lažemo na kreativan, maštovit i dosetljiv način.”

Posebno treba naglasiti da su Srbi najpodložniji gutanju svih “istina” koje im serviraju njihovi stalni psihotrovači. Od fantastičnih i zaista nestvarnih mitova, stripova a la „Mirko i Slavko“, preko izmišljenih kraljeva i knezova, laži o Kosovskom boju, pjesama o „junaku“ Marku Kraljeviću, „heroju“ Milošu Kobili, kojeg prekrstiše u Miloša Obilića, pa tekstova i proglasa Ilije Garašanina, pa eto i sve do Dobrice Čosića, Milorada Ekmečića, generala Terzića, Vuka Draškovića, svakako uz podosta aditiva Ivana Andrića, alias Ive Andrića, i, svakako, Njegoša, Srbima je kronično baždaren i mitovima i lažima održavan jedan mentalni kod čije su žrtve svi oko njih, a na kraju će, najvjerovatnije, i oni sami biti žrtve tog vlastitog mentalnog koda.

Od srpske javnosti se skrivaju činjenice da je podosta Srba bilo aktivno u ustašama i vrhunskoj politici Nezavisne države Hrvatske. Naprimjer, veoma uvaženi član predsjedništva Hrvatskog državnog sabora Nezavisne države Hrvatske bio je dr Savo Besarović, inače bliski prijatelj Dr Ante Pavelića.

Članovi Hrvatskog državnog sabora u tom sazivu bili su Srbi  dr Svetislav Šumanović, vice-ban Hrvatske i Slavonije od 1903 do 1906 godine, te predsjednik Upravnog odbora Srpske banke iz Zagreba od 1929 do 1941. godine, kao i Uroš Doder. (Jozo Tomasevich, War and revolution in Yugoslavia 1941 – 1945. Stanford University Press, 2001) Kasnije, nakon propasti NDH, doktor Svetislav Šumanović je uspio emigrirati, a doktor Sava Besarović nije ni pokušavao bježati, jer je mislio da za to nema nikakvog razloga. Međutim, partizani su mislili drukčije. Doktor Besarović je osuđen na smrt nakon kratkog procesa održanog 16. jula 1945 godine pred “narodnim sudom”. Prema pozdanim svjedočanstvima i izvorima on je neposredno prije izvršenja smrtne kazne uzviknuo: “Imao sam čast da sam bio ministar u vladi Nezavisne države Hrvatske. Umirem kao Hrvat za svoju domovinu Hrvatsku. Živio doktor Ante Pavelić. Živio hrvatski narod!“ (“Hrvatska”, Buenos Aires, Argentina, 5. ožujka 1952). Ostao je veoma poštovan u ustaškoj emigraciji.

Ministar “bez lisnice” u Vladi NDH bio je i magistar farmacije Ljubomir Pantić, apotekar iz Bijeljine. On je u aprilu1945 godine utekao iz Hrvatske zajedno sa ostalim ustaškim glavešinama. Međutim, Ljubomir Pantić je shvatio da bi mogao biti lako uhvaćen i isporučen Jugoslaviji, odnosno izvjesnoj sudbini partizanskog “milosrđa”, pa je nekako uspio stupiti u vezu sa svojim uticajnim rođakom Rodoljubom Čolakovićem - Roćkom, jednim od Titovih najvjernijih pouzdanika. Nakon nepunih pet mjeseci provedenih u emigraciji Pantić se uspio vratiti u Jugoslaviju i predati komunističkim vlastima. Pošto je, kako je spomenuto, imao utjecajnog rođaka Rodoljuba Čolakovića - Roćka proveo je u zatvoru samo tri i po mjeseca, pa je nakon toga bez suđenja pušten da slobodno živi u Beogradu. Čak je dobio i državnu penziju. (Dennis Barton, Croatia 1941 – 1946, The Churchill History Information Centre, London, 2007)

Srbin, general Đuro Grujić, osoba od najvećeg Pavelićeva povjerenja, glavar glavnog stožera Hrvatskih oružanih snaga je na procesu pred Vrhovnim vojnim sudom u Beogradu, u septembru 1945 godine izjavio: ”Veliki broj Srba pravoslavaca je bio visoko pozicioniran u Hrvatskoj vojsci, a veliki broj civila, pravoslavaca i Srba svoju su obvezu prema državi odrađivali na druge načine. Dr Savo Besarović, pravoslavac, je bio ministar u vladi Nezavisne države Hrvatske. Desetak Srba – pravoslavaca zauzimali su itekako osjetljive pozicije u toj Vladi i toj hrvatskoj vojsci.” (Arhiva Vrhovnog suda FNRJ, Grujić i ostali, 1945, 2298/45)

 

Ko su bili ostali Srbi na tako važnim pozicijama u Nezavisnoj državi Hrvatskoj?  

