Sign in to follow this  
chule80

Mirko Rapaić-Lička tragedija

Recommended Posts

mirko_rapaic_korice-202c56c2.jpg

Izdavač - Srpska reč, Beograd

Izdata: 1999,

Povez - broširan,

Format 24x17 cm,

422 strane.

Rapaić je u knjizi „Lička tragedija“ prikazao stravičnu dramu srpskog naroda u Lici za vreme takozvane „Nezavisne države Hrvatske“ („NDH“), koja je po svom obimu i jezivosti prevazišla sve dotadašnje narodne nesreće i tragedije. U toku vladavine NDH porodica Rapaić doživela je i ličnu tragediju - ustaše su u Jadovnom poklale četiri rođena brata Rapaića - Mirkovog oca Milana i stričeve Mirka, Nikicu i Daca, koji su za sobom ostavili četrnaestoro dece, žene i roditelje!

„U Lici je bilo pokolja u svim srpskim selima. Poklali su zlikovci preko 10.000 Srba i Srpkinja u mojoj kršnoj Lici. To je najveća tragedija od dolaska Srba u ove krajeve“, naveo je Mirko Rapaić.

U Lici i dan-danas postoji dosta prirodnih jama - bezdanki, najmanje 34, u koje su ustaše bacale srpski narod. Nažalost, tačan broj žrtava se još uvek ne zna, jer nikada potpuno nisu istražene, a mnoge su čak za vreme komunista zabetonirane.

Pod Velebitom je najveća Šaranova jama, kod Jadovnog, gde je ubijeno oko 70 hiljada Srba.

Procenjuje se da su ustaše planirale da u te jame bace i umore najmanje milion Srba, koliko iznosi zapremina ovih stratišta. Samo u pomenutu Šaranovu jamu moglo je da stane oko 500.000 pobijenih Srba!

U ovoj više nego potresnoj i knjizi koja je prepuna opisa i svedočenja užasnih hrvatskih zločina, Rapaić posebno ukazuje na stradanje srpske nejači u Lici. On navodi da je samo u sedam ličkih sela - Donja Suvaja, Divoselo, Štikada, Smiljane, Jošan, Visuć i Homoljac za nekoliko dana poklano, ubijeno i spaljeno čak 770 srpske dece, uzrasta od novorođenčadi do 15 godina!

Upravo se u Donjoj Suvaji pored Une 1. jula 1941. godine dogodio prvi masovni pokolj Srba. Ustaše iz Lapačkog kotara i Gospića opkolile su selo i za manje od dva sata zaklali su sve odreda! Ubijeno je 224 Srba. Bio je to najcrnji genocid Pavelićevih ustaša, do tada nezabeležen u ovim krajevima. Ali, to je bio tek početak masovnog pokolja u nesrećnoj Lici. Ubrzo su na red došla sela Lapačkog kotara, duž granice sa Bosnom.

Share this post


Link to post

Svašta sam preturio preko glave, svakakvog sam se zla nagledao, otupio i ogrubio, ali uvijek kada posegnem za ovom knjigom, gorkom hronikom užasa ovaj me dio potpuno zgromi:

"Na jednom kocu - nabijeno djete! Hrvatski zlikovci su djevojčicu nabili na kolac i tako je ostavili. Nabijena na kolac između nožica, i tako ostavljena smrzla se na studeni i izgledala je kao kakva lutka. Bila je potpuno gola. Samo joj je između nožica curila krv, pa niz kolac i tako crveni mlaz krvi se zaledio. Jedva sam skinuo to djete sa koca. Djevojčica se zvala Milena Lalić i rođena je 1944. godine. Nije imala ni godinu dana a krvnici je bezdušno nabiše na kolac. "

Share this post


Link to post

МИЛЕНА

УСТАШЕ СУ МАЛУ МИЛЕНУ ЛАЛИЋ НАБИЛЕ НА КОЛАЦ (СВЈЕДОЧИ МИРКО РАПАИЋ)-  Свједочанство из књиге Мирко Рапаић: ЛИЧКА ТРАГЕДИЈА

 

На моју несрећу, био сам очевидац покоља српског народа у селу Хомољац, недалеко од Коренице. То се догодило 14. марта 1945. године када се већ приближавао крај рата. Нашао сам се ту баш кад су се водиле тешке борбе са хрватским фашистима. Повукли смо се са положаја у брда око Коренице, али смо се убрзо, након дан-два, поново вратили у ово село. Наишао сам са групом бораца на попаљене куће, али нигдје није било људи. У први мах смо помислили да се народ склонио негдје у шуми, или према Мрсињу, или према Увалици и планини Кик. Али све се брзо разјаснило.

 

milena.jpg

 

Ту одмах крај кућа наишао сам поред једне ограде и угледао стравичан призор. На једном коцу – набијено дијете. Хрватски зликовци су дјевојчицу набили на колац и тако је оставили. Набијена на колац између ножица, и тако остављена смрзла се на студени и изгледала је као каква лутка. Била је потпуно гола. Само јој је између ножица цурила крв, па низ колац и тако црвени млаз крви се заледио. Једва сам скинуо то дјете са коца. Ко је то од нас видио, није могао а да се не следи или да не заплаче. Што је то дјете зликовцима било криво? Проклето им и десето кољено!

