Sign in to follow this  
dj-zombi

Parastos zrtvama zlocinacke akcije "Oluja" - 2014

Recommended Posts

plakat_14_kf_m.jpg

 

plakat2014-800-full.jpg

 

 

 

 

УДРУЖЕЊЕ ПОРОДИЦА НЕСТАЛИХ И ПОГИНУЛИХ ЛИЦА  „СУЗА“

 

О Б А В Ј Е Ш Е Т Њ Е

                                                                                                                 

             Ове године као и до сада породице несталих и погинулих крајишника обиљежиће парастосом 19. годишњицу страдања српског народа у Хрватској, у операцији хрватске војске ‚‚Олуја’’.

Парастос ће се служити у цркви Св Марка у Београду, 4. avgusta 2014. године (понедељак),  с почетком  у 11 часова.

Након парастоса, у ташмајданском парку биће положено цвијеће на спомен плочу страдалим Србима у ратовима на простору бивше Југославије (од 1990. до 2000. године).

 

С поштовањем,

 

Предсједница:

Драгана Ђукић

Share this post


Link to post

  Od Oluje prošlo 19 godina

 

 

Komesarijat za izbeglice i migracije Srbije najavio je danas da će 4. avgusta u Beogradu biti održan parastos žrtvama hrvatske vojno-policijske akcije Oluja.

Iz Komesarijata ističu da se i posle 19 godina 2.000 ljudi još vodi kao nestalo.

Komesarijat navodi da je tokom akcije "Oluja" iz Hrvatske u Srbiju za svega nekoliko dana, proterano više od 200.000 Srba, a ubijeno oko 2.500 ljudi.

U saopštenju se ističe da je Srbija i danas zemlja sa najviše izbeglih i interno raseljenih u Evropi i jedna od pet zemalja u svetu sa dugotrajnom izbegličkom krizom.

Od 610.000 izbeglih, koji su od 1991. utočište potražili u Srbiji, 43.763 i dalje je u statusu izbeglice, od čega je 32.371 iz Hrvatske.

Parastos žrtvama Oluje biće održan 4. avgusta u Crkvi svetog Marka u 11.00 sati.

 

danas.rs

02.08.2014

Share this post


Link to post

“Veritas”, 01.08.2014. – Saopštenje povodom godišnjice stradanja Srba u agresiji hrvatske vojske na RSK u avgustu 1995. godine (“Operacija Oluja”)

Četvrtog avgusta 1995. godine oružane snage Republike Hrvatske, uz odobrenje i podršku NATO, u sadejstvu sa snagama Hrvatskog vijeća odbrane (HVO) i Armije BiH (ABiH), izvršile su agresiju na sjevernu Dalmaciju, Liku, Kordun i Baniju, odnosno na Srpsku autonomnu oblast Krajina, u sastavu tadašnje Republike Srpska Krajina (RSK).

 

Agresija je izvršena uprkos činjenicama da je ta oblast bila pod zaštitom UN-a, pod nazivom sektori “Jug” i “Sjever”, i da su predstavnici RSK dan prije u Ženevi i Beogradu prihvatili prijedlog međunarodne zajednice  o mirnom rješenju sukoba.

Protiv krajiških Srba (oko 230.000 žitelja sa oko 30.000 vojnika) angažovano je oko 200.000 vojnika, od kojih je direktno u operaciji učestvovalo 138.500 pripadnika HV-a, MUP-a  i HVO-a. Ako se tome dodaju snage ABiH i NATO, agresora je bilo više nego stanovnika u Krajini, a omjer vojnika bio je najmanje 7:1 u korist agresora.

 

Za nekoliko dana neravnopravne borbe slomljen je otpor Srpske vojske Krajine (SVK). Narod zapadne Krajine, njih preko 220.000, poučen “istorijskim iskustvom”, kreće u dotad najveću srpsku “seobu”, na istok braći po vjeri i naciji. I kad je prestao svaki otpor SVK, agresor je ubijao ljude koji nisu htjeli ili mogli sa svojih vjekovnih imanja, ali i one  u izbjegličkim kolonama, i do Une i preko Une, duboko u teritoriju tadašnje Republike Srpske.

Na evidenciji Veritasa nalaze se imena 1.853 poginulih i nestalih Srba iz ove akcije i poslije nje, od čega 1.201 (65%) civila, od kojih su oko tri četvrtine bili stariji od 60 godina. Među žrtvama se nalazi  544 (29%) žena, od kojih su oko četiri petine bile starije od 60 godina, što predstavlja jedan od “crnih” rekorda posljednjeg građanskog rata na prostorima prethodne Jugoslavije.

 

Od ukupnog broja žrtava do sada je rasvijetljena sudbina 951 lica, dok se na evidenciji nestalih vodi još  894 lica, od čega 632 civila, među kojima 315 žena. Hrvatska izbjegava bez valjanog razloga ekshumacije i poznatih mjesta ukopa sa oko 270 posmrtnih ostataka, pokopanih uglavnom pod oznakom “nepoznat”, što je jedinstven slučaj na području bivše Jugoslavije, kao što bez pravog razloga oteže i sa identifikacijama  335 ekshumiranih posmrtnih ostataka.

Oko 1.500 pripadnika SVK preživjelo je zarobljavanje, od kojih su mnogi suđeni i osuđeni na dugogodišnje kazne zatvora zbog krivičnog djela ratnog zločina. Oko 3.200 starih i nemoćnih, koji nisu htjeli ili nisu mogli napustiti ognjišta, na silu su internirani u logore za civile. Krajina je opustošena, opljačkana pa porušena i zapaljena. Nisu bili pošteđeni ni crkveni, kulturni, istorijski srpski, kao ni antifašistički, spomenici.

Ova agresija, pod kodnim nazivom “Oluja”, sprovođena je, kao uostalom i one koje su joj prethodile (“Miljevački plato”, “Maslenica”, “Medački džep” i “Bljesak”), po taktici “spržene zemlje”, što je polovinom novembra 1995. godine doseglo razmjere potpunog zatiranja srpske zajednice u Krajini.

Iako je bilo očigledno da je hrvatska vlast preduzela ovu agresiju zbog optiranja teritorije bez srpske većine koja je na njemu živjela, Savjet bezbjednosti UN-a, osim “snažne osude hrvatske vojne ofanzive velikih razmjera” (R 1009/95), nije donio, ni ovoga puta, bilo kakve kaznene mjere protiv agresora.

 

Najveći paradoks ove agresije, kao i onih koje su joj prethodile, nalazi se u činjenici što je agresor bila članica UN-a, a Krajina zona pod zaštitom iste organizacije i što su neke druge članice te organizacije odobrile i učestvovale u samoj agresiji.

„Oluja“ je jedini događaj u kojima su Srbi iz Hrvatske žrtve, koji je suđen pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju (MKSJ). Pretresno vijeće je jednoglasno zaključilo da su dvojica od trojice optuženih generala bili učesnici udruženog zločinačkog poduhvata, čija je zajednička svrha bila trajno uklanjanje srpskih civila iz Krajine silom ili prijetnjom silom, te ih osudilo: Antu Gotovinu na24, aMladena Markača na 18 godina zatvora.

Žalbeno vijeće je, tjesnom većinom, sa tri prema dva,  poništilo cijelu presudu Pretresnog vijeća i oslobodilo optužene generale po svim tačkama optužbe. Iako nije negiralo zločine utvrđene u prvostepenoj presudi, Žalbeno vijeće  nije našlo za shodno da optužene generale osudi ni po alternativnim vidovima odgovornosti.

 

Veritas je Tužilaštvu MKSJ, u junu prošle godine, uputio inicijativu za podnošenje zahtjeva za preispitivanje pravosnažne presude u predmetu  “Oluja”,  koju je temeljio na novim činjenicama do kojih se došlo po pravosnažnosti presude (radilo se o 110 ekshumiranih posmrtnih ostataka Srba u sektoru “Jug”),. Međutim,  tužilaštvo MKSJ nije podnijelo zahtjev za reviziju uz “pravdanje” da činjenice navedene u Veritasovoj inicijativi nisu potpuno ni nove a ni dovoljno snažne da bi sud prihvatio njihov eventualni prijedlog za reviziju postupka. 

Putem MKSJ ide i hrvatsko pravosuđe. Od nekoliko do sada procesuiranih pripadnika sopstvenih oružanih snaga za ratne zločine nad Srbima iz vremena “Oluje”, pravosnažno je osuđena samo jedna osoba (slučaj “Prukljan”). U analima pravosudnog besčašća ostaće zapamćena nedavno izrečena oslobađajuća presuda optuženima za zločin u Gruborima kao i dugogodišnja istraga bez pomaka  protiv NN za masakr hendikeparanih u Dvoru na Uni.