Fedor Dragojlov bio je general-pukovnik u Hrvatskoj vojsci, a u periodu od 1943 do kraja 1944 glavni zapovjednik Hrvatske vojske.

 

Slika 1 - General-pukovnik Fedor Dragojlov

fedor%20dragojlov.jpgVisoke položaje u vojsci Nezavisne države Hrvatske imali su i slijedeći Srbi: general Jovan Iskrić, general Mihajlo Lukić, general Miroslav Opačić, ustaški krilnik i general Dušan Palčić, general Milan Desović, zrakoplovni general Đuro Dragičević, te zrakoplovni general Milan Uzelac.

 

Slika 2 - General Mihajlo Lukićmilan%20uzelac_thumb_medium188_225.jpg

 mihajlo%20lukic_thumb_medium167_238.jpg

 Desno - Zrakoplovni general Milan Uzelac


Veoma je interesantno da su nakon rata skoro svi pomenuti pravoslavni generali, odnosno Srbi generali u NDH prošli mnogo bolje od svih ostalih hrvatskih visokih dužnosnika te propale države.

General Đuro vitez Grujić osuđen je u Beogradu na smnrtnu kaznu i strijeljan je 24.septembra 1945 godine.

Jovan Iskrić je umro kao penzioner 1961 godine u Zagrebu.

Mihajlo Lukić je osuđen na deset godina zatvora, od čega je odležao pet godina, a dalja sudbina mu je nepoznata.

Dušan Palčić je umro kao penzioner 1963 godine u Zagrebu.

Milan Desović je bio osuđen na dvadeset godina robije, ali je zbog lošeg zdravlja pušten 1960 godine. Iste godine je umro u Zagrebu.

Zvonimir Strimaković je izdržao svih dvadeset godina robijašnice Stara Gradiška. Tvrdoglavo je odbijao revidirati svoje stavove i pokajati se. Umro je 1974 godine u Zagrebu u 83 godini. Čvrst karakter! Svaka mu čast!

Milan Uzelac je bio u zatvoru oko dvije godine, pa je navodno pušten sa dugogodišnje robije na intervenciju iz samih komunističkih vrhova. Umro je 1954 godine u Zagrebu.

Đuro Dragičević je uspio pobjeći i umro je u Austriji.

Fedor Dragojlov je uspio pobjeći i umro je 1961 godine u Buenos Airesu, Argentina.

Od onih takozvanih „sitnijih riba “ mislim da svakako treba spomenuti poznatog ustašu-koljača Marka Šarca. On je do Drugog svjetskog rata bio Srbin sa dna kace, a od nastanka Nezavisne države Hrvatske ustaša sa još dubljeg dna kace. Taj notorni koljač je bio ustaški tabornik u Tornju i Pakracu, a kasnije logornik u Pakracu. Bio je čovjek od osobnog povjerenja pukovnika Maksa Luburića, u stvari njegova desna ruka za područje Pakraca, Lipika, odnosno Zapadne Slavonije. (Dane Pavlica, Stratišta oko Papuka i Psunja, Zavičajno udruženje Slavonaca, Beograd, 2007)

Marko Šarac je strijeljan kao ratni zločinac 1946. godine zbog niza počinjenih masovnih zločina nad svojom braćom i sestrama Srbima i Srpkinjama u selima oko Pakraca. I dan danas ga se sjećaju poslijeratne generacije Srba i to ne samo onih iz Hrvatske, već čak i neki stariji Srbi koji žive ovdje u Australiji.  

Ne bi bilo korektno ne spomenuti krvoločnu ustašicu Milku Obradović, Srpkinju koja se valjda „dokazivala“ pred kolegicama ustašicama u logoru Stara Gradiška, vršeći grozne zločine, a posebno s velikim uživanjem nad srpskom djecom i Srpkinjama.

Po zlu je bio poznat i jasenovački koljač Mile Vasić, Srbin, koji je u tom logoru smrti sa posebnim zadovoljstvom klao i ubijao maljem baš svoje Srbe. Osim Vasića u Jasenovcu je goleme zločine napravila grupa srpskih Cigana (Roma) koje su ustaše pohvatale po Lici i dopremile u Jasenovac. Oni su se, međutim, nekako najprije izborili za pozicije grobara, a kasnije i egzekutaora, odnosno koljača. Živjeli su relativno slobodni, ponajviše u selu Uštice koje se nalazilo na prostoru između Save i Une. Međutim, niti jedan od tih Cigana-pravoslavaca nije dočekao kraj rata. Ustaše su ih, kao neugodne svjedoke, sve pobile u aprilu 1945. godine.  

