Sign in to follow this  
NoviGradVRS

ОПЕРАЦИЈА ХРВАТСКЕ ВОЈСКЕ „УНА-95“ 18.09. – 20.09.1995. ГОДИНЕ

Recommended Posts

На политичком плану, почетком септембра 1995. годиневршене су припреме за потписивање мировног споразума у складу са Планом Контактгрупе. Међународна заједница је испољила висок утицај на будућа рјешења умировном споразуму, а посебно на подјелу територије тадашње БиХ у односу 49:51%. ВРС је почетком септембра 1995. године контролисала знатно више од 49 %територије предратне БиХ. Зато је од стране великих сила, посебно САД иЊемачке, процијењено да ће се договор о „процентима територије“ тешко постићипреговорима, због чега је прећутно дато „зелено свјетло“ Хрватској ируководству тадашње РБиХ да се до зацртаних процената дође војним путем.Мислили су на тај начин да изврше притисак на политичко и војно руководствоРепублике Српске (РС) да пристану на мировни споразум и да се тиме постигне„праведан мир“.

Политички циљ, који је дефинисан на овај начин,руководство Републике Хрватске (РХ), уз сагласност и помоћ међународнезаједнице, одлучило је да реализује заузимањем и територија Републике Српске удолини ријеке Уне. Циљ напада Републике Хрватске је заузимање територијаопштина Нови Град, Костајница и Козарска Дубица. У другој етапи операције, усадејству са снагама АР БиХ, извршило би се заузимање Приједора и угрожавањеБања Луке, те би се на такав начин стекла значајна предност за ток мировнихпреговора.

Легитимитет пред међународном заједницом за извођењезаједничких борбених дејстава ХВ и АР БиХ потврђен је „Сплитском декларацијом“од 22.07.1995. године, којом се проширује и јача „одбрамбена сарадња“ између РХи Федерације БиХ (ФБиХ).

Такође, бројни документи указују на чињеницу да јеамеричка администрација била у потпуности упозната са плановима хрватскогруководства у заузимању територија РС, при чему је одобравала и помагала њиховуреализацију. О томе свједочи и Ричард Холбрук, тадашњи помоћник државногсекретара САД за европска и канадска питања, у својој књизи „Завршити рат“:

„Јасам предсједнику РХ Фрањи Туђману дана 14.09.1995. године рекао да та офанзиваима велику вриједност за преговоре и да ће бити лакше за столом задржати оношто је задобијено на бојном пољу него натјерати Србе да се одрекну територијекоју су неколико година контролисали.“

„Убјеђиваосам Туђмана да узме Сански Мост, Приједор и Босански Нови – све важнеградове... Ако буду заузети прије него што отворимо преговоре о територији,остаће под контролом Федерације – иначе, било би тешко их поново добити упреговорима.“

Политичко и војно руководство постаје свјесно тешкеситуације у западном дијелу РС и предузима низ мјера да се организује одсутнаодбрана и заустави даљи продор ХВ и АР БиХ. Команде и јединице 1. Крајишкогкорпуса (1. КК) ВРС пратиле су ситуацију на граници са РХ и на основуприкупљених података могло се закључити да ХВ у садејству са АР БиХ вршиприпреме за напад на РС.

Припреме ХВ за операцију

По завршетку операције „Олуја“ на РСК, снаге ХВ (ЗП –„Карловац“, ЗП – „Сисак“ и дијелом ЗП – „Загреб“) до 10.00 ч. 10.08.1995.године избиле су на границе БиХ, односно на ријеке Уну и Саву.Извиђачко-диверзантским јединицама врше насилно извиђање положаја ВРС. У склопуоперативног маскирања врше лажне покрете великих колона м/в и борбене техникека посавском и источнобосанском ратишту, а у медијима најављују офанзиву наПосавину и Источну Славонију.