 

 ”Oluja” se  našla i pred Međunarodnim sudom pravde (MSP) u sporu o genocidu po uzajamnim  tužbama Hrvatske i Srbije, u kojem je  glavni pretres održan u Palati pravde u Hagu od 3. marta do 1. aprila ove godine. Srbija u Kontratužbi tvrdi da od svih događaja u toku rata devedesetih na području Hrvatske i bivše RSK jedino akcija “Oluja”   ispunjava puni kapacitet genocida po definiciji iz Konvencije UN-a o spriječavanju i kažnjavanju genocida. Član pravnog tima Srbije, profesor V. Šabas, nesporni svjetski autoritet iz domena genocida,  tvrdi da nema nikakve razlike između sastanka Hitlerovih nacista u februaru 1992. u Vanzeju i sastanka Tuđmana i njegovih zločinaca na Brionima u julu 1995. jer su  na tim sastancima, pod eufemizmom “konačnog rješenja”, donesene odluke o istrebljenju Jevreja i Srba i da upravo namjerno uništenje Srba iz Krajine stoji kao tragičan varvarski primjer genocida, gdje je zlokobni plan o uništenju jedne etničke grupe po prvi put u istoriji sproveden do kraja. 

 

Uz sve rezerve prema sudovima UN-a, sa umjerenim optimizmom očekujemo da će MSP presuditi da je RH tokom i nakon operacije “Oluja” počinila genocid nad krajiškim Srbima i shodno tome naložiti joj da: kazni počinioce genocida i ostalih djela iz Konvencije nad Srbima; da svim Srbima isplati svu štetu i gubitke izazvane djelom genocida; da uspostavi neophodne mjere za bezbjedan i slobodan povratak pripadnika srpske etničke grupe i da im osigura uslove za miran i normalan život, ukljućujući i potpuno poštovanje njihovih nacionalnih i ljudskih prava, te da iz Zakona o državnim praznicima, izbaci “Dan pobjede i domovinske zahvalnosti” i “Dan branitelja”, koji se slave 5. avgusta, kao dan pobjede u genocidnoj akciji.

U direktnoj vezi sa operacijom “Oluja” je i parnični postupak pred  Federalnim sudom u Čikagu po tužbi Krajišnika  protiv  konzultantske  firme MPRI,  podnesene  u avgustu 2010. godine, zbog naknade štete za duševne boli za izgubljenim zavičajem, u iznosu od 10,4 milijarde dolara,  po osnovu saučesništva u genocidu. Kao što se i očekivalo, ovaj predmet je mirovao ovu godinu a vjerovatno će mirovati sve dok MSP ne donese presudu o genocidu.

 

U međuvremenu je “Oluja” stigla i pred Evropski sud za ljudska prava pred kojim su počeli  sudski postupci po 21 tužbi više tužitelja protiv Hrvatske, koji smatraju da državna tijela nisu sprovela efikasnu istragu smrti njihovih rođaka, civila koji su poginuli za vrijeme ili neposredno nakon ove akcije. Da bi došli pred Evropski sud, porodice žrtava morali su proći dugogodišnju “pravnu golgotu” pred hrvatskim sudovima pred kojima su izgubili sporove jer nisu mogli dokazati ko je ubio njihove rođake. Očekujemo da će pred ovaj sud stići još mnogo pojedinačnih tužbi oštećenih Srba u “Oluji” i da će taj sud preinačavati presude hrvatskih sudova u njihovu korist.

 

Uspjeh u tim postupcima omogućio bi Srbima iz Hrvatske i bivše RSK da brže i lakše povrate sve što im je silom oduzeto i uništeno tokom i nakon akcije “Oluja”  i da ostvare sva prava koja su im uskraćena poslije operacije, uključujući i široku političku autonomiju kakvu im je međunarodna zajednica (UN, EU, SAD i RF) garantovala Planom Z-4.

 

U Beogradu i Banjoj Luci, 1. avgusta, 2014. godine

P R E D S J E D N I K

Savo Štrbac

Share this post


Link to post

Veceras su u Banjaluci paljenje svece za stradale Srbe u hrvatskoj vojnoj akciji "Oluja". Govor su drzali Savo Strbac, predsednik Veritas-a i ispred Vlade Republike Srpske i njenog Odbora za njegovanje tradicije oslobodilackih ratova govorio je general Milan Torbica.

Iz govora Save Strpca prenosimo: "Na glavnom pretresu po uzajamnim tuzbama Hrvatske i Srbije o genocidu, odrzanom u martu ove godine pred MSP u Palati pravde u Hagu, glavni zastupnik Srbije, gosp. Sasa Obradovic, nakon sto je citirao izjavu Franje Tudjmana iz govora odrzanog u Kninu 26. avgusta 1995., i izjavu Dr. Mladena Lorkovica, Pavelicevog ministra inostranih poslova, objavljenje u novinama "Hrvatski ljudi", 28. juna 1941., konstatuje da je razlika izmedju njihovih izjava u tome sto je Lorkoviceva izgovorena na pocetku Drugog svjetskog rata i genocida nad Srbima, Jevrejima i Romima u NDH, a Tudjmanova 50 godina kasnije kada je genocid nad Srbima okoncan."

 

Veritas

03.08.2014

01.JPG

02.JPG

03.JPG

04.JPG

05.JPG

06.JPG

07.JPG

08.JPG

09.JPG

10.JPG

11.JPG

12.JPG

13.JPG

14.JPG

Share this post


Link to post

Свијеће за Србе, жртве "Олује"

Извор: РТРС  

03.08.2014

 

Поводом 19. годишњице страдања крајишких Срба у акцији хрватске војске "Олуја", у бањалучком храму Христа Спаситеља бројни грађани запалили су свијеће.

 

http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest/bl-svijece-za-srbe-zrtveoluje--118082

 

Прислуживањем свијећа у порти храма Христа Спаситеља вечерас је у Бањалуци почело обиљежавање 19 година од прогона Срба из Републике Српске Крајине. Директор Документационо-информационог центра "Веритас" Саво Штрбац рекао је у обраћању да се прогона Срба из Републике Српске Крајине треба сјећати зато што народ који заборави своју прошлост нема ни будућност.

Он је нагласио да се из цијелог период рата и пората од 1991. до 1998. године на списку "Веритаса" налази више од 7.000 српских жртава, међу којима је нерасвијетљена судбина за њих 1.900.

"Управо њима свих ових година на истом мјесту палимо свијеће, јер ако им већ не можемо посјетити гробове, било због тога што не знамо гдје су, било због тога што не можемо или не смијемо до њих, можемо управо овако да им запалимо свијеће и помолимо се за покој њихових душа", рекао је Штрбац.

Савјетник министра рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске генерал Милан Торбица рекао је да је злочиначка акција "Олуја" планирана и вођена као што је у Другом свјетском рату планирано етничко чишћење Срба.

"Из тога морамо извући поуку да се присјећамо и да обиљежавамо ове догађаје и да на младе преносимо поруку да се тако нешто не заборави", рекао је Торбица и додао да сјећање није довољно ако се ништа не чини да се злочин не понови.

Он је нагласио да народ, поучен искуством Срба из Републике Српске Крајине, треба чувати Републику Српску.

Посланик у Парламентарној скупштини БиХ Душанка Мајкић истакла је да се треба сјетити страдања и прогона Срба из РСК, али и радити на томе да правда стигне оне који су то починили, а који сада слободно шетају.

"Ово треба да буде сјећање на сва српска страдања, јер српске несреће сежу од Косова па на даље, а толико их је било да најмање један дан треба посветити том сјећању", рекла је Мајкићева.

Она је нагласила да, ако се забораве страдања, онда се не може искључити ни могућност да се тако нешто не понови.

Након прислуживања свијећа и обраћања званичника испред храма Христа Спаситеља припремљен је пригодан културни програм.

Обиљежавање прогона Срба из Републике Српске Крајине биће настављено сутра служењем парастоса за погинуле војнике и цивиле у храму Христа Спаситеља, те полагањем вијенаца на гробљу Свети Пантелија у Бањалуци.

Деветнаест година од прогона Срба из Републике Српске Крајине обиљежава се у организацији Одбора Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова.

У хрватској војној акцији "Олуја", која је почела 4. августа 1995. године, на подручју Републике Српске Крајине убијено је и нестало око 2.000 Срба, а протјерано око 220.000.

Share this post


Link to post

Годишњица "Олује"

Навршава се 19 година од почетка хрватске војне акције "Олуја" која је довела до егзодуса више од 200.000 Срба из Хрватске.

У спомен на прогнане и нестале, парастос је служен у београдској Цркви Светог Марка. На православном гробљу у Двору, у Сисачко-мословачкој жупанији, одржан је комеморативни скуп, а обележавање годишњице Олује у Бањалуци је почело синоћ, паљењем свећа у порти Цркве Христа Спаситеља.

 

 

Бројни нерешени проблеми

Председник Коалиције удружења избеглица Миодраг Линта подсећа да се, и деветнаест година после, око 2.000 људи још води као нестало.

"У Хрватској нема политичке воље да се то питање коначно реши. Имамо низ познатих гробних места, али се не ексхумирају. Имамо у Заводу за судску медицину у Загребу велики број посмртних остагака Срба који још нису идентификовани", каже за РТС Линта.

За разлику од БиХ која је вратила избеглицама имовинска права, избегли из Хрватске имају бројне нерешене проблеме.

У подручју хрватских градова, уништено је више од 10 хиљада српских кућа и локала, нису исплаћене заостале пензије, динарска и девизна штедња.

Комесар за избеглице и миграције Владимир Цуцић уверен је да ће, у наставку разговора о сукцесији, држава Србија у сарадњи са међунардном заједницом и та питања успети да реши.