Eto tako je to bilo. Uglavnom, nije bilo baš sve crno-bijelo. 

 

 

izvor:www.bosnjackooko.com/index.php?..

Share this post


Link to post

IZJAVA ZADARSKOGA GRADONAČELNIKA ZAČUDILA PREDSTAVNIKE NACIONALNE MANJINE, A POSEBNO MJEŠTANE POLJICA U OPĆINI VRSI Odgovor Vrančiću: Srbin sam i borio sam se u Hrvatskoj vojsci

 

Iskustvo građana srpske nacionalnosti prije početka sukoba takvo je da bi zadarski gradonačelnik trebao imati na umu činjenicu da ti ljudi nisu bježali iz grada zbog toga što su htjeli veliku Srbiju ili samoproglašenu “Krajinu“, nego zato što nisu imali mira u svojim kućama − rekao nam je Milorad Pupovac, potpredsjednik SDSS-a i saborski zastupnik, komentirajući izjavu zadarskoga gradonačelnika dr. Zvonimira Vrančićaprema kojoj je netočno da se “jedan dio“ srpskog stanovništva u Hrvatskoj pridružio agresiji, nego se “veliki, ogromni dio Srba digao protiv svoje, hrvatske države“.

Dr. Vrančić je dodao da su i građani srpske nacionalnosti koji su za vrijeme rata ostali u Zadru većinom bili “petokolonaši, izdajnici i agenti neprijatelja“.

 

− Nitko tko ima bilo koju vrstu humanosti i nitko tko ima bilo koju vrstu realnog odnosa prema stvarima ne može imati mišljenje kakvo ima zadarski gradonačelnik. On je trebao poštovati svoje građane srpske nacionalnosti koji su sa svojim susjedima pretrpjeli razaranja i stradanja, kao i dvostruke strahove: od granata jugovojske i svojih sunarodnjaka, te strahove od stavova kakve je ponovio gradonačelnik Zadra. Mi koji to danas popravljamo i vraćamo stvari u normalu najmanje trebamo takve poruke − zaključio je Pupovac.

‘Ne želim neugodnosti’

Iz mjesta Poljica u općini Vrsi, pokraj Zadra, većina se srpskog stanovništva već 1991. godine priključila upravo Hrvatskoj vojsci.

− Točno, ja sam jedan od njih, imao sam 23 godine i 1991. sam kao dragovoljac ušao u 112. brigadu. Svi smo bili dragovoljci. Prošao sam sve bojišnice, poslije sam bio u 7. domobranskoj pukovniji i u ratu sam bio do kraja. Znam da nas je bilo u postrojbama, nas dragovoljaca srpske nacionalnosti, ali više o tome ne želim govoriti jer ne želim probleme. Ne želim imati neugodnosti. Mišljenje gradonačelnika dr. Vrančića je njegovo, a on valjda zna što govori, ja se u to ne miješam. Ja sam svoje “otukao“ na bojišnici i nikakva me politika više ne zanima − kazao je naš sugovornik, čiji su podaci poznati redakciji, no nije želio da se njegovo ime i prezime objavi.

Prvi zapovjednik 112. brigade, umirovljeni pukovnik Marko Čulina, kazao je da je u Hrvatskoj vojsci bilo Srba.

− Takvima zahvaljujem i poštujem ih. No, ne znam kome više trebaju te teme, da se sada ponovno prebrojavamo. Istina je da su Srbi u HV-u bili časne iznimke, a da je većina Srba organizirano napustila Zadar. Jednostavno rečeno: ako gledamo proporcionalno, u Zadru je prije rata bilo krasnih i časnih ljudi, ali nisu kasnije bili ni u Hrvatskoj vojsci, a ni u gradu. Bio ih je, dakle, proporcionalno puno manji broj u vojsci i gradu nego što je bio njihov stvaran broj prije rata u strukturi stanovništva − rekao je Čulina.

‘Izdajnici unutar grada’

Zadarski gradonačelnik dr. Zvonimir Vrančić u ponedjeljak je potvrdio svoj stav da se veći dio srpskog stanovništva na razne načine uključio u realizaciju projekta velike Srbije.

− Također, što se tiče izdajnika u gradu za vrijeme rata, to je bilo tako. Svi koji smo u Zadru doživjeli agresiju znamo da su Srbi morali imati, i imali su, informatore i pomagače koji su bili u gradu − ustvrdio je dr. Vrančić.

