• Announcements

    • dj-zombi

      Nove knjige   07/18/2016

      U sekciji foruma "Krajina u knjigama" postavljeno dosta novih knjiga, obavezno pogledati:    6. Licka divizija - ratni put
       Kordun i Lika u NOB
       Kotar Slunj i kotar Veljun u NOR i socijalističkoj izgradnji
       SJENIČAK KRONIKA KORDUNAŠKOG SELA   Ove knjige kao i jos stotine drugih mozete takodje naci i u sekciji sajta "Dokumenti" http://www.krajinaforce.com/dokumenti/index.html          
dj-zombi

Parastos zrtvama zlocinacke akcije "Oluja" - 2016

73 posts in this topic

 

 

 

plakat_16_kf_m.jpg

 

_____________________________________________________________________________________________

 

 

 

Program obiljezavanja u RS

 

Obilježavanja 21 godine od pogroma Srba u vojno policijskoj akciji Hrvatske "Oluja", počinje u organizaciji "Veritasa" večeras u Banjaluci, u 20.30 časova, prisluživanjem svijeća u Sabornom hramu Hrista Spasitelja.

Sutra u 9.45 časova predviđeno je polaganje cvijeća ispred spomenika na Perduovom groblju, služenje parastosa u 11.00 časova u Hramu Svete Trojice i davanje daće u Kolu srpskih sestara u 12.00 časova.

U petak, 5. avgusta, u banjalučkom Domu omladine u 19.00 časova biće održana projekcija danskog dokumentarnog filma "15 minuta - masakr u Dvoru" i tribina "Šta se zaista desilo u Dvoru 8. avgusta 1995. godine?".

Obilježavanje će biti nastavljeno u subotu, 6. avgusta, u 10.00 časova, služenjem parastosa u hramu Svetih apostola Petra i Pavla u Novom Gradu, paljenjem svijeća prema "mostu spasa", spuštanjem vijenaca u rijeku Unu u 10.45 časova, te polaganjem vijenaca kod spomenika u Tunjici.

Istog dana, u Hramu Svetog Save u Svodni u 11.30 časova biće služen parastos, te položeni vijenci kod spomen-krsta.

Program obilježavanja biće završen u nedjelju, 7. avgusta, služenjem parastosa i polaganjem vijenaca kod Spomen-krsta u mjestu Bravsko/Janjila kod Bosanskog Petrovca u 11.00 časova.

 

 

____________________________________________

 

Obiljezavanje u Srbiji:

 

 

 

program_bg_16.jpg

 

 

 

Share this post


Link to post

 

 

Srbija i Hrvatska – Bura uoči godišnjice "Oluje"

U danima sve zategnutijih odnosa na relaciji Beograd-Zagreb, razmene protestnih nota i događaja koji rehabilituju ustaštvo, Srbi iz Hrvatske sećaju se stradalih sunarodnika u vreme NDH. Jedni se sećaju 5. avgusta 1941, svi zajedno, 5. avgusta 1995. Hoće li dvadeset prva godišnjica obeležavanja Oluje, za razliku od prošlogodišnjeg, proći uz manje napetosti?

 

Parastos povodom 75 godina od genocida nad Srbima u NDH služen je u Crkvi Svetog Marka u Beogradu. Petog avgusta 1941, u gospićkom selu Divoselu, ustaše su ubile više od 1.400 ljudi. Tada osmogodišnji Bogdan Počuča izgubio je šest od devet članova porodice. Na isti dan, samo više od pola veka kasnije, i on je izbegao u Oluji.

27918710
Pripremila Nataša Mijušković

"Možete misliti kako se osećam kad spadam u one ljude koji nikome od svojih predaka ne znaju za grob, osim ocu, koji je sahranjen u Gospiću, a već 25 godina ni njemu nisam bio na grobu i verovatno neću nikad biti", kaže Bogdan Počuča. 

Udruženje Srba iz Hrvatske, koje je organizovalo parastos, želi da podstakne srpsku Skupštinu da usvoji rezoluciju kojom se osuđuje genocid nad Srbima, Jevrejima i Romima u NDH za vreme Drugog svetskog rata.

 

"U poslednje vreme u Hrvatskoj iznova oživljava ideologija za koju smo mislili da je prošlost, kad iznova vidimo da se oni koji su bili ratni zločinci, maltete proglašavaju za sveca. Evo to nas je na neki način motivisalo da dodatno izvršimo pritisak da Narodna Skupština donese konačno rezoluciju. Jer ako mi ne donesemo rezoluciju, kako možemo od drugih da očekujemo da priznaju da je bio genocid", kaže Milojko Budimir iz Udruženja Srba iz Hrvatske.

 

Predsednik Srpskog nacionalnog vijeća u Hrvatskoj kaže da, posle pada Vlade i raspuštanja Sabora, tamošnje institucije ne nalaze način da se nose sa nekontrolisanim političkim odnosima i divljanjem u javnosti. Dodatno nespokojstvo među Srbe u Hrvatskoj unosi predstojeća godišnjica Oluje.

 

"Nadamo se da će ove godine biti drugačije nego prošle i da će se obaviti na način sa više obzira za posledice vojne i policijske akcije, za stradanje i progon Srba, da će biti više poruka mira, a manje poruka koje će ponovo uznemiravati i raspirivati ratnu retoriku", kaže predsednik Srpskog nacionalnog vijeća Milorad Pupovac.

Kada, kaže, država ćuti, dok mediji tome daju prostor koji ne bi smeli, onda to izaziva strah za budućnost. Ipak, očekuje da će policija i pravosuđe iz onoga što se u poslednje vreme dešavalo u Hrvatskoj, izvući lekcije.

Share this post


Link to post

Prosto ne verujem da je toliko proslo...kao da je bilo malo pre...Neopisiva bol se 21 godinu steze oko srca svakog Krajisnika ...

Kako zaspati veceras kako biti normalan ovih avgustovskih dana... i kako da oprostim zlikovcima ? 

 

Znam jedino da je ZLO ostalo u njihovim dusama i da ce ih to ZLO koje su oni sami stvorili pojesti !

 

Nek je SLAVA svima koji su dali zivote za KRAJINU !!!

 

 

 

 

 

Share this post


Link to post

"Oluja" - 21 godina

Beograd -- U trenutku maksimalno zaoštrenih odnosa Srbije i Hrvatske navršava se 21. godina od početka vojne akcije „Oluja“ koja je dovela do proterivanja 200.000 Srba.

IZVOR: B92 

 
Foto: Tanjug

 

 

U pretežno izbegličkom nasilju