 

 

У војној операцији "Олуја" која је почела на данашњи дан пре 19 година, на подручју Републике Српске Крајине у Хрватској, убијено је и нестало око 2.000 Срба, а протерано око 220.000.

Дан касније, 5. августа, хрватска војска ушла је у готово потпуно напуштен и претходно жестоко гранатиран Книн, у којем је пре "Олује" живело више од 90 одсто Срба. За само неколико дана, сломљен је отпор Српске војске Крајине, која је на подручју Книнске крајине бројала око 30.000 војника.

Са територије Републике Српске Крајине, кренуле су избегличке колоне у којима је било више од 200.000 људи. На путу ка Србији и Републици Српској избегличке колоне су стално нападали хрватска артиљерија и војно ваздухопловство.

Остали су само цивили, углавном старији и немоћне особе, и они су били изложени терору и после формалног завршетка операције "Олуја" 7. августа.

Тадашњи командант цивилне полиције мировних снага УН за подручје Книна, генерал Алан Горан, на крају своје мисије написао је у извештају да је полиција УН на том подручју, након доласка хрватских снага, пронашла 128 убијених српских цивила и 73 одсто уништених кућа.

У наставку акције у БиХ, операцијом "Маестрал", хрватске и муслиманске снаге убиле су још 655 и прогнале око 125.000 српских становника из Босне и Херцеговине.

На евиденцији "Веритаса" налазе се имена 1.853 погинула и нестала Србина у овој акцији и после ње, од чега 1.201 цивил, а међу њима је три четвртине било старијих од 60 година. Од укупног броја жртава до сада је расветљена судбина 951 особе, док се на евиденцији несталих води још њих 894, од чега 632 цивила.

Хрватска избегава, без ваљаног разлога, ексхумације познатих места укопа са око 270 посмртних остатака, покопаних углавном под ознаком "непознат", као што без правог разлога отеже и са идентификацијама 335 ексхумираних посмртних остатака, указује "Веритас".

Наводи се и да је око 1.500 припадника СВК преживело заробљавање, од којих су многи осуђени на дугогодишње казне затвора због кривичног дела ратног злочина.

Око 3.200 старих и немоћних, који нису хтели или нису могли да напусте огњишта, на силу су интернирани у логоре за цивиле. Крајина је опустошена, опљачкана, па порушена и запаљена. Нису били поштеђени ни црквени, културни, историјски српски, као ни антифашистички споменици, подсећа се у саопштењу.

Негирање оптужби о етничком чишћењу

За време Туђмановог режима, хрватске власти су негирале оптужбе о етничком чишћењу и одбијале сарадњу с Међународним судом за ратне злочине у Хагу, тврдећи да је реч о легитимној војној операцији против побуњеника. Званични став Хрватске био је да није било разлога да Срби који нису били умешани у ратна дејства напусте то подручје.

Generali.jpg
Хрватски генерали у Хагу

Хрватске власти су доцније прихватиле сарадњу и Хашком суду су доставиле на десетине обрађених случајева најтежих злочина почињених током и након војно-полицијских акција "Бљесак" и "Олуја".

Хашки Трибунал је јула 2001. отпечатио оптужницу против пензионисаног хрватског генерала Анте Готовине који је био командант те операције. Готовина је од тада био у бекству све до хапшења у Шпанији 7. децембра 2005, када је изручен Трибуналу.

Годину дана раније, том суду су се предала друга двојица генерала, Иван Чермак и Младен Макрач, који су оптужени за прогон, депортације и присилно премештање, пљачку, безобзирно разарање насеља, убиства, нехумана дела и окрутан третман током и након операције "Олуја".

Оптужница против Готовине је одлуком Претресног већа Трибунала спојена са оптужницом против друге двојице генерала.

Априла 2011, Готовина је осуђен на 24, а Младен Маркач на 18 година затвора, док је генерал Иван Чермак ослобођен кривице. У пресуди Анти Готовини, хашки Трибунал је утврдио да је операција "Олуја" у лето 1995. била удружени злочиначки подухват на челу с председником Фрањом Туђманом, смишљен да протера српско становништво из Книнске крајине, што је био навод оптужнице.

У новембру 2012, Апелационо веће Хашког трибунала ослободило је хрватске генерале Анту Готовину и Младена Маркача кривице за прогон српског становништва из Книнске крајине 1995. поништивши првостепену пресуду, након чега су они пуштени из притвора.

Према коначној пресуди, операција "Олуја" није била удружени злочиначки подухват у циљу протеривања Срба из Книнске крајине. Ослобађајућа пресуда изазвала је еуфорију у Хрватској, а хрватски градови су се утркивали у додељивању титуле почасног грађанина Анти Готовини.

У Србији је та пресуда изазвала шок и разочарање. Ослобађајућом пресудом разочаран је и главни тужилац хашког Трибунала Серж Брамерц, а бивша главна тужитељка тог суда Карла дел Понте изјавила је да је "шокирана ослобађајућом пресудом Готовини и Маркачу и истакла да осећа пуну солидарност са српским жртвама над којима је злочин почињен".

 

RTS.04.08.2014

Share this post


Link to post

Стефановић: Годишњица "Олује" није прилика за славље

Министар унутрашњих послова Небојша Стефановић поручује да годишњица војно-полицијске акције "Олуја" није прилика за славље. Не желимо да гледамо у туђе двориште, али свакако сматрамо да ово није прилика да неко слави прогон својих грађана, рекао је Стефановић.

Стефановић је после парастоса у Цркви Светог Марка новинарима рекао да Србија никоме не жели да дели лекције, али да је прилика да се ова порука упути и да је "на неким другима да размишљају".

Parastos.jpg

Министар је истакао да је дан када се обележава годишњица прогона Срба из Хрватске "тежак и тужан" дан, додајући да Србија мора да поведе рачуна о тим људима како би се остварила њихова права.

''Морамо да размишљамо о овом народу како да их још боље интегришемо, како да им обезбедимо њихова права на имовину, повратак онима који то желе, а онима који су одлучили да се овде трајно настане да обезбедимо да имају више посла и све оно што имају сви други грађани Србије'', рекао је Стефановић.

Парастосу је присуствовао и председник Коалиције удружења избеглица Миодраг Линта, који је од међународне заједнице да се Хрватској забрни обележавање "Олује".

''Наше коалиција је затражила од међународне заједнице да тражи од Хрватске да не слави прогон Србе, да се процесуирају сви одговорни за злочине протв Срба, да се реши питање несталих и врате одузата права, као и да се обезбеде услови за одржив повратак протераних Срба'', рекао је Линта додајући да је са подручја Хрватске за време рата протерена више од пола милиона Срба.

Како је рекао, од тог броја тренутно више од 300.000 живи у Србији, више десетина хиљада широм света, а свега око 50.000, углавном старијих људи, се вратило на своја огњишта.

"Протерани Срби, али и Срби повратници се суочавају са великим бројем проблема - питањем несталих лица, није решено питање обештећења породицама жртава, судски поступци дуго трају и високи су трошков парница'', рекао је Линта и додао да у Хрватској нема политичке воље да се ексхумирају посмртни остаци Срба који се налазе на познатим гробним местима,

Gradjani-na-parastosu.jpg

Посебан проблем, како је рекао је и велики корпус одузетих имовинских, стечених права - имамо 40.00 одузетих станарских права, више од 50.000 пензионра којима се дугују заостале неисплаћене пензије.

Парастос је служио владика Јован Славонски, а поред великог броја грађана парастосу је присуствовао и заменик градоначелника Андреја Младеновић.

Након тога положени су венци на спомен-плочу страдалим Србима у ратовима на простору бивше Југославије од 1990. до 2000. године.

Олуја се у Хрватској обележавана као Дан победе.

 

RTS

04.08.2014

Share this post


Link to post

Данас се навршава 19 година од протеривања Срба у „Олуји"

oluja.jpg

БЕОГРАД - Данас се навршава 19 година од почетка хрватске војно-полицијске акције „Олуја” у којој је, према подацима документационог центра „Веритас”, погинуло и нестало 1.853 Срба, а протерано најмање 220.000 становника негдашње Републике Српске Крајине.

У хрватској војно-полицијској акцији „Олуја” августа 1995. која је започела 4. августа масивном војном акцијом оружаних снага Хрватске, уз подршку НАТО, као и јединица Хрватског вијећа одбране (ХВО) и Армије БиХ (АБиХ), извршена је агресија на простор Републике Српске Крајине, односно север Далмације, Лику, Кордун и Банију.

До агресије је дошло упркос чињеницама да се та област налазила под заштитом УН-а, као сектори „Југ” и „Сјевер”, као и да су представници РСК у Женеви и Београду прихватили предлог међународне заједнице о мирном разрешењу.

Међу страдалима, према подацима Веритаса, налази се 1.196 (65 посто) цивила, од којих су око три четвртине били старији од 60 година. Међу жртвама се налази 544 (29 посто) жена, од којих су око четири петине биле особе старије од 60 година.

Такође, према подацима Веритаса, од укупног броја жртава до сада је расветљена судбина 951 лица, док се на евиденцији несталих још води 894 особе, међу којима је 632 цивила (315 жена).

У акцији „Маестрал” која је била продужетак „Олује”, хрватске оружане снаге у садејству са Петим корпусом армије БиХ, убиле су 655 и прогнале око 125.000 српских становника с подручја 13 општина у БиХ.