− Istina da je jedan dio srpskog stanovništva u Hrvatskoj bio lojalan svojoj domovini, i njima svaka čast i priznanje jer im nije bilo lako. No, potpuno je sigurno da je većina srpskog stanovništva u Hrvatskoj prihvatila velikosrpsku politiku − zaključio je zadarski gradonačelnik.

 

Извор Сл.Далм.

 

Vrancic je jos jedan u nizu ljudi kojima treba psihijatar. I to odmah !!

Share this post


Link to post

Али стварно,баш је занимљиво,колико хрвата има у хрватској којима су очеви и ђедови четрдесетих променили веру и постали католици и деведесетих су ти "хрвати" острашћено јуришали на села из којих су им корени???

По том закључујем да је Срба који су деведесетих носили униформу "знг" било далеко више него што је неко написао овде.

Што оних који су знали да су Срби,што оних који то нису ни хтели да знају (мислим на унијате).

Ту бих придодао и Србе из БиХ који су радили у хрватској,или су се оженили хрватицама и који су били активни у њиховим (знг,муп) јединицама.

Мада је било и Срба (бар по имену и презимену) који су били припадници ЈНА и који су родом из Р.Србије и који су обукли њихову (знг) униформу.

Али колико сам успео да сазнам масу тих Срба који су били у њиховој (знг) униформи није добро прошла у рату,а и после рата.

Ма стигла их је нека више него лоша судбина,ем су били на погрешној страни ем су после попуцали по свим шавовима,да не описујем сада неке примере.

Пукне челик,а да неће човек.

Share this post


Link to post

Али стварно,баш је занимљиво,колико хрвата има у хрватској којима су очеви и ђедови четрдесетих променили веру и постали католици и деведесетих су ти "хрвати" острашћено јуришали на села из којих су им корени ???

По том закључујем да је Срба који су деведесетих носили униформу "знг" било далеко више него што је неко написао овде.

Што оних који су знали да су Срби,што оних који то нису ни хтели да знају (мислим на унијате).

Ту бих придодао и Србе из БиХ који су радили у хрватској,или су се оженили хрватицама и који су били активни у њиховим (знг,муп) јединицама.

Мада је било и Срба (бар по имену и презимену) који су били припадници ЈНА и који су родом из Р.Србије и који су обукли њихову (знг) униформу.

Али колико сам успео да сазнам масу тих Срба који су били у њиховој (знг) униформи није добро прошла у рату,а и после рата.

Ма стигла их је нека више него лоша судбина,ем су били на погрешној страни ем су после попуцали по свим шавовима,да не описујем сада неке примере.

Пукне челик,а да неће човек.

 

Daj malo opsirnije o tim slucajevima ,kako su prolazili dok su bili u uniformi ,pa poslije kad su je skinuli . Ja recimo nisam cuo od nikoga u svom kraju koji je bio Srbin ,da je sad Hrvat . Nisam cuo price kako je neko dobrovoljno,nasilno ,prekrsten cetrdesetih ostao Hrvat za vrijeme Jugoslavije iako je imao mogucnosti da to krstenje ponisti . Nisam cuo da je neko rekao ,ta porodica je bila srpska ali danas su Hrvati . Jer koliko ja znam ,u iznimnim slucajevima je hrvatska porodica zivjela u srpskom selu i obrnuto . Od cijelog sela mozda jedna porodica . 

Share this post


Link to post

"Manitu_"  много ти тога ниси чуо.Или се правиш да си глув и слеп.

Ево само неколико имена хрвата (унијата) који су променили веру четрдесетих и остали католоци и у тој тзв. слободној Југославији.,један је Арсен Дедић (певач) Ђорђе Новковић (композитор аутор песме данке дојчланд) Оливер Драгојевић (певач,зна се да су славили Ђурђевдан) Јосиф (п) Руњанин аутор хрватске химне лепа њихова,родом из Лознице.

Од ових који су се покатоличили пред деведесете и током деведесетих поменуо бих Борис Новковић (певач),Горан Иванишевић (тенисер )за њега знам гарантовано , Петар Грашо (певач) , Нина Бадрић (певачица). А за имена оних којих има знатно више , али су непознати јавности , не бих наводио имена јер ако неко прочита њихова имена можда ће их препознати, и то је сада и небитно јер ни ти ни ја не знамо како су се ти људи (бивши Срби) изјашњавали на попису када им пописивач уђе у кућу или стан и пита  шта су по националности.Ово са пописом се зове ТИХО покатоличавање за које ти "Маниту_" сугурно не можеш рећи да се није догађало у "лепој њиховој".А да кажеш данас тим покатоличеним робовима да су Срби,то је једнако да си им сасуо врелу воду у лице,и тада би се они опет вратили својим животима са још већом решеношћу да ћуте о пореклу које су оставили иза себе,због "мирнијег" живота међу новом "браћом и сестрама" који их ЈЕСУ ПРИМИЛИ у веру католичку,АЛИ их НИКАДА нису ПРИХВАТИЛИ! Јер шта год да се догоди њих ће прве прозвати и оптужити за неуспехе,или ће им залепити етикету вечите "пете колоне"!