Након заузимања РСК хрватско руководство је одлучилода изведе операцију под називом „Уна-95“ на сјеверозападном дијелу РС. Циљоперације је да се изврши насилно форсирање ријека Уне и Саве, одбаце снаге ВРСи продуже дејства на правцима Нови Град – Приједор и Козарска Дубица – Кнежица– Приједор. Заузимањем Приједора створили би се повољни услови за даља дејствапрема Бањој Луци и избијање на ријеку Врбас. Главни штожер ХВ, у операцији„Уна-95“, у првом ешалону ангажовао је 1. гбр „Тигрови“, 2. гбр „Громови“, 57.домобранску пуковнију и 17. домобранску пуковнију са јединицама за подршку. Удругом ешалону ангажоване су 3. гбр „Пауци“ и 4. гбр „Пуме“, са домобранскимпуковнијама из састава ЗП – „Карловац“ и ЗП – „Сисак“. Кориштење авијације јепланирано углавном за извиђање, дејства на правцима напада и мјестима груписањајединица ВРС.

Пети корпус АР БиХ (505., 511. и 517. брдска бригада)са јединицама за подршку и логистику имао је задатак да садејствује са ХВ направцима Босанска Крупа – Сански Мост – Приједор и Сански Мост – БронзаниМајдан – Бања Лука и тиме обезбједи десни бок ХВ на правцима напада.

Почетком септембра 1995. године интензивиране суприпреме за извођење операције, издата су наређења командама и јединицама даизврше све потребне припреме за наставак офанзиве на РС. Јединице ХВ које субиле на другим ратиштима доведене су у рејоне на правцима напада. Јединице заподршку изводиле су извиђање и снимање положаја ВРС на правцима напада.

Стање јединица ВРС

Команда 1. КК ВРС извршила је процјену ситуацијенастале падом РСК. Отворио се нови фронт на сјеверозападном дијелу РС и било јепотребно организовати одбрану у зони ширине око 200 км. Због тога је командакорпуса дана 04.08.1995. године донијела одлуку о формирању „Оперативне групе –10“ (ОГ-10) са задатком организације одбране на Сави и Уни од села Доња Блатнадо села Трстенци. Довођење јединица извршено је до 10.08.1995. године, а затимсе приступило инжињеријском уређењу рејона одбране и успостављању ватреногсистема, што је било извршено до краја августа 1995. године. У саставу ОГ-10налазиле су се јединице:1. новиградска пбр (са предњим крајем на линији селоБудимлић Јапра – село Арапуша – село Блатна – ријека Уна до села Рудице(укључно)), одред МУП РС (са предњим крајем на ријеци Уни од села Рудице доушћа Сане у Уну), 1. прњаворска лпбр (са предњим крајем на ријеци Уни од ушћаСане у Уну до села Доње Водичево (укључно)), БГ „Баљ“ (формирана од 1/43.приједорска мтбр и 2/1. новиградска пбр, дивизион за подршку 1. мпоабр, сапредњим крајем на линији село Доње Водичево – село Бабинац), 11. дубичка пбр(са предњим крајем на Уни и Сави од села Бабинац (укључно) до села Орахова(искључно). Овој бригади био је придодат наставни батаљон ЦВШ „Рајко Балаћ“) и1. градишка лпбр (са предњим крајем на Сави на линији од села Орахова до селаТрстенци код Дервенте).

С обзиром на велику ширину фронта, а мали бројјединица, јединице ОГ-10 су биле развучене, са доста неконтролисаногмеђупростора, и у цјелини су се налазиле у неповољном оперативно –стратегијском положају. Пошто су главне снаге јединица које су чиниле ОГ-10биле на посавском и озренском ратишту, што је захтијевало прегруписавање дијелаових снага и њихово довођење у нове зоне одбране. У таквим околностима командаОГ-10 је ангажовала и територијалне и радничке јединице, које нису билеангажоване у бригадама ВРС из тих подручја и на тај начин настојала је даконсолидује одбрану на сјеверозападном ратишту РС. У току прегруписавањадоведена је 1. прњаворска лпбр са возућко-озренског ратишта, као и дијеловипјешадијских батаљона из 43. приједорске мтбр, 11. дубичке пбр и 1. градишкелпбр, те јединице за подршку из 1. мпоабр. Све јединице које су организовалеодбрану на Уни и Сави нису имале уређене положаје за одбрану, него је у томциљу било ангажовао и цивилно становништво, ради инжињеријског уређењаположаја.

Јединице ВРС су пратиле активности ХВ, појачалебудност на линијама одбране и ватреним положајима и редовно извјештавале оуоченим активностима ХВ на оностраним обалама Уне и Саве.