Одлука о почетку акције „Олуја” је на предлог тадашњег команданта сектора Југ, хрватског генерала Анте Готовине, донета на Брионима 31. јула 1995.

На том састанку у Титовој вили на Брионима, председник Хрватске Фрањо Туђман је јасно дефинисао циљ операције поручивши да треба нанети „такве ударце Србима да практично нестану с ових простора”.

У првостепеној пресуди хашког Трибунала, априла 2011, било је оцењено да је „Олуја” била удружени злочиначки подухват, на челу с тадашњим председником Туђманом, чији је „циљ био присилно и трајно уклањање српског становништва и насељавање тог подручја Хрватима”.

Трибунал је другостепену пресуду донео 17. новембра 2012. и њоме ослободио кривице хрватске генерале Готовину и Младена Маркача.

Они су ослобођени кривице за прогон српског становништва из Книнске крајине 1995, чиме је поништена првостепена пресуда којом је Готовина био осуђен на 24 године, а Маркач на 18 година затвора. Жалбено веће је ослободило оптужене по свим тачкама оптужбе, мада нису негирани злочини утврђени у првостепеној пресуди.

Акција „Олуја” се налази и пред Међународним судом правде (МСП) у спору о геноциду по узајамним тужбама Хрватске и Србије, о чему је главни претрес одржан у Палати правде у Хагу од 3. марта до 1. априла ове године.

Србија у контратужби инсистира да током ратова деведесетих на подручју Хрватске (односно бивше РСК) искључиво акција „Олуја” може да се потпуно одреди као геноцид по дефиницији из Конвенције УН-а о спречавању и кажњавању геноцида.

У Хрватској је 5. август државни празник који се слави као Дан победе и домовинске захвалности за акцију „Олуја”.

Танјуг
објављено: 04.08.2014.

Share this post


Link to post

"Oluja nije prilika za slavlje"

Izvor: Tanjug 04.08.2014

 

Beograd -- Povodom 19 godina od hrvatske vojno-policijske akcije "Oluja" ministar policije Nebojša Stefanović kaže da godišnjica "Oluje" nije prilika za slavlje.

 
151549541953df6168edaaf768143201_orig.jp
Foto: Beta

"Ne želimo da gledamo u tuđe dvorište, ali svakako smatramo da ovo nije prilika da neko slavi progon svojih građana. Mi ne želimo da delimo lekcije, ali je to svakako prilika da se ova poruka uputi i to je na nekim drugima da razmišljaju'', rekao je Stefanović.

On je istakao da je dan kada se obeležava godišnjica progona Srba iz Hrvatske "težak i tužan" dan dodajući da Srbija mora da povede računa o tim ljudima kako bi se ostvarila njihova prava.

''Moramo da razmišljamo o ovom narodu kako da ih još bolje integrišemo, kako da im obezbedimo njihova prava na imovinu, povratak onima koji to žele, a onima koji su odlučili da se ovde trajno nastane da obezbedimo da imaju više posla i sve ono što imaju svi drugi gradjani Srbije'', rekao je Stefanović.

28607238853df64bcd53a9643674246_v4%20big
Foto: Beta

Parastosu je prisustvovao i predsednik Koalicije udruženja izbeglica Miodrag Linta, koji je od medjunarodne zajednice da se Hrvatskoj zabrni obeležavanje Oluje.

"Naše koalicija je zatražila od medjunaodne zajednice da traži od Hrvatske da ne slavi progon Srbe, da se procesuiraju svi odgovorni za zločine protv Srba, da se reši pitanje nestalih i vrate oduzata prava, kao i da se obezbede uslovi za održiv povratak proteranih Srba'', rekao je Linta dodajući da je sa područja Hrvatske za vreme rata proterena više od pola miliona Srba.

Kako je rekao, od tog broja trenutno više od 300.000 živi u Srbiji, više desetina hiljada širom sveta, a svega oko 50.000, uglavnom starijih ljudi, se vratilo na svoja ognjišta.

''Proterani Srbi, ali i Srbi povratnici se suočavaju sa velikim brojem problema -pitanjem nestalih lica, nije rešeno pitanje obeštećenja porodicama žrtava, sudski postupci dugo traju i visoki su troškov parnica'', rekao je Linta i dodao da u Hrvatskoj nema političke volje da se ekshumiraju posmrtni ostaci Srba koji se nalaze na poznatim grobnim mestima,

69434517053df64bf280be278401898_v4%20big
Foto: Beta

Poseban problem, kako je rekao je i veliki korpus oduzetih imovinskih, stečenih prava - imamo 40.00 oduzetih stanarskih prava, više od 50.000 penzionra kojima se duguju zaostale neisplaćene penzije...

Parastos je služio vladika Jovan Slavonski, a pored velikog broja gradjana parastusu je prisustvovao i zamenik gradonačelnika Andreja Mladenović.

Nakon toga položeni su venci na spomen-ploču stradalim Srbima u ratovima na prostoru bivše Jugoslavije od 1990. do 2000. godine.

Parastosu su pored građana prisustvovali ministar policije Nebojša Stefanović i zamenik gradonačelnika Beograda Andreja Mladenović, kao i predsednik Koalicije udruženja izbeglica Miodrag Linta, koji je od Saveta Evrope tražio da se Hrvatskoj zabrni obeležavanje Oluje. Oluja se u Hrvatskoj obeležavana kao Dan pobede.

Danas se, naime, navršava 19 godina od početka hrvatske vojno-policijske akcije "Oluja" u kojoj je, prema podacima dokumentacionog centra "Veritas", poginulo i nestalo 1.853 Srba, a proterano najmanje 220.000 stanovnika nekadašnje Republike Srpske Krajine.

204890196753df64bfce317364429889_v4%20bi
Foto: Beta

Do sada je, s registrovanih lokacija, ekshumirano 875 žrtava "Oluje", a još 215 žrtava te akcije čeka na ekshumaciju.

U akciji "Oluja" avgusta 1995. koja je započela 4. avgusta masivnom vojnom akcijom oružanih snaga Hrvatske, uz podršku NATO, kao i jedinica Hrvatskog vijeća odbrane (HVO) i Armije BiH (ABiH), izvršena je agresija na prostor Republike Srpske Krajine, odnosno sever Dalmacije, Liku, Kordun i Baniju.

Do agresije je došlo uprkos činjenicama da se ta oblast nalazila pod zaštitom UN-a, kao sektori "Jug" i "Sjever", kao i da su predstavnici RSK u Ženevi i Beogradu prihvatili predlog medjunarodne zajednice o mirnom razrešenju.

Medju stradalima, prema podacima Veritasa, nalazi se 1.196 (65 posto) civila, od kojih su oko tri četvrtine bili stariji od 60 godina. Medju žrtvama se nalazi 544 (29 posto) žena, od kojih su oko četiri petine bile osobe starije od 60 godina.

Takodje, prema podacima Veritasa, od ukupnog broja žrtava do sada je rasvetljena sudbina 951 lica, dok se na evidenciji nestalih još vodi 894 osobe, medju kojima je 632 civila (315 žena).

43772821353df64c19a919395402100_v4%20big
Foto: Beta

U akciji "Maestral" koja je bila produžetak "Oluje", hrvatske oružane snage u sadejstvu sa Petim korpusom armije BiH, ubile su 655 i prognale oko 125.000 srpskih stanovnika s područja 13 opština u BiH.

Odluka o početku akcije "Oluja" je na predlog tadašnjeg komandanta sektora Jug, hrvatskog generala Ante Gotovine, doneta na Brionima 31. jula 1995.

Na tom sastanku u Titovoj vili na Brionima, predsednik Hrvatske Franjo Tudjman je jasno definisao cilj operacije poručivši da treba naneti "takve udarce Srbima da praktično nestanu s ovih prostora".

U prvostepenoj presudi haškog Tribunala, aprila 2011, bilo je ocenjeno da je "Oluja" bila udruženi zločinački poduhvat, na čelu s tadašnjim predsednikom Tudjmanom, čiji je "cilj bio prisilno i trajno uklanjanje srpskog stanovništva i naseljavanje tog područja Hrvatima".

Tribunal je drugostepenu presudu doneo 17. novembra 2012. i njome oslobodio krivice hrvatske generale Gotovinu i Mladena Markača.

Oni su oslobodjeni krivice za progon srpskog stanovništva iz Kninske krajine 1995, čime je poništena prvostepena presuda kojom je Gotovina bio osudjen na 24 godine, a Markač na 18 godina zatvora.

Žalbeno veće je oslobodilo optužene po svim tačkama optužbe, mada nisu negirani zločini utvrdjeni u prvostepenoj presudi.

Akcija "Oluja" se nalazi i pred Medjunarodnim sudom pravde (MSP) u sporu o genocidu po uzajamnim tužbama Hrvatske i Srbije, o čemu je glavni pretres održan u Palati pravde u Hagu od 3. marta do 1. aprila ove godine.

Srbija u kontratužbi insistira da tokom ratova devedesetih na području Hrvatske (odnosno bivše RSK) isključivo akcija "Oluja" može da se potpuno odredi kao genocid po definiciji iz Konvencije UN-a o sprečavanju i kažnjavanju genocida.

U Hrvatskoj je 5. avgust državni praznik koji se slavi kao Dan pobede i domovinske zahvalnosti za akciju "Oluja".