Поготово се то "тихо" ,а рекао бих и системско покатоличавање дешава по великим градовима лепе њихове,опште је познато да је велики број српске малолетне деце по обдаништима у градовима само једним потписом родитеља још од малена прихватило да похађа католичку веронауку у обданишту.Буди искрен па реци да ли веујеш да та деца која нису одлучивала о својој вери икада могу да се врате вери Православној!

А ти несрећни родитељи су "морали" да се повинују околини која их ТИХО притиска да буду као и они.

Има тога још , али они који су ратовали у "знг" униформи знају како им је било,а и како су увек они ишли на "прву црту бојишнице" и како су сами изјављивали нису знали са које стране их је погодио метак када су били рањени.Да ли је то био "непријатељски " или "пријарељски" метак скоји их је ранио.

У сваком случају имали су избор да ли да остану у лепој њиховој или да оду преко гране.
А како им је било када су потписивали изјаве о лојалности у фирмама у којима су ти несрећници радили и шта су све преживели ти исти бивши Срби најбоље знају.

Share this post


Link to post

"Manitu_"  много ти тога ниси чуо.Или се правиш да си глув и слеп.

Ево само неколико имена хрвата (унијата) који су променили веру четрдесетих и остали католоци и у тој тзв. слободној Југославији.,један је Арсен Дедић (певач) Ђорђе Новковић (композитор аутор песме данке дојчланд) Оливер Драгојевић (певач,зна се да су славили Ђурђевдан) Јосиф (п) Руњанин аутор хрватске химне лепа њихова,родом из Лознице.

Од ових који су се покатоличили пред деведесете и током деведесетих поменуо бих Борис Новковић (певач),Горан Иванишевић (тенисер )за њега знам гарантовано , Петар Грашо (певач) , Нина Бадрић (певачица). А за имена оних којих има знатно више , али су непознати јавности , не бих наводио имена јер ако неко прочита њихова имена можда ће их препознати, и то је сада и небитно јер ни ти ни ја не знамо како су се ти људи (бивши Срби) изјашњавали на попису када им пописивач уђе у кућу или стан и пита  шта су по националности.Ово са пописом се зове ТИХО покатоличавање за које ти "Маниту_" сугурно не можеш рећи да се није догађало у "лепој њиховој".А да кажеш данас тим покатоличеним робовима да су Срби,то је једнако да си им сасуо врелу воду у лице,и тада би се они опет вратили својим животима са још већом решеношћу да ћуте о пореклу које су оставили иза себе,због "мирнијег" живота међу новом "браћом и сестрама" који их ЈЕСУ ПРИМИЛИ у веру католичку,АЛИ их НИКАДА нису ПРИХВАТИЛИ! Јер шта год да се догоди њих ће прве прозвати и оптужити за неуспехе,или ће им залепити етикету вечите "пете колоне"!

Поготово се то "тихо" ,а рекао бих и системско покатоличавање дешава по великим градовима лепе њихове,опште је познато да је велики број српске малолетне деце по обдаништима у градовима само једним потписом родитеља још од малена прихватило да похађа католичку веронауку у обданишту.Буди искрен па реци да ли веујеш да та деца која нису одлучивала о својој вери икада могу да се врате вери Православној!

А ти несрећни родитељи су "морали" да се повинују околини која их ТИХО притиска да буду као и они.

Има тога још , али они који су ратовали у "знг" униформи знају како им је било,а и како су увек они ишли на "прву црту бојишнице" и како су сами изјављивали нису знали са које стране их је погодио метак када су били рањени.Да ли је то био "непријатељски " или "пријарељски" метак скоји их је ранио.

У сваком случају имали су избор да ли да остану у лепој њиховој или да оду преко гране.

А како им је било када су потписивали изјаве о лојалности у фирмама у којима су ти несрећници радили и шта су све преживели ти исти бивши Срби најбоље знају.