По пријему извјештаја, командант ОГ-10 наредио је иупозорио да све команде и јединице додатно појачају будност на положајима наУни и Сави, посебно због ограничене видљивости и појачаних активности ХВ наоностраним обалама Уне и Саве.

Борбена дејства 18.09.1995. године 

Извиђачко-диверзантске јединице ХВ и састава 1. и 2.гбр, користећи густу маглу и ноћ, услове ограничене видљивости, непримјећенису, гуменим чамцима, прешли Уну у ноћи 17/18.09.1995. године у приградскомнасељу Туњица (низводно од Новог Града), у рејону села Грдановац и у рејонуКозарске Дубице (западно према селу Шпиља на ушћу Бињачке у Уну). На тимположајима остали су у току ноћи, са задатком да почетком општег напада ХВомогуће стварање мостобрана на десној обали Уне, а затим да прихвате снаге 1. и2. гбр ХВ, прошире мостобране, увежу свјеже снаге и наставе напад на правцима:Нови Град – Приједор, Костајница – село Кнежица – Приједор и Козарска Дубица –село Божић – Моштаница – планина Козара (Мраковица).

Борбе у Новом Граду отпочеле су око 09.25 ч. жестокимдејством артиљерије ХВ и тенкова по читавом фронту. Дејства су посебно билаизражена у зони одбране 1. новиградске пбр и 1. прњаворске лпбр. Тежиштеартиљеријских дејстава било је на градском подручју Новог Града и на околнамјеста уз Уну.

Истовремено снаге тзв. 5. К АР БиХ почеле су општи напад направцу Б. Отока – Нови Град и Б. Крупа – село Арапуша – село Дубовик – селоБудимлић Јапра. Циљ ових дејстава је да, у садејству са снагама ХВ, на правциманапада, потисну снаге ВРС заједно са локалним становништвом и што прије избијуу долину Јапре и заузму Нови Град.

Око 09.40 ч. снаге јачине пјешадисјког батаљона, изсастава 1. гбр „Тигрови“ ХВ, отпочеле су форсирање Уне десантним чамцима направцу Двор на Уни – село Туњица (рејон Лонџа) и до 10.00 ч. потискујући 3/1.прњаворске лпбр избиле су на путну комуникацију Нови Град – село Добрљин –Костајница. Заузеле су дио насеља Туњица, коту Мешиновац (тт262) – заселакВакуле – творница „Лигношпер“. Припадници ХВ су одмах након форсирања Уне, усадејству са извиђачко-диверзантским групама убаченим претходне ноћи, пуцали ибрутално убијали цивилно становништво у насељима на путној комуникацији НовиГрад – село Добриња, као и у насељеним мјестима Лонџа иТуњица.

Стварањем мостобрана јединице ХВ створиле су услове задовођење свјежих снага у исти, ради наставка извођења борбених дејстава саостварених мостобрана. Довођење свјежих снага пратила је јака артиљеријскаватра ХВ по Новом Граду и околним мјестима са циљем спречавања јединица ВРС даизврше блокаду успостављених мостобрана. Осим Новог Града посебно су изложенаартиљеријским дејствима насеља: Равнице, Доње Водичево, Горње Водичево, ВеликаЖуљевица, Мала Жуљевица, Добрљин, Сводна и Витасовци, као и путне комуникацијекоје су водиле према тим мјестима. У тим дејствима погинуо је и рањен је великиброј цивила.

Јединице ОГ-10 су од јутарњих сати прихватиле борбу.Уз организовани систем ватре, снажно су одговориле на напад. На основудобијених извјештаја о стању у з/о 1. новиградске пбр и 1. прњаворске лпбр,командант ОГ-10 је у 11.30 ч. наредио командантима ових бригада да ангажујубригадне резерве и упуте их према мостобрану. Команданту 1. новиградске пбр јенаређено да бригадну резерву упути према мостобрану и затвори правце према брдуКула и жељезничкој станици у Новом Граду, те на тај начин спријечи ширењемостобрана према Новом Граду и ријеци Сани. Команданту 1. прњаворске лпбр јенаређено да упути резерве у правцу мостобрана са циљем затварања праваца према селуПољавнице и селу Бојишта.