Pokret socijalista poručio je danas da nikad neće prestati da se zalaže za sve proterane i sve žrtve "Oluje", ističući da je put evrointegracija - put očekivanja pravde za sve prognane, raseljene i postradale tokom ratova devedesetih na prostoru bivše Jugoslavije.

Na tom putu, kako se navodi, svaka članica EU treba da raskrsti sa zločinima koji su se dogadjali u ovom delu Evrope, tako što će uvek biti na strani žrtava i prognanih, navodi se u saopštenju i ukazuje da na današnji dan pre 19 godina Srbi nisu sami sebe proterivali sa svojih vekovnih ognjišta.

Svi prognani i postradali u političkom delovanju Pokreta socijalista mogu prepoznati i svoju borbu, za žrtve i patnju, za oteto i zapaljeno, za neprikosnoveno pravo svojine koje im je oduzeto.

Aleksandar Vulin i svi članovi Pokreta socijalista, a i oni koji će to biti, nikad neće zaboraviti ovaj tragičan dan i nikad neće prestati da se zalažu za sve proterane i sve žrtve Oluje, navodi se u saopštenju.

Srpski pokret obnove očekuje od Hrvatske da ne slavi godišnjicu zločina nad srpskim stanovništvom u operaciji „Oluja", već da, kao članica Evropske unije, u potpunosti primeni evropske standarde u zaštiti prava nacionalnih manjina, izjavio je potpredsednik Srpskog pokreta obnove Aleksandar Čotrić.

"To, pre svega, znači da nadležni organi Hrvatske učine sve da eliminišu atmosferu nesigurnosti i straha kod pripadnika srpske zajednice, da im omoguće održivi povratak u kuće i stanove iz kojih su prognani, da im vrate oduzetu imovinu i stanarska prava i da ukinu tajne optužnice na osnovu kojih hapse Srbe povratnike", naveo je Čotrić u izjavi dostavljenoj medijima.

Čotrić, koji je član Odbora za dijasporu i Srbe u regionu u Skupštini, istakao je da se nigde u civilizovanom svetu ne slavi i ne uzdiže zločin proterivanja sopstvenih gradjana i ubistva na hiljade starih ljudi, žena i dece.

On je podsetio da po poslednjem popisu stanovništva u Hrvatskoj živi četiri stotine hiljada Srba manje nego 1991. godine.

Share this post


Link to post

"Oluja":19 godina od stradanja Srba

Izvor: B92, Beta, Tanjug

Beograd -- Na današnji dan navršava se 19 godina od početka hrvatske vojno-policijske akcije "Oluja" u kojoj je poginulo i nestalo 1.853 Srba.

 
193857646053deb2ce63adb889768797_368x553
Foto: Tanjug, arhiva

U toj akciji proterano je najmanje 220.000 stanovnika nekadašnje Republike Srpske Krajine, pokazuju podaci dokumentacionog centra "Veritas".

U hrvatskoj-vojno policijskoj akciji "Oluja"” koja je započela 4. avgusta 1995. godine masivnom vojnom akcijom oružanih snaga Republike Hrvatske, uz podršku NATO, kao i jedinica Hrvatskog vijeća odbrane (HVO) i Armije BiH (ABiH), izvršena je agresija na prostor Republike Srpske Krajine, odnosno sever Dalmacije, Liku, Kordun i Baniju.

Do agresije je došlo uprkos činjenicama da se ta oblast nalazila pod zaštitom UN-a, kao sektori “Jug” i “Sever”, kao i da su predstavnici RSK u Ženevi i Beogradu prihvatili predlog međunarodne zajednice o mirnom razrešenju.

Među stradalima, prema podacima Veritasa, nalazi se 1.196 (65%) civila, od kojih su oko tri četvrtine bili stariji od 60 godina. Među žrtvama se nalazi 544 (29%) žena, od kojih su oko četiri petine bile osobe starije od 60 godina. Takođe, prema podacima Veritasa, od ukupnog broja žrtava do sada je rasvetljena sudbina 951 lica, dok se na evidenciji nestalih još uvek vodi 894 osobe, među kojima je 632 civila (315 žena).

U akciji “Maestral” koja je bila produžetak “Oluje”, hrvatske oružane snage u sadejstvu sa Petim korpusom armije BiH, ubile su 655 i prognale oko 125.000 srpskih stanovnika s područja 13 opština u BiH.

Odluka o početku akcije “Oluja” je na predlog tadašnjeg komandanta sektora Jug hrvatskog generala Ante Gotovine, doneta na Brionima 31. jula 1995.

Na tom sastanku u Titovoj vili na Brionima, predsednik Hrvatske Franjo Tuđman je jasno definisao cilj operacije poručivši da treba naneti “takve udarce Srbima da praktično nestanu s ovih prostora”.

U prvostepenoj presudi haškog Tribunala, aprila 2011. bilo je ocenjeno da je “Oluja” bila udruženi zločinački poduhvat, na čelu s tadašnjim predsednikom Tuđmanom, čiji je “cilj bio prisilno i trajno uklanjanje srpskog stanovništva i naseljavanje tog područja Hrvatima”.

Tribunal je drugostepenu presudu doneo 17. novembra 2012. i njome oslobodio krivice hrvatske generale Gotovinu i Mladena Markača.

Oni su oslobođeni krivice za progon srpskog stanovništva iz Kninske krajine 1995, čime je poništena prvostepena presuda kojom je Gotovina bio osuđen na 24 godine, a Markač na 18 godina zatvora. Žalbeno vijeće je oslobodilo optužene po svim tačkama optužbe, mada nisu negirani zločini utvrđeni u prvostepenoj presudi.

203387203053deb2db34a67887322187_v4%20bi
Foto: Tanjug, arhiva

Akcija “Oluja” se nalazi i pred Međunarodnim sudom pravde (MSP) u sporu o genocidu po uzajamnim tužbama Hrvatske i Srbije, o čemu je glavni pretres održan u Palati pravde u Hagu od 3. marta do 1. aprila ove 2014. godine.

Srbija u kontratužbi insistira da tokom ratova devedesetih na području Hrvatske (odnosno bivše RSK) isključivo akcija “Oluja” može da se potpuno odredi kao genocid po definiciji iz Konvencije UN-a o sprečavanju i kažnjavanju genocida.

U Hrvatskoj je 5. avgust državni praznik koji se slavi kao Dan pobede i domovinske zahvalnosti za akciju "Oluja" kojom su pod hrvatsku upravu vraćeni poslednji delovi teritorije koje su držali pripadnici srpskih vojnih jedinica. Od 2000. taj dan se obeležava i kao Dan oružanih snaga Hrvatske.

"Ne želimo da iko bude zaboravljen"

Predsednik Srpskog narodnog vijeća Milorad Pupovac ocenio je da se 19 godina od "Oluje", u Hrvatskoj, umesto međuetničkog poverenja i političke tolerancije, čuju poruke mržnje i nasilja.

Predsednik Koalicije udruženja izbeglica Miodrag Linta apelovao na međunarodnu zajednicu da zatraži od Hrvatske da prestane da slavi vojnu operaciju "Oluja" i da kazni počinioce zločina protiv Srba.

Na pravoslavnom groblju u Dvoru, u Sisačko-moslovačkoj županiji, u nedelju je održan komemorativni skup u spomen na Srbe ubijene i nestale tokom i posle akcije hrvatske vojske i policije "Oluja", avgusta 1995. godine.

Skupom sećanja, u organizaciji "Dokumente" - Centra za suočavanje s prošlošću, Srpskog narodnog veća (SNV) i Građanskog odbora za ljudska prava, podsetilo se na mesta stradanja, upozorilo na sporost ekshumacije i identifikacije, i na još nedelotvorno procesuiranje ratnih zločina, saopštili su organizatori.

"Kada govorimo o vojno-policijskoj akciji 'Oluja', ne može biti istinskog slavlja jer su počinjeni zločini za koje niko nije odgovarao. A svesti o tome da bi neko trebalo da odgovara, ima manje nego što to stoji u zakonu. Kako je nema ni kod opšte javnosti, nema je ni kod onih koji čitaju i služe po zakonima. Ne želimo da iko bude zaboravljen jer znamo šta to znači kada se žrtve ne spominju", rekao je na skupu predsednik SNV i poslanik u Saboru Milorad Pupovac.

Predstavnik Koordinacija srpskih udruženja porodica nestalih i ubijenih u bivšoj Jugoslaviji iz Beograda Dragan Pjevač prisetio se ubijenih u izbegličkoj koloni, kao i supružnika 68-godišjeg Petra i 70-godišnje Ljubice Šašo koji su ubijeni posle akcije "Oluja" pošto su se u Dvoru predali pripadnicima Hrvatske vojske.

Voditeljka "Dokumente", Vesna Teršelič poručila je da su ekshumacija na poznatim lokacijama i identifikacija nedopustivo spori.

"Hrvatska mora da nađe način za pamćenje svih ubijenih civila i zarobljenih vojnika. Treba ih se setiti sa žaljenjem jer je to preduslov za izgradnju poverenja koje je nakon svih poslednjih negativnih događanja zaustavljen", upozorila je Teršelič.

