• Announcements

    • dj-zombi

      Nove knjige   07/18/2016

      U sekciji foruma "Krajina u knjigama" postavljeno dosta novih knjiga, obavezno pogledati:    6. Licka divizija - ratni put
       Kordun i Lika u NOB
       Kotar Slunj i kotar Veljun u NOR i socijalističkoj izgradnji
       SJENIČAK KRONIKA KORDUNAŠKOG SELA   Ove knjige kao i jos stotine drugih mozete takodje naci i u sekciji sajta "Dokumenti" http://www.krajinaforce.com/dokumenti/index.html          
Debelo brdoKrbavsko polje

Дебело Брдо Крбавско Поље-јави се народе пореклом из села

5 posts in this topic

Драги Дебело БРЂАНИ !!!

 

ОВО ЈЕ ПОЗИВ да у што већем броју дођете у село вашег детињства, на Огњиште ваших предака и да са вашим присуством одамо почаст несвакидашњем догађају у лици подизању споменика угледном свештенику Шобат Стојану, рођеном у насем селу.Свечаност почиње литургијом у 9 сати који ће предводити владика Герасим Горњо Карловачки са свештенством

 

Јавите се јер се 21.9.2015.одржава највећи народни збор у Лици ако Бог да, на иницијативу породице Шобат, обнавља се споменик проти Кореничком , пароху Дебело брдском Шобат Стојану рођеном у Дебелом брду, после скоро 200 година од његове смрти, испред србске православне цркве посвећене рођењу Пресвете Богородице из 1732., васкрнуће Бели Величанствени Мраморни споменик.

 

 

 

 

ИЗВОР: Предмодерне етније у Лици и Крбави према Попису из 1712/1714. Марко Шарић, Филозофски факултет у Загребу.  Приредио сарадник портала Порекло Јован Ерор.

 

 


Лички поп Стојан Шобат пре Доситеја Обрадовића дефинисао појам Србин

 Како је свештеник из Лике Стојан Шобат још крајем 18. века и пре Доситеја Обрадовића дефинисао појам Србин. Приредио сарадник портала Порекло Јован Ерор.


srpska-zastava.jpg


Управо из Лике потиче интригантно сведочанство о старом и новом тумачењу српства које се јавља на размеђи епоха у другој половини 18. века. Наиме, протопрезбитер крбавски (Коренички) Стојан Шобат саставио је у Дебелом Брду код Бунића 1772. веронаучни приручник, катехизам (штампан у Венецији 1813. под насловом Наука христианска), у народу познат као Вопрос (по првој речи „вопрос“ – питање, на шта следи „отвјет“ – одговор).


На почетку те дидактичне књижице аутор даје дефиницију појма „Србин“: у првом одговору она још подсећа на стару, традиционалну идентификацију српства с православљем (Вопрос: Кто јеси ти? – Отвјет: Аз јесм человјек, Серблин, христианин), док се у другом одговору назире сасвим ново схватање које готово да се поклапа с модерном националном свешћу (Вопрос: По чему зовеш се Серблин? – Отвјет: Зовем се по роду и слову оних људи од којих происходим, а који именују се Сербли).


Неки историчари (нпр. Фердо Шишић, Милан Радека) спремни су Шобату приписати јасан осећај националне припадности, значи и 20-ак година пре Француске револуције за коју се веже постанак модерне нације. У сваком случају овај је „Коренички протопоп“ на неки начин претекао просветитеља Доситеја Обрадовића, који се обично сматра првим гласником модерног српства. Нажалост, нема много истраживања која би поближе расветлила како се догодила та семантичка промена.


„Посвјетовчењу“ српског имена тек су делимично могле допринети српске народно-црквене привилегије и институције попут народно-црквених сабора, јер су све те „етнархијске“ структуре истовремено имале своју снажну конфесијску димензију. Политичкој секуларизацији српства можда је највише допринела хабсбуршка просветитељско-апсолутистичка политика, која је на основу истих „српски привилегија“ с краја 17. века, од 1745. конституисала „илирску нацију“ као засебан политички народ, изузет од угарског (и хрватског) политичког народа. Илирско име, додуше, никада неће заживети међу Србима, али је та епизода могла допринети политичкој секуларизацији српства у Монархији, која је до пуног изражаја дошла 1790. на Темишварском сабору, на ком се већ јасно разлучује припадност религији од припадности народу.


ИЗВОР: Предмодерне етније у Лици и Крбави према Попису из 1712/1714. Марко Шарић, Филозофски факултет у Загребу.  Приредио сарадник портала Порекло Јован Ерор.


Share this post


Link to post

https://youtu.be/skXjFE176T8 ...Мали видео за Сећање на наше село за све који отиђоше из села својих предака пре и после 1995.

 

Још један текст о величини и значају нашег Проте Стојана.