Извршавајући наређење, уз пуну иницијативу команданатаи командира као и одлучност бораца, до 12.30 ч. јединице су успјеле блокиратиснаге ХВ у мостобрану и спријечити њихов даљи продор и посјести положаје налинији ријека Сана – брдо Кула – тт 242 – заселак Вакуле – творница„Лигношпер“.

 

 

 

Паралелно са борбама у Новом Граду у 11.00 ч.18.09.1995. године почела су интензивна артиљеријско-пјешадијска дејства ХВ порејонима одбране Костајнице и Козарске Дубице. До 14.00 ч на шири просторКостајнице испаљено је око 2500 граната. Упоредо са артиљеријским дејствимаотпочео је пјешадијски напад ХВ на правцу Хрватска Костајница – Костајница(преко оштећеног моста на Уни и гуменим чамцима низводно од штампарије „НинаМарковић“ према брду Камењача). Припадници БГ „Баљ“ успјешно су одбили нападеХВ и нису дозволили прелазак ријеке Уне и успостављање мостобрана у рејонуКостајнице. Хрватска војска је испољила снажну намјеру да изврши прелазакријеке Уне на овом правцу, али у томе није успјела, па извиђачко-диверзантскегрупе ХВ које су у току претходне ноћи прешле Уну код жељезничког моста урејону Грдановца су се притајиле и нису дејствовале да не би биле откривене иуништене. Због испољених борбених дејстава у рејону Костајнице и могућности дајаче снаге ХВ пређу мост, заузму Стари Град и канал Унчицу, инжињеријскејединице ВРС су порушиле један распон моста на Уни.

 

Упоредо са дејствима према Костајници око 11.20 ч.отпочела су снажна артиљеријска дејства ХВ по Козарској Дубици, и почиње десантирањеприпадника 2. гбр ХВ у ушћа Бињачке у Уну са циљем даљег дејства према творници„Кнежопољка“ и средњошколском центру. У првом таласу је пребачено око 40припадника специјалних снага ХВ-„Црне мамбе“, које су заузеле путнукомуникацију Козарска Дубица – Костајница. По заузимању наведене комуникацијеснаге ХВ пресретале су и убијале цивиле који су се кретали том комуникацијом.До 12.00 ч. диверзантско-терористичке јединице ХВ заузеле су дио фабрике„Кнежопољка“ и породичне куће становништва иза насипа на Уни. Од тог тренуткапочели су злочини над цивилима, убијана су дјеца, жене и старци. Један диостановништва је заробљен и одведен преко Уне у Хрватску Дубицу, као „живијезик“, ради добијања информација о стању на територији Козарске Дубице.

 

 

По стварању мостобрана на десној обали Уне у рејонуфабрике „Кнежопољка“ и села Верија отпочело је десантирање нових снага 2. гбр„Громови“ ХВ, са циљем продужења напада у дубину РС. Десантирање је пратилајака артиљеријска ватра која је гађала циљеве по Козарској Дубици, селимаВерија, Новоселци, Агинци и Јошик и комуникацији Козарска Дубица-селоАгинци-село Међувође, приликом чега је дошло до страдања цивилногстановништва.   

До 15.00 ч. на шире подручје Козарске Дубице пало јеоко 3000 артиљеријских граната, које су узроковале страдање великог бројацивила и велику материјалну штету на стамбеним и привредним објектима.

На основу борбене ситуације начелник штаба 11. дубичкепбр упућује снаге резерве да блокирају мостобран и спријече непријатеља да сешири даље у дубину територије. Командант ОГ-10 због сложене ситуације упућујебатаљон ЦВШ „Рајко Балаћ“, са циљем да се ојача 11. дубичка пбр. Батаљон јеуведен у борбу у поподневним часовима на правцу село Парница-Кривдића брдо, идо вечерњих сати је затворио све правце који излазе из мостобрана, чиме сублокиране снаге ХВ и онемогућен њихов даљи продор. Снаге ХВ на правцу селоБаћин-село Комленац (ушће Мљечанице у Уну), због снажног отпора 6/11. дубичкепбр су остале на почетним положајима и нису успјеле прећи ријеку Уну нанаведеном правцу.

 

Са падом ноћи и смањењем видљивости јединице ХВпокушавају десантним чамцима увести свјеже снаге у остварене мостобране, узјаку артиљеријску подршку. Јединице ВРС интензивно су изводиле дејства у токуноћи и не дозвољавају снагама ХВ да искористе ноћ и наставе борбена дејства.