Ocenila je da je važno da se tokom obeležavanja Dana domovinske zahvalnosti, 5. avgusta u znak sećanja na akciju "Oluja", nađe mesto i način za sećanje na ubijene tokom i posle te akcije.

"Očekujemo da nadležne institucije pokrenu istražne radnje i sudske procese jer to je važno za sve u Hrvatskoj", naglasila je Teršelič.

Parastos za žrtve služio je u crkvi Sv.Georgija u Dvoru paroh Radoslav Anđelić. Na pravoslavnom groblju u Dvoru, gde je održan komemorativni skup, sahranjene su 64 srpske žrtve, uglavnom civili, poginuli tokom i posle "Oluje".

Državno tužilaštvo Hrvatske je pre tri godine saopštilo da su evidentirana 24 ratna zločina počinjena tokom i posle "Oluje" u kojima je ubijeno 156 osoba. Za te zločine procesirano je samo deset bivših pripadnika hrvatske vojske i policije. Većina drugih postupaka i dalje je u fazi istrage.

SDF upozorio da niko nije procesuiran za zločine

Srpski demokratski forum (SDF) danas je upozorio na zabrinjavajuću činjenicu da ni 19 godina od završetka vojne akcije "Oluja" u Republici Hrvatskoj niko nije procesuiran za zločine počinjene nad srpskim civilima za vreme i posle te akcije.

"Kolika god bila tačna brojka srpskih civilnih žrtava - ona Hrvatskog helsinškog odbora o više od 600 ubijenih srpskih civila za vreme Oluje i u narednih sto dana, ili ona u evidenciji Državnog tužilaštva Hrvatske o 214 smrtno stradalih osoba - sigurno je da je ubistava civila srpske nacionalnosti bilo dovoljno da mučno obeleže čitavo područje na kojem su Srbi vekovima živeli, i da se zatraži procesuiranje i osuda onih koji su zločine naredili i onih koji su ih počinili", ističe SDF u saopštenju.

Samo na području oko Knina u kojem hrvatske vlasti tradicionalno održavaju glavnu svečanost obeležavanja akcije Oluja, zabeležena su brojna ubojstva civila srpske nacionalnosti i to u Varivodama (9 ubijenih), Gruborima (6), Gošiću (7), Golubiću (10), Uzdolju (7), Mokrom Polju (15)...

"Sva ubistva imala su karakter masovnih likvidacija civilnog staračkog stanovništva i dogodila su se kada je Oluja već odavno prošla pa ih je, uprkos pokušajima, bilo teže prikriti ili opravdati ratnim akcijama", ističu u SDF-u.

Konačno je vreme da u Republici Hrvatskoj započne stvarni proces suočavanja s prošlošću koji, pre svega, treba da krene od priznanja postojanja srpskih civilnih žrtava za vreme Oluje, zatim izražavanja iskrenog pijeteta prema tim žrtvama i procesuiranja odgovornih za te zločine.

Društvo treba da prihvati činjenicu da se zločin nad civilima dogodio, a da zločinci i ubice slobodno šetaju predstavljajući se kao heroji, zaključuje se u saopštenju SDF.

Share this post


Link to post

Pupovac: Poruke mržnje iz HR

Izvor: Beta

Beograd -- Milorad Pupovac ocenio je danas da se 19 godina od "Oluje", u Hrvatskoj, umesto međuetničkog poverenja i političke tolerancije, čuju poruke mržnje i nasilja.

 
81246614653de4c49ce3d6704128311_orig.jpg
Foto: FoNet

"Umesto dalje izgradnje mira i civilnih vrednosti, čuju se poruke koje podsećaju na rat i koje slabe civilni karakter javnih i demokratskih insitucija", naveo je predsednik Srpskog narodnog vijeća u saopštenju koje je prenelo Srpsko narodno vijeće.

Pupovac je ocenio da se u takvoj atmosferi smanjuje prostor za izgradnju ne samo zajedničke politike sećanja, već i zajedničke izgradnje ustavnih i evropskih vrednosti Hrvatske.

"Ukoliko se takvi trendovi nastave, dosad izgradjene ustavne vrednosti, posebno one koje se tiču manjinskih prava, pristupnim ugovorom (sa EU) preuzete evropske vrednosti i evropske obaveze, biće veoma ozbiljno dovedene u pitanje", naveo je Pupovac.

On je kazao da se pod takvim okolnostima, sudjenja za ratne zločine počinjene za vreme i posle "Oluje", a koji do danas nisu procesuirani, postaju sve manje izgledna, a pravda sve dalja.

"Sudovi rade pod pritiskom, a tela državne vlasti i državne politike zaboravljaju na izrečena obećanja i preuzete obaveze. Priznaje civilnih žrtava rata na srpskoj strani takodje ostaje pitanje od kojeg se okreće glava i zatvraju oči, a javnost o njima nema prilike za ikoju vrstu saznanja", naveo je Pupovac.

On je pozvao Vladu Hrvatske da promeni pristup prema razvoju područja razorenih ratom jer, kako je naveo, mnoga od njih, posebno ona naseljena Srbima-povratnicima, još nose više znakova rata nego mira.

"Ulaganje u ta područja ili je prekinuto ili je znatno smanjeno, a time se uskraćuju elementarna prava zajamčena Ustavom, dodatno se slabi ionako devastirana demografska struktura tih područja i dugoročno potkopavaju ekonomski potencijali i sigurnost Hrvatske", naveo je Pupovac.

U saopštenju se navodi da Srpsko narodno vijeće i pred ovu, 19. godišnjicu "Oluje", izražava saosećanje sa svima - i s Hrvatima i sa Srbima, koji su tokom rata u Hrvatskoj izgubili svoje bližnje, ostali bez zdravlja, domova i svega što su godinama sticali, koji su proveli ili još provode godine i decenije u progonstvu.

Sutra se navršava 19 godina od početka hrvatske vojne akcije "Oluja" koja je dovela do mnogih žrtava i progona više od 200.000 Srba iz Hrvatske.

Share this post


Link to post

Linta: HR da ne slavi "Oluju"

Izvor: Tanjug

Beograd -- Miodrag Linta apelovao na međunarodnu zajednicu da zatraži od Hrvatske da prestane da slavi vojnu operaciju "Oluja" i da kazni počinioce zločina protiv Srba.

 
112578187453ddee19bfe16983438834_orig.jp
Foto: Medija centar/Arhiva

Predsednik Koalicije udruženja izbeglica je u saopštenju za javnost istakao da 19 godina posle akcije hrvatske vojske "Oluja" i završetka rata na prostoru Hrvatske i Bosne i Hercegovine ne postoji iskrena spremnost hrvatske strane da se procesuiraju ratni zločini protiv srpskog naroda.

"To potvrdjuje činjenica da u 2013. nije pokrenuta nijedna istraga niti je podignuta nijedna optužnica protiv pripadnika hrvatske vojske ili policije kako stoji u izveštaju hrvatskih nevladinih organizacija za ljudska prava", naglasio je Linta

Kako je ocenio u hrvatskom društvu postoji odbojnost prema prihvatanju činjenice da su postojale i srpske žrtve, kao i da ostaju otvorena pitanja obeštećenja porodicama žrtava i visokoh parničnih troškova za Srbe koji su izgubili sudske postupke pred hrvatskim pravosudjem.

Linta je apelovao na predstavnike Sjedinjenih Američkih Države, Evropske unije, OEBS-a i Saveta Evrope da zatraže od Hrvatske da prestane da slavi "Oluju", da kazni počinioce zločina, da naredi plaćanje naknade štete žrtvama, da obezbedi uslove za održiv povratak proteranih Srba i poštuje njihova ljudska i gradjanska prava.

"Operacija 'Oluja' nije oslobodilačka akcija već udruženi zločinački poduhvat čiji je glavni cilj bio proterivanje Srba sa svojih vekovnih područja. Posle te akcije došlo je do masovnog ubistva srpskih civila, pljačke i paljenja srpske imovine, sprečavanja povrataka Srba i naseljavanja Hrvata. Počinioci ratnih zločina nisu nadjeni, a još manje kažnjeni, a ubijeni nisu priznati kao žrtve rata i nema sećanja na njih", rekao je on.

On je proterane Srbe i sve druge gradjane pozvao da prisustvuju parastosu povodom 19. godišnjice stradanja Srba u akciji "Oluja", koji će biti održan sutra, u ponedeljak 4. avgusta, u crkvi Svetog Marka na Tašmajdanu.

Nakon parastosa delegacija Koalicije udruženja izbeglica će u Tašmajdanskom parku položiti venac na spomen ploču stradalim Srbima u ratovima na prostoru bivše Jugoslavije, navodi se u saopštenju te organizacije.

Jutarnji: Hrvatska desnica politizuje proslavu Oluje

Sudeći prema najavama desničarskih krugova, ove godine bi obeležavanje 19 godina od vojno policijske akcije Oluja moglo biti gore po hrvatski državni vrh od prošlogodišnjeg, kada je premijer Zoran Milanović u Kninu izviždan, piše zagrebački "Jutarnji list".

Na sutrašnji dan navršava se 19 godina od početka hrvatske vojno-policijske akcije "Oluja" u kojoj je, prema podacima dokumentacionog centra "Veritas", poginulo i nestalo 1.853 Srba a proterano najmanje 220. 000 stanovnika nekadašnje Republike Srpske Krajine.