 

Nabrojao si par ljudi iz javnog zivota za koje se po forumima tvrdi kako su porijeklom Srbi . Jesu oni to ikad demantirali ,jesu imali problema zbog toga sto su Srbi ? Od kud ti znas kako su se oni izjasnili ? Sto ako su svi ateisti ,jel mogu onda biti Hrvati ? Jel moze Sinisa Mihajlovic biti Srbin ako mu je majka Hrvatica ? Po meni moze ako se tako osjeca i izjasnjava  . Doris Dragovic ,majka Hrvatica otac Crnogorac ,jel ona ima pravo odabira pa ako kaze da je Hrvatica ,onda se ide traziti iz kojeg je otac plemena crnogorskog Novak Djokovic ,covjek kaze da je Srbin ,sto to mene briga ? Ako kaze da je taj i taj ,to je njegovo pravo .

 

Gdje je problem koji vi pojedinci ne mozete razumjeti . U jednoj recenici koju si napisao ,dio recenice je pokatoliceni robovi . Ako bi bio u prilici da nekome od njih to kazes u lice ili citaju to sto pises ,veliku vecinu ces jos vise otjerati od svog kako kazes pravog porijekla . 

Share this post


Link to post

pripegala ili je pjan ili se zeza, navodi ljude iz danasnjeg vremena koji su cetrdesetih  presli u katolicanstvo , a sad su kao  veliki  Hrvati !? dakle Nina Badric pjevacica rodjena 1972  je cetrdesetih( valjda 1941 ?) presla u katolicanstvo, Petar Graso  rodjen  1975 ( valjda) presao takodje cetrdesetih u katolicanstvo, za dio ostalih nismo znali ni prije ko su i sta su , ali PriPEGLA zna, mozda misli na neke njihove pretke, samo ni tu on nije precizan, ko ,kad, sta, recimo  Arsen Dedic je krsten u pravoslavnoj crkvi u  Sibeniku, nikad nije presao u katolicanstvo, ali PriPEGLA zna, ako je mislio na onih 240 000 pravoslavnih koji su nasilno pokrsteni   u doba tzv. NDH, trebao ni znati da je to odmah 1945 ponisteno , i da su  u 99,9 posto slucajeva oni opet bili ono sto i jesu oduvijek, e sad mozda PRIPELA ime neke nove informacije koje je procitao u KUriru ?

Share this post


Link to post

ognjeslave daj argumente za ovo da je 1945 ponisteno pokrstavanje...

 

izgleda da je za neke promjeniti vjeru kao promjeniti I carape...aj sto je promjenis nego se I vratis na staru...onako...kako ti se cefne...

Share this post


Link to post

Aj što se promjeni vjera, što se čovjek okrene i drugoj naciji i prihvati je kao svoju.

Sve je to u redu, nekako u skladu sa svim ljudskim slabostima.

Ne treba to osuđivati, svak ima svoje razloge, svoju muku i jad.

Onaj ko je prevjerio na silu ima pravo da to popravi koliko može, naravno ako to želi.

 

......ali......

 

....zašto sada u novoj koži, mrziti ono što si bio?

Dokazivati svoju podobnost i vjernost, mrziti svoj prošli život i sve ono što je vezano za njega.

 

Znam za nekoliko slučajeva promjene vjere potaknute ovim zadnjim ratom u mom bliskom porodičnom okruženju.

Toliko netrpeljivosti, toliko agresivnog zastupanja svojih novih istina i stavova.

Ne postoji niti jedna ekstremna sekta koja nešto takvo može uraditi od čovjeka.

Na najmanji nagovještaj suprotne strane da se ne slaže sa nekim proklamovanim stavom "tisućugodišnje demokracije" dolazi do lavine optužbi i napada.

Prvi na udaru su SPC i Srbija, zatim republika Srpska i sve što ima veze sa Krajinom.

O novom tumačenju istorije i porijeklu Srba bolje da ne pričam.

Poklapa se sa onim da nam je Srpsko ime u Hrvatskoj nametnula SPC 1920 godine.

Pri tom mi onako dobronamjerno nameću neku literaturu koja treba da me prosvjetli, ali to rade nekako kao da zapovjedaju.

O grčevitoj odbrani svoje nove braće i kada su dokazano počinili zločin, bolje da ne pričam, svodi se na optužbu žrtve koja je to sama izazvala.

 

Sve u svemu kad su stvari danas ovakve kakve jesu, ne bi htio ni da zamišljam kako je to bilo u onim vremenima anarhije i bezvlašća, pritisaka i prijetnji.