Борбена дејства 19.09.1995. године

У јутарњим часовима ХВ је интензивирала артиљеријскадејства у зонама одговорности 1. новиградске пбр, 1. прњаворске лпбр и 11.дубичке пбр, а јединице ХВ из мостобрана настављају пјешадијска дејства сациљем да одбаце снаге ВРС и наставе даља дејства.

Истовремено јединице 5. К АРБиХ, у циљу садејстваснагама ХВ, изводиле су артиљеријско-пјешадијске нападе на фронту од Б. Крупедо Новог Града. Јединице ВРС чврсто су држале положаје и помака положаја-линијеодбране није било.

 

 

Под заштитом јаке артиљеријске ватре у 13.20 ч. снагеХВ на правцу Јасеновац-село Доња Градина (ушће Уне у Саву) почињу десантирањејединица на територију РС. Десантирање врше пливајућим транспортером праћенимгуменим чамцима. У транспортеру је било око 30 војника са комплетном ратномопремом. Снаге 4 и 5/11. дубичке пбр су благовремено уочиле десант, прихватилеборбу, успјеле уништити пливајући транспортер и један гумени чамац и спријечиледесант. Снаге ХВ су имале губитке у људству, наоружању, опреми и десантнимсредствима. Нови артиљеријско-пјешадијски напад ХВ је услиједио око 14.00 ч. направцу село Х. Слабиња-село Бачвани, али је исти одбијен.

Командант ОГ-10 у 15.00 ч наређује прегруписавањеснага 1. прњаворске лпбр и 11. дубичке пбр, да уведу резерве, те да у 17.00 ч.почну са општим нападом на снаге ХВ. Циљ дејства је да се разбију снаге ХВ умостобранима, да се одбаце преко Уне и да се успостави одбрана на положајимаприје борбених дејстава (десна обала Уне). У 17.00 ч. почео је општи напад ВРСна снаге ХВ у мостобранима. Снаге ХВ су присиљене да око 18.00 ч отпочнуизвлачење својих јединица на лијеву обалу Уне. Снаге ВРС су око 19.00 ч.успјеле посјести претходне положаје прије борбених дејстава. У току ноћи вршенаје размјена артиљеријске и пјешадијске ватре, али мањег интензитета него упретходном периоду.

Борбена дејства 20.09.1995. године

Извјештаји јединица у јутарњим часовима потврдили сучињеницу да на десној обали Уне и Саве нема јединица ХВ, а јединице ВРСконтролишу претходне зоне одговорности (прије напада ХВ). Командант ОГ-10, око10.00 ч. наредио је командантима јединица да у својим зонама одговорностиизврше асанацију бојишта, формирају тимове који ће заједно са органима МУП-а РСи цивилне власти снимати стање на терену и урадити извјештаје о току борбенихдејстава и последицама које су настале због напада ХВ на РС. Тежиште уизбјешатајима треба да буде на погинулим и рањеним, како цивилима тако ивојницима, као и на материјалним штетама, насталим дејством ХВ по насељениммјестима.

У току дана било је још појединачне размјене ватре саобје стране на уочене циљеве. Артиљерија ХВ углавном је дејствовала понасељеним мјестима, посебно по Новом Граду и Козарској Дубици. Са падом мракавише није било борбених дејстава, једино се повремено чула спорадична пуцњаваиз пјешадијског наоружања на линијама раздвајања.

 

 

 

Погинули

Током извођења борбених дејстава хрватски војници суса великом бруталношћу убијали цивилно становништво, заробљене војнике ВРС иприпаднике МУП-а РС. Нису поштеђена ни дјеца, жене и старци. У току напада натериторији општина Нови Град, Костајница и Козарска Дубица укупно су погинула104 лица, од чега 54 цивила, 44 војника и 6 припадника МУП-а РС. Рањено је 101лице, од чега 39 цивила, 53 војника и 9 припадника МУП-а РС. У току борбенихдејстава заробљено је 6 цивила и 3 војника.

 

Према расположивим информацијама је држана у највећојтајности, тако да немамо поузданих података о губицима ХВ, а породице погинулиххрватских војника ни до данас не знају гдје су они погинули.