"Jutarnji" navodi da se postavlja pitanje da li će na proslavu ove godine doći omiljeni hrvatski general Ante Gotovine, koji je u Hagu, kao i general Mladen Markač, najpre osudjen a potom oslobodjen optužnice za zločine u Oluji.

Po dolasku iz Haga Gotovina je razvio biznis sa uzgajanjem tuna.

"Doći ću u Knin ako mi to obaveze dopuste. Leto je, vreme kada je posao s tunom najintenzivniji i ne znam kakvo će biti more. Neće svet stati ako ne dodjem", rekao je Gotovina, a zagrebački dnevnik zaključuje da je on na taj način pokušao da stavi tačku na političke strasti uoči obeležavanje ove godišnjice.

Desničarski krugovi, dodaje se, prete da bi se predstavnicima vlade mogao ponoviti Vukovar kada su premijer i predsednik Ivo Josipović bili sprečeni da dodju do spomen parka.

"Ove bi godine, prema najavama iz desničarskih krugova, moglo biti i gore - premijeru i ostatku vladinih izaslanika prete da će ih, baš kao i u Vukovaru, blokirati i naterati da hodaju na začelju kolone. Čini se da generali ne žele da učestvuju u tom političkom igrokazu", piše "Jutarnji".

General Markač bi, navodi list, voleo da dodje na proslavu, ali još uvek nije siguran hoće li mu to dozvoliti zdravstvena situacija, dok njegov kolega Ivan Čermak neće učestvovati na proslavi u Kninu jer, kako kaže, zauzet je poslovnim obavezama, a i ne želi da učestvuje u političkoj igri koja se otvorila oko Oluje.

"Pročitao sam najave da će blokirati vladu, staviti je na začelje kolone, a to stvarno nikome ne treba. Mislim da govorim u ime sve trojice kada kažem da hrvatski generali odbijaju da u tome učestvuju", rekao je Čermak.

Share this post


Link to post

Održan parastos žrtvama "Oluje"

Tanjug | 04. avgust 2014. 09:44 > 11:38 |

Parastos je služio vladika Jovan Slavonski, a nakon toga položeni su venci na spomen-ploču stradalim Srbima u ratovima na prostoru bivše Jugoslavije od 1990. do 2000. godine

 

Parastos-zrtvama-Oluje-3-04_620x0.jpg

 

Parastos-zrtvama-Oluje-4-04_620x0.jpg

 

Parastos-zrtvama-Oluje-5-04_620x0.jpg

 

Parastos-zrtvama-Oluje-7-04_620x0.jpg

 

Parastos-zrtvama-Oluje-8-04_620x0.jpg

 

Parastos-zrtvama-Oluje-9-04_620x0.jpg

 

Parastos-zrtvama-Oluje-10-0_620x0.jpg

 

Parastos-zrtvama-Oluje-1-04_620x0.jpg

 

BEOGRAD - U Crkvi Svetog Marka u Beogradu danas je održan parastos žrtvama hrvatske vojno-policijske akcije Oluja, kojem su pored velikog broja građana prisustvovali ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović i zamenik gradonačelnika Andreja Mladenović.

 

Parastos je služio vladika Jovan Slavonski, a nakon toga položeni su venci na spomen-ploču stradalim Srbima u ratovima na prostoru bivše Jugoslavije od 1990. do 2000. godine.

Parastosu je prisustvovao i predsednik Koalicije udruženja izbeglica Miodrag Linta, koji je od Saveta Evrope tražio da se Hrvatskoj zabrni obeležavanje Oluje.

Oluja se u Hrvatskoj obeležavana kao Dan pobede.

Danas se, naime, navršava 19 godina od početka hrvatske vojno-policijske akcije "Oluja" u kojoj je, prema podacima dokumentacionog centra "Veritas", poginulo i nestalo 1.853 Srba, a proterano najmanje 220.000 stanovnika nekadašnje Republike Srpske Krajine.

Do sada je, s registrovanih lokacija, ekshumirano 875 žrtava "Oluje", a još 215 žrtava te akcije čeka na ekshumaciju.

U akciji "Oluja" avgusta 1995. koja je započela 4. avgusta masivnom vojnom akcijom oružanih snaga Hrvatske, uz podršku NATO, kao i jedinica Hrvatskog vijeća odbrane (HVO) i Armije BiH (ABiH), izvršena je agresija na prostor Republike Srpske Krajine, odnosno sever Dalmacije, Liku, Kordun i Baniju.

Do agresije je došlo uprkos činjenicama da se ta oblast nalazila pod zaštitom UN-a, kao sektori "Jug" i "Sjever", kao i da su predstavnici RSK u Ženevi i Beogradu prihvatili predlog međunarodne zajednice o mirnom razrešenju.

Među stradalima, prema podacima Veritasa, nalazi se 1.196 (65 posto) civila, od kojih su oko tri četvrtine bili stariji od 60 godina. Među žrtvama se nalazi 544 (29 posto) žena, od kojih su oko četiri petine bile osobe starije od 60 godina.

Takođe, prema podacima Veritasa, od ukupnog broja žrtava do sada je rasvetljena sudbina 951 lica, dok se na evidenciji nestalih još vodi 894 osobe, među kojima je 632 civila (315 žena).

U akciji "Maestral" koja je bila produžetak "Oluje", hrvatske oružane snage u sadejstvu sa Petim korpusom armije BiH, ubile su 655 i prognale oko 125.000 srpskih stanovnika s područja 13 opština u BiH.

Odluka o početku akcije "Oluja" je na predlog tadašnjeg komandanta sektora Jug, hrvatskog generala Ante Gotovine, doneta na Brionima 31. jula 1995.

Na tom sastanku u Titovoj vili na Brionima, predsednik Hrvatske Franjo Tuđman je jasno definisao cilj operacije poručivši da treba naneti "takve udarce Srbima da praktično nestanu s ovih prostora".

U prvostepenoj presudi haškog Tribunala, aprila 2011, bilo je ocenjeno da je "Oluja" bila udruženi zločinački poduhvat, na čelu s tadašnjim predsednikom Tuđmanom, čiji je "cilj bio prisilno i trajno uklanjanje srpskog stanovništva i naseljavanje tog područja Hrvatima".

Tribunal je drugostepenu presudu doneo 17. novembra 2012. i njome oslobodio krivice hrvatske generale Gotovinu i Mladena Markača.

Oni su oslobođeni krivice za progon srpskog stanovništva iz Kninske krajine 1995, čime je poništena prvostepena presuda kojom je Gotovina bio osuđen na 24 godine, a Markač na 18 godina zatvora.

Žalbeno veće je oslobodilo optužene po svim tačkama optužbe, mada nisu negirani zločini utvrđeni u prvostepenoj presudi.

Akcija "Oluja" se nalazi i pred Međunarodnim sudom pravde (MSP) u sporu o genocidu po uzajamnim tužbama Hrvatske i Srbije, o čemu je glavni pretres održan u Palati pravde u Hagu od 3. marta do 1. aprila ove godine.

Srbija u kontratužbi insistira da tokom ratova devedesetih na području Hrvatske (odnosno bivše RSK) isključivo akcija "Oluja" može da se potpuno odredi kao genocid po definiciji iz Konvencije UN-a o sprečavanju i kažnjavanju genocida.

U Hrvatskoj je 5. avgust državni praznik koji se slavi kao Dan pobede i domovinske zahvalnosti za akciju "Oluja".

 

Novosti.rs

04.08.2014

Share this post


Link to post
GODIŠNjICA “OLUJE” Progon i dalje bez kazne
A. MACANOVIĆ | 02. avgust 2014. 07:23 |

Devetnaest godina od etničkog čišćenja Srba iz RSK u akciji „Oluja“. Poginulo 1.853, a proterano 230.000 Srba. Još se traga za 894 osobe.

 

rs-oluja_620x0.jpg

 

BANjALUKA - U etničkom čišćenju Srba u akciji hrvatske vojske i policije „Oluja“ 1995. godine poginula su 1.853 Srbina, od čega 1.201 civil. Sramno je što su najodgovorniji ljudi za progon više od 200.000 Srba iz Republike Srpske Krajine u „Oluji“ oslobođeni i što je izostala adekvatna sankcija međunarodne zajednice.

 

Ovo je juče u Banjaluci rekao predsednik Odbora Vlade Republike Srpske za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova Petar Đokić, a u najvećem gradu Srpske će 3. i 4. avgusta nizom manifestacija biti obeleženo 19 godina od progona Srba iz RSK.

- Prostor na kojem je živelo oko 230.000 Srba u Hrvatskoj u avgustu 1995. godine etnički je očišćen, a hrvatski generali Mladen Markač i Ante Gotovina oslobođeni su pred Haškim tribunalom nakon prvostepene presude da su krivi. To je teška uvreda za porodice svih 1.853 poginulih nestalih u akciji „Oluja“, kojom su oni komandovali - rekao je Đokić.

Podsetio je i da je napad hrvatskih snaga otpočeo uz odobrenje NATO alijanse i da je to jedna od najvećih akcija etničkog čišćenja u Evropi koja, nažalost, nikada nije dobila dimenziju etnički očišćenog prostora.