Share this post


Link to post

IZ ARHIVA:
ПОКАТОЛИЧЕНИ СРБИ У ШИБЕНИКУ, ЗАДРУ И ИМОТСКОМ
Dharma3
(>>>)
28. decembar 2008. u 13.57
 
ПОКАТОЛИЧЕНИ СРБИ У ШИБЕНИКУ, ЗАДРУ И ИМОТСКОМ 

Нински бискуп Ђорђе Парчић (Georgius Parchich) 20. априла 1693. шаље извјештај Конгрегацији да у његовој бискупији има 5486 римокатолика и 7363 православна Србина. На територији његове бискупије резидује и српски епископ. Римокатолици имају 21 свештеника а православни 15. Бискуп каже да ради на унијаћењу православних проповиједајући им и обучавајући их у вјери и ''истинитом католичком учењу''. Рад нинског бисккупа Парчића већ након три године доноси плодове јер он 1. јуна 1696. јавља како су се, захваљујући његовом залагању становници села Полочника одрекли ''шизматичких грешака'' тј. православне вјере и прихватили ''римску вјеру''. Исти је случај био и са селом Љубач, близу Поличника. 
Сада је Поличник хрватско село које је у Другом свјетском рату дали велики број најкрволочнијих усташа који су клали Србе из расне и вјерске мржње. Исто се поновило 1990-1995. Готово идентичан случај је и са селом Миљевци, на обали Крке, према Скрадину. 
Не тако масовно и не у тако кратко вријеме прешао је у римокатоличку вјеру знатан број шибенских правослвних Срба. Тај процес је под разним притисцима трајао стотинама година, а његова завршна фаза одиграва се управо данас. Бројне данашње шибенске породице, које себе декларишу као старосједиоце и као хрвате и католике од памтивијека, заправо су биле српске и правослвне. То се види из списа биљежника Петра Веранцио, стр. 452. похрањеног у шибенском Биљежничком архиву код Окружног суда у Шибенику од 24. јула 1654., који документ је објавио и Бошко Десница у својој ''Историји котарских ускока'', књига 1. Документ говори о посвађаним Србима у Шибенику гдје је неки Јован Вуковић, звани Обрад, наумио да збаци шибенског пароха Кирила Габриелија, а доведе неког младог калуђера, свог кандидата. Старјешине знатнијих шибенских кућа православних су се томе супротставиле и стале уза свога духовног пастира, оца Кирила. Ево пописа тих домаћина: 
Цвито Шарић, харамбаша, Продан Шега, херамбаша, Перо Кнез, харамбаша, Лука Радић, харамбаша, Илија Вулиновић, харамбаша, Лазо Островић, харамбаша, Стефан Шаре, хараамбаша, Шуро Шарић, Павле Николић, Јован Николић, Ђуро Паховић, Радосав Радичић, Станко Ковач, Ненад Станчић, Раде Никић, Јован Лаус, Стефан Бунчић, Илија Грубишић, Милош Ивчић, Тома Пакивић Сладе Томашевић, Перо Богдановић, Јован Митровић, Петар Вучић, Вудраг Барчић, Никола Бунчић, Продан Будовић, Томас Грубишић, Јован Љубичевић, Филип Паховић, Роксана Скорчевић, Живан Блажевић, Вулета Миличић, Милија Малешевић, Вучко Томашевић, Вучко Милишић „et tutti li altri a viva voce detti et alegatiafermano”. У матици рођених и умрлих православних Шибенчана, према дијелу онога шта је Бошку Десници ставио на увид шибенски парох, прота К. Крстановић, у другој половини 17. вијека у Шибенику су још живјеле и породице православних Срб

Share this post


Link to post

"Manitu_"  немам ја проблема у вези покатоличавања Срба,само не разумем како ти то пренебрегаваш?

"NLO" да ли су Србима који су насилно покатоличени исти они који су им то урадили остављали МОГУЋНОСТ избора како ти кажеш?

"ognjeslav"  очигледно верује комунистичким изворима који су у име братсва и јединства фабриковали тако високе проценте ,само "ognjeslav" има хвала Богу и других извора осим црвене машинерије лажи,који су чинили све да би се завађена "браћа" помирила у име југословенства и на штету Срба.Голубњача на пример,јел тако ?

Share this post


Link to post

ognjeslave daj argumente za ovo da je 1945 ponisteno pokrstavanje...

 

izgleda da je za neke promjeniti vjeru kao promjeniti I carape...aj sto je promjenis nego se I vratis na staru...onako...kako ti se cefne...

zar ti zaista vjerujes da su ljudi  koji su   da spasu zivote u toku 2. sv. rata  pa su  'formalno'' presli na katolicanstvo, i nakon 1945  ostali katolici i cak Hrvati !!!???????????  imao sam u jednoj knjizi odluku  ne znam da li  ZAVNOHA iLI AVNOJA  da se to ponistava, a cak i da nije formalno ponisteno , ti ljudi su i dalje Srbi jer je to bilo u nenormalnim uslovima, pa svakog koga sam pitao u vezi toga svako mi je rekao sa osmjehom , zar ti zaista mislis da je to bilo ozbiljno, to je kao kad je Cezar( valjda) svog konja proglasio za senatora .