Informativna sluzba
Srpske Pravoslavne Crkve

19. septembar 2002. godine

Nova knjiga:
Stojan SOBOT, NAUKA HRISCANSKA, Zagreb 2002, 68+69.

Pun naslov ovog katihizisa glasi: “Nauka hriscanska za maloljetnu djecicu Pravoslavne istocne crkve napisan u Debelom Brdu febrara mjeseca 1772. godine i po nalogu Sinoda u Sremskim Karlovcima godine 1774. uvrstena u katihizis Stojana Sobota protoprezvitera korenickog bogospasene eparhije Karlovacke, u Mlecima. 1813. godine. Stampano grcko-slovenskim pismom kod Teodosija.”

Dakle, ovu veronauku napisao je pre 230 godina prota Stojan Sobot, ugledni srpski svestenik i predani crkveno-prosvetni i nacionalni radnik. Stojan je rodjen 1740. godine u Debelom Brdu (Hrvatska). Posle zavrsenog skolovanja rukopolozen je za svestenika (1764) i postavljen za paroha u svom rodnom mestu. Godine 1781, proizveden je za korenickog protu.

Prota Stojan Sobota osnovao je srpsku skolu u Bilicu kod Zaluznica, a njegovim zalaganjem ustrojene su srpske skole u Gospicu (1799) i Korenici (1801). Upamcen je kao predani crkveno-prosvetni delatnik i vrsni propovednik.

Katihizis prote Sobota naslovljen Nauka hriscanska za maloljetnu djecicu Pravoslavne istocne crkve, bio je osnovno hriscansko stivo za srpsku-pravoslavnu mladez Like, Banije i Korduna. Skoro dva veka ovaj bukvar hriscanske vere je cuvar pravoslavlja i svetosavske tradicije. S obzirom na njegovu ulogu i znacaj, ubrzo je zabranjen. Zagrebacka generalkomanda prvo je pozvala (1853) na odgovornost tadasnjeg gornjokarlovackog episkopa Evgenija Jovanovica, a potom i zabranila dalju upotrebu ovog katihzisa sa napomenom da “nacionalna pitanja ne spadaju u nauku vere, niti vera poznaje narodnost”. I pored te zabrane,Katihizis prote Stojana Sobota i dalje se upoptrebljavao i, kada ga nije bilo, krisom se prepisivao i tako bio cuvar hriscansko-pravoslavne vere i svetosavske tradicije medju Srbima Gornjokalovackog vladicanstva.

Nauka hriscanska stampana je 1813. godine u Mlecima (Veneciji). Posle 189 godina pojavljuje se ponovo s blagoslovom Njegovog Visokopreosvestenstva g Jovana, mitropolita zagrebacko-ljubljanskog i cele Italiije, a u izdanju E U O ovog vladicanstva. Izdanje je stampu priredio i Predgovor napisao Svetozar Borak, profesor Bogoslovije u Sremskim Karlovcima.

Ovo veronaucko stivo napisano je u vidu dijaloga; pitanja (voprosa) i odgovora (otvjeta). Prota Sobot, kako istice u Predgovoru g. Svetozar Borak, „nije izlozio samo hriscansku nauku za svoju pastvu, osobito mladez, vec je toj pastvi ucvrscivao nacionalnu svjest uzimajuci za atribute nacije one elemente koji ce mnogo kasnij uzimati gotovo svi teoreticari drustva. Npr.: Po cemu se zoves Srbin? Otvjet: Zovem se po rodu i slovu iliti jeziku onih ljudi ot kojih proishodim i koji imenuju se Serbi.”

Katihizis prote Stojana Sobota je objavljen na izvornom jeziku (slavenosrpskom) kada je napisan i savremenom srpskom jeziku. Blagodareci ovom izdanju produzen je vek trajanja ovog veronauckog stiva, a ime prote Sobota ponovo se ispisuje svetlim slovima.

S. Mileusnic

Share this post


Link to post

2015/08/28. већ постављен нови споменик у Дебелом брду, до прославе остало још 21 дан, центар места се убрзано уређује, епархија Горњо карловачка
почела обнову и старог споменика пароха Станковића рођеног у Бунићу, а општина Удбина обећала и трећи споменик свим жртвама фашизма у 2.свјетском рату порушеног у акцији Олуја. Ако се сви споменици доврше од Мале Госпојина то ће бити јединствена прослава да се у једном дану подижу 3 споменика!
То се у лици није десило 50 година, а можда и никада до сада.
Зато сте сви позвани у што већем броју и да увеличате ову прославу србског народа Крбавског поља и лике ..
 
                 
                               Д   О   Б   Р   О       Д   О   Ш   Л   И    !!!
 
 
Дебело брдо 21.9.2015. Мала Госпојина, са почетком у 9 сати испред храма рођења Пресвете Богородице из 1732 године

Share this post


Link to post

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!


Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.


Sign In Now