- Svetska zajednica je pokazala visok nivo nepravde prema srpskom narodu na prostorima bivše Jugoslavije, posebno Hrvatske, koji je za samo nekoliko dana proteran sa svojih vekovnih ognjišta na najsuroviji, zločinački način - rekao je Đokić.

On je napomenuo da je Savet bezbednosti UN doneo rezoluciju kojom je samo osudio zločin, ali prema Hrvatskoj nije zahtevao, niti preduzeo, mere sankcionisanja. Od ukupnog broja žrtava, dodao je Đokić, još se traga za 894 osobe, a u „Oluji“ je poginulo i nestalo 1.853, od kojih je 1.201 civil. Među žrtvama je bilo 544 žena, odnosno 29 odsto ukupno nastradalih.

Povodom godišnjice „Oluje“ dokumentaciono-informativni centar „Veritas“ izrazio je juče očekivanje da će Međunarodni sud pravde u Hagu u sporu o genocidu po uzajamnim tužbama Hrvatske i Srbije presuditi da je Hrvatska tokom operacije „Oluja“ i nakon nje počinila genocid nad krajiškim Srbima.

Veritas“ očekuje da će, shodno tome, Hrvatskoj biti naloženo da kazni počinioce genocida nad Srbima, da Srbima isplati svu štetu i gubitke izazvane genocidom i da uspostavi neophodne mere za bezbedan i slobodan povratak pripadnika srpske etničke grupe, da im obezbedi uslove za miran i normalan život, uključujući i potpuno poštovanje njihovih nacionalnih i ljudskih prava.

- Očekivano je da Međunarodni sud pravde naloži Hrvatskoj da iz Zakona o državnim praznicima izbaci Dan pobede i domovinske zahvalnosti i Dan branitelja, koji se slave 5. avgusta, kao dan „pobede“ u genocidnoj akciji - saopšteno je iz „Veritasa“.

 

PROGRAM MANIFESTACIJA

OBELEŽAVANjE godišnjice progona Srba iz RSK počinje sutra u 20.30 u Sabornom hramu Hrista Spasitelja, prisluživanjem sveća za sve poginule borce u odbrambeno-otadžbinskom ratu. U 20.45 predviđeno je obraćanje zvaničnika, a u 21.00 čas umetnički program. Dan kasnije u 11.00 časova u Sabornom hramu Hrista Spasitelja biće služen parastos poginulim i ubijenim borcima i civilima u Republici Srpskoj Krajini. U 11.40 biće položeni venci na groblju „Sveti Pantelija“, a u 12.45 posluženje u Kolu srpskih sestara u Banjaluci.

 

Share this post


Link to post

Парастос за убијене борце и цивиле из Републике Српске Крајине

 

Бањалука - Служењем парастоса за око 2.000 погинулих и убијених бораца и цивила данас је у бањалучком храму Христа Спаситеља настављено обиљежавање 19 година од прогона Срба из Републике Српске Крајине.

 

Парастосу присуствују изасланик предсједника Републике Српске Душко Четковић, директор Документационо-информационог центра "Веритас" Саво Штрбац, представници Министарства рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске.

Парастосу присуствују и предсједник Борачке организације Републике Српске Пантелија Ћургуз, представници невладиних организација проистеклих из отаџбинског рата, званице из друштвеног и политичког живота Републике Српске, као и протјерани из Републике Српске Крајине.

На гробљу "Свети Пантелија" у 11.40 часова биће положени вијенци, а за 12.15 часова предвиђено је послужење у Колу српских сестара.

Обиљежавање 19 година од прогона Срба из Републике Српске Крајине почело је синоћ у Бањалуци прислуживањем свијећа у порти храма Христа Спаситеља. Након прислуживања свијећа и обраћања званичника, одржан је пригодан културни програм.

У хрватској војној акцији "Олуја", која је почела 4. августа 1995. године, на подручју Републике Српске Крајине убијено је и нестало око 2.000 Срба, а протјерано око 220.000.

У наставку акције у БиХ, током операције "Маестрал", хрватске и муслиманске снаге убиле су још 655 и прогнале око 125.000 српских становника.

Обиљежавање 19 година од прогона одржава се у организацији Одбора Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова.

Share this post


Link to post

Obilježavanje 19 godina od progona Srba iz RSK

Izvor: RTRS  

 

Služenjem parastosa za oko 2.000 poginulih i ubijenih boraca i civila te polaganjem vijenaca na groblju Sveti Pantelija, danas je u banjalučkom hramu Hrista Spasitelja nastavljeno obilježavanje 19 godina od progona Srba iz Republike Srpske Krajine.

 

http://lat.rtrs.tv/vijesti/vijest/obiljezavanje-19-godina-od-progona-srba-iz-rsk-118105

VIDEO: Obilježavanje 19 godina od progona Srba iz RSKtrajanje: 2:02

 

Direktor Dokumentaciono-informacionog centra "Veritas" Savo Štrbac očekuje da Međunarodni sud pravde prihvati da su Hrvati nad Srbima 1995. godine počinili genocid u vojno-policijskoj akciji "Oluja".

"Ove godine imamo suđenje pred Međunarodnim sudom pravde u međusobnim tužbama Srbije i Hrvatske ko je nad kim počinio genocid. Očekujemo presudu do kraja ove ili u prvoj polovini naredne godine i o tom pitanju smo umjereni optimisti", rekao je Štrbac, nakon polaganja vijenaca na banjalučkom groblju "Sveti Pantelija", povodom obilježavanja 19 godina od progona Srba iz Republike Srpske Krajine.

On je istakao da su Hrvati pogrešno i namjerno protumačili, nakon drugostepene presude Haškog tribunala hrvatskim generalima, da zločina nad Srbima u posljednjem ratu nije ni bilo.

"Pred Evropskim sudom za ljudska prava prije mjesec dana porodice poginulih civila tužile su Hrvatsku za naknadu štete. Sud je u 21 slučaju zatražio od Vlade Hrvatske da im odgovori kakve su sve mjere preduzeli na otkrivanju pravih ubica", dodao je Štrbac.

On je naglasio da Hrvati sutra slave dvostruki praznik u vezi sa "Olujom" i da je "Veritas" zatražio od Međunarodnog suda pravde da im bude naređeno da izbace iz svog zakona ove praznike.

Slobodan Perić, izbjeglica iz Udbine, kaže da u proteklih 19 godina nema pravde za izbjegle Srbe iz Republike Srpske Krajine i da je Hrvatske počinila klasični genocid.

On je naglasio da su Srbi iz Hrvatske raseljeni po cijelom svijetu i da još niko nije odgovarao za zločine.

"To je nedopustivo, jer su sve presude protiv Srba i oslobađajuće presude protiv onih koji su ubijali Srbe donesene na osnovu lažne slike", rekao je novinarima Perić.

Predsjednik Udruženja radnika i invalida rada izbjeglih iz Hrvatske Nikola

Puzigaća rekao je da još nije riješen problem ovih radnika, zbog problema koje pravi Hrvatska.

"Svake godine nas je sve manje na obilježavanju ovog datuma. Ne smijemo dozvoliti da budu zaboravljeni svi oni koji su stradali u proteklom odbrambeno-otadžbinskom ratu", naveo je Puzigaća.

Vijence su položili izaslanik predsjednika Republike Srpske Duško Četković, delegacija Vlade i Narodne skupštine Republike Srpske, predstavnici nevladinih organizacija prosteklih iz odbrambeno-otadžbinskog rata, centra "Veritas", te porodica stradalih Srba iz Republike Srpske Krajine.

I u crkvi Svetog Marka u Beogradu služen je parastos povodom 19 godina od zločina hrvatske vojske nad Srbima u akciji "Oluja" . Parastosu, koji je služio vladika slavonski Јovan, uz sasluženje sveštenika Srpske pravoslavne crkve, prisustvovali su, osim nekoliko stotina Krajišnika, i ministar unutrašnjih poslova Srbije Nebojša Stefanović, predsjednik Koalicije udruženja izbjeglica Miodrag Linta i predsjednik Asocijacije izbjegličkih udruženja Srba iz Hrvatske Milojko Budimir.

Vladika Јovan, rekao je, nakon parastosa, da niko Srbima nije oduzeo Liku, Baniju i Kordun sve dok tamo postoje srpske svetinje, te poručio da Srbi treba da se vrate na ova područja.

Pojedini izbjegli Srbi iz Hrvatske na parastos su došli u narodnim nošnjama, a neki su nosili i transparente sa porukom da budu ekshumirani njihovi poginuli rođaci, te da im budu vraćeni imovina i druga prava.

Devetnaest godina od progona Srba iz Republike Srpske Krajine obilježava se u organizaciji Odbora Vlade Republike Srpske za njegovanje tradicije oslobodilačkih ratova.

U hrvatskoj vojnoj akciji "Oluja", koja je počela 4. avgusta 1995. godine, na području Republike Srpske Krajine ubijeno je i nestalo oko 2.000 Srba, a protjerano oko 220.000.

Share this post


Link to post

Sljedecih 15-tak slika su sa:

slike sa parastosa u Hramu Hrista Spasitelja, Banja Luka.

slike sa groblje Sv. Pantelija, polaganje vijenaca

Daca u Kolu srpskih sestara, Banja Luka

15.JPG

16.JPG

17.JPG

Share this post


Link to post

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Loading...
Sign in to follow this