 

На списку жртава фашистичког терора налази се и име Милене Лалић, која је рођена 1944. године. Није имала ни годину дана а крвници је бездушно набише на колац. Кроз мјесец дана Лика је била ослобођена од фашиста. Могла је Милена у миру да расте и да се игра са осталом дјецом да туда не прође хрватска неман.

 

Кад смо видјели тај ужасан призор, схватили смо да се становницима овог српског села догодило велико зло. Обилазећи згаришта кућа, наишли смо на поједине дијелове људског тијела: печене ноге, руке и понека глава. Усташе су људе затвориле у куће и запалиле. Ако је неко и покушао да побјегне, сустигли су га, убили и бацали натраг у ватру. Народ се гушио у ватри, понеко је покушавао да се избауља из пламена, али су га усташе докрајчиле. Тако је нечије тијело остало до половине у згаришту, а друга половина је била ван згаришта. Колико смо могли, разградили смо и рашчепркали ово згариште и пронашли угљенисана људска тијела. Језив призор. Нико се није спасио.

Тако је у ватри изгорјела читава породица Милоша Лалића. Поред Милоша, изгорјели су и његова жена, три сина: Мане, рођен 1932, Милан 1928, Стојан 1934. и двије кћери: Мара, рођена 1932. и Милица 1938.године.

У том безумног покољу Хрвати су побили и запалили 45 житеља овог малог српског села. Из кућа Лалића побијено је 37 душа, а из Пањковића шест. Побијени су Раде Паравина и Пера Станић.

Није било никога из тога села да сахрани жртве. А како и да их сахране кад је од њих остало само нешто испечених костију. Ипак су ти остаци некако сакупљени и закопани, у близини запаљеног села, да их не би гладни пси или курјаци разносили.

Ево списка житеља села Хомољац који су побијени и изгорјели у својим кућама у безумном усташком злочину, само мјесец дана прије слободе:

 

- Лалић Илије Аница, 1898. - Лалић Стевана Милка, 1923. - Лалић Миле Анка, 1903. - Лалић Стеве Милка, 1935. - Лалић Илије Богдан, 1937 - Лалић Бранка Милорад,1932. - Лалић Илије Босиљка, 1935. - Лалић Лазе Милош, 1896. - Лалић Илије Даринка, 1932. - Лалић Илије Неђа, 1934. - Лалић Јакова Драга, 1924. - Лалић Јакова Никола, 1932 - Лалић Милана Драга, 1922. - Лалић Јована Васо, 1873 - Лалић Буде Илија, 1910. - Лалић Васе Никола, 1906. - Лалић Стеве Илија, 1933. - Лалић Буде Перка, 1901. - Лалић Благоја Јека, 1894. - Лалић Дане Савка, 1913. - Лалић Бранка Јово, 1933. - Лалић Дмитра Смиља, 1882. - Лалић Илије Коса, 1936. - Лалић Илије Сока, 1936. - Лалић Буде Љуба, 1908. - Лалић Вује Стана, 1896. - Лалић Стеве Љуба, 1941. - Лалић Илије Стево, 1933. - Лалић Милоша Мане, 1932. - Пањковић Илије Душан, 1929. - Лалић Милоша Мара, 1932. - Пањковић Милете Илија, 1900. - Лалић Милоша Милан, 1928. - Пањковић Буде Мара, 1895. - Лалић Милоша Милица, 1938 - Пањковић Тодора Мара, 1894. - Лалић Милоша Стојан, 1934. - Пањковић Илије Милка, 1937. - Лалић Раде Мика, 1891. - Пањковић Илије Перка, 1924. - Лалић Стеве Милена, 1944. - Паравина Николе Раде, 1934. - Лалић Јакова Милица, 1930. - Станић Вује Пера, 1890.

 

Тога дана, 14. марта 1945. године, у Хомољцу је побијено: 22 дјеце узраста од једне до петнаест година, шест особа од 16 до 23 године, једанаест особа од 32 до 49 година и шест особа од 51 до 72 године.

 

 

mirko_rapaic_korice.jpg

 

 

 

МИЛЕНИН ПОГЛЕД

(Милени Лалић, дјевојчици старој само годину дана, коју су усташе на бестијалан начин убиле 1945. године у Лици)[1]

 

Милена је плакала

Када су јој мајку отргли          

Милену

То дијете

Ту сушту доброту

Звијери су оставиле

На сеоском плоту

Милена

То дијете

Та сушта доброта

Ни слутила није

Да се у човјеку

Толико зло крије

Милена

То дијете

Та сушта доброта

У задњем тренутку

Своје дјечије свијести

Задржала је поглед

Ка кући у пламену

Милена је плакала

Када је без мајке остала

Када је (у једном народу)

Мржња до злочина нарасла

Када милости ни за дјецу није било

Када су руке биле крваве

Када си бастије

Умјесто људи

Друмовима ходиле

И народ у јаме одводиле

Миленин поглед их прати

И опомиње за злочин

Који пред свијетом крију

Да су Милену

То дијете

Ту сушту доброту

Разапету оставили

На сеоском плоту.

 

Вељко Стамболија, професор

                                   из Глине

Share this post


Link to post

Ако је неко од вас успио скинути ову књигу, био бих му захвалан да ми је прослиједи.
Хвала унапријед.

Share this post


Link to post

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Loading...
Sign in to follow this