Share this post


Link to post

"Manitu_"  немам ја проблема у вези покатоличавања Срба,само не разумем како ти то пренебрегаваш?

"NLO" да ли су Србима који су насилно покатоличени исти они који су им то урадили остављали МОГУЋНОСТ избора како ти кажеш?

"ognjeslav"  очигледно верује комунистичким изворима који су у име братсва и јединства фабриковали тако високе проценте ,само "ognjeslav" има хвала Богу и других извора осим црвене машинерије лажи,који су чинили све да би се завађена "браћа" помирила у име југословенства и на штету Срба.Голубњача на пример,јел тако ?

nisi mi jasan , da li pricas o necemu sto se zaista dogodilo  ili ne, da li pricas o 1941 ili 17 vijeku, Arsenu Dedicu ili Carnojevicu, odluci se vise ?

Share this post


Link to post

"ognjeslav" па ти читаш црвене комунистичке књиге које су пуне неистина и лажи о Србима,а и Курир видим пратиш,чим знаш шта у њему и пише,једино то могу да закључим из твог честог помињања Курира,ја Курир нисам нигде навео као релевантан извор ...

Ајде још и Курир да ти прогледам кроз прсте,али црвену литературу ... ццц  

Шта кажеш мајсторе ЗАВНОХ и АВНОЈ е то је прави извор са кога ти пијеш информације  :D  :<>\  насмејао си ме 

Share this post


Link to post

"ognjeslav" па ти читаш црвене комунистичке књиге које су пуне неистина и лажи о Србима,а и Курир видим пратиш,чим знаш шта у њему и пише,једино то могу да закључим из твог честог помињања Курира,ја Курир нисам нигде навео као релевантан извор ...

Ајде још и Курир да ти прогледам кроз прсте,али црвену литературу ... ццц  

Шта кажеш мајсторе ЗАВНОХ и АВНОЈ е то је прави извор са кога ти пијеш информације  :D  :<>\  насмејао си ме 

Ti si zadnji koji bi se trebo javljat po pitanju knjiga i literature.Tvoj krajnji domet su ipak copy paste.

Share this post


Link to post

da Ognjesave...vjerujem...

 

iz krajeva sam gdje se to masovno desavalo....pola sela je preslo na katolicanstvo I niko se nije vratio u pravoslavlje...ni 1945 ni 46 ni dan danas...

 

selo je na par kilometara od Jasenovca a I imao sam u porodici I prezivjele iz logora...tako da...imam info iz prve ruke...

 

rekoh da das relevantne argumente a ne da lupas proizvoljno....

 

 

a dali su ti ljudi I dalje Srbi...pitaj npr. Domagoja Milosevica, Darka Milinovica, Zorana Milanovica, Danijela Srba ( pripazi na ovoga mogao bi lose proci ), Rajko Ostojic ( ovaj rece kako se najebo majke srbima za vreme rata ), Branko Grcic, Milanka Opacic, Predraga pa jos Matica ( kazu da je bio jeben igrac za vreme rata ), Ranko Ostojic, Jadranka rodj. Vlaisavljevic...

naveo sam ti samo nekolicinu aktuelnih politicara u RH...samo se Zeljko Jovanovic izjasnjava kao Srbin...a I taj se vadi na sina za kojeg tvrdi da je Hrvat...mozda po majci....bem li ga koliko znam samo se Zidovi izjasnjavaju po majcinoj liniji...

Share this post


Link to post

da Ognjesave...vjerujem...

 

iz krajeva sam gdje se to masovno desavalo....pola sela je preslo na katolicanstvo I niko se nije vratio u pravoslavlje...ni 1945 ni 46 ni dan danas...

 

selo je na par kilometara od Jasenovca a I imao sam u porodici I prezivjele iz logora...tako da...imam info iz prve ruke...

 

rekoh da das relevantne argumente a ne da lupas proizvoljno....

Hoces bolje pojasnjenje ?  Ovako, to u toku rata je bilo formalno, nakon rata, ti  isti ljudi  nisu isli u katolicku crkvu, oni nisu katolici , jedino što možemo reći da pod uticajem nove politike nisu bili niti bog zna kakvi pravoslavni vjernici ( evo , ja nisam vjernik) , ali su  bili Srbi i izjašnjavali su se kao Srbi,nisu se izjašnjavali kao Hrvati  (bože sačuvaj) jedino ako smatraš da Srbin mora biti pravoslavac , ali to je samo tvoje mišljenje.

Share this post


Link to post

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Loading...