У својој књизи „Све моје битке“ генерал ХВ ЈанкоБобетко, врло површно и у пар реченица описује акцију ХВ „Уна“, критикујући иоптужујући појединце појединце из политичког и војног врха за тотални неуспјехте војне акције. Такође, он у истој књизи даје податке о губицима ХВ:

„Мисмо, по многим подацима, имали велики број мртвих, више од 70, преко 250рањених, без икакве озбиљне документације, осим директиве у којој је билоназначено да се четничке снаге повлаче, бацају оружје, па је стигао тренутаккада треба брзо дјеловати...“

 

Према процјени општинских комисија укупна материјалнаштета на територији Новог Града, Костајнице и Козарске Дубице износи627.442.390 КМ.

Литература:

„АгресијаРепублике Хрватске на Републику Српску-посљедице у општинама Нови Град,Костајница и Козарска Дубица, септембар 1995. године“, издавач Републичкисекретаријат за односе са МКС у Хагу и истраживање ратних злочина, Бања Лука,септембар 2008. године.

 

Share this post


Link to post

Pa piše na kraju, LITERATURA

 

„АгресијаРепублике Хрватске на Републику Српску-посљедице у општинама Нови Град,Костајница и Козарска Дубица, септембар 1995. године“, издавач Републичкисекретаријат за односе са МКС у Хагу и истраживање ратних злочина, Бања Лука,септембар 2008. године.

Share this post


Link to post

uh,baš ima te pisanije copy-paste , znam podosta o samom toku borbe u reonu Kozarska Dubica-Kostajnica ali pošto znam da razni likovi prate KF i druge srpske forume preporučujem,a to je i poenta ovog posta da oni koji su učestvovali u direktnim borbama ne pišu svoje viđenje,već da sačuvaju to za sebe u cilju da druga strana nema materijala,ako nekog interesuje sam tok te akcije,princip je jasan,a o detaljima nemojte pisati,jer su za ovu bitku izuzetno zainteresovani ujaci,tetke,majke i ostala rodbina poginulih bojovnika ... nadam se da sam bio jasan

voleo bih da mi neko odgovori da li je dobro da detalje o samom toku borbi uopšte ne iznosimo javno

 

Pozdrav

 

Zašto ne iznositi detalje akcije, naravno bez imena učesnika samog događaja.....naši ništa nisu uradili da bi se morali bojati tamo nekih po NDH ...a rodbina poginulih ustaških bojovnika ima druge adrese širom NDH na koje treba da se obrate i da pitaju zašto su njihova djeca i rođaci ginuli daleko od njihovih kuća na vjekovnoj srpskoj teritoriji...... mi smo branili svoje kuće na svojoj  zemlji od povampirenih ustaških harangi i treba da se njeguje i da se širi istina o hrabroj i herojskoj borbi srpskih vojnika i srpskog naroda....zašto da šutimo o briljantnoj pobjedi nad ustašama....vjerovatno i najveći poraz ustaških bojovnika u proteklom ratu poslje KORIDORA.....

 

Tako da slobodno iznesi svoja saznanja o akciji koja imaš....a što se tiče Kostajnice, ustaše su tamo veoma lako zaustavljene i brzo su pozobale svoju porciju i dobili po ušima....za razliku od Novog i Dubice u Kostajnici nije bilo nekih većih borbi, razaranja i žrtava hvala Bogu ...

Share this post


Link to post

Mene zanima da li neko zna nesto o Pertu Vergas koji je nestao u Oluji,kad se povlacio sa grupom vojnika koji su opkoljeni i ubijeni. Od tada mu se gubi svaki trag. Ako neko ima bilo kakvu informaciju neka mi se javi. Hvala unapred.

Share this post


Link to post

Mene zanima da li neko zna nesto o Pertu Vergas koji je nestao u Oluji,kad se povlacio sa grupom vojnika koji su opkoljeni i ubijeni. Od tada mu se gubi svaki trag. Ako neko ima bilo kakvu informaciju neka mi se javi. Hvala unapred.

 

Pertu ili Petru....gdje je nestao, da li znate lokaciju i možda datum.....pripadnik koje vojske je bio....

Share this post


Link to post

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Loading...
Sign in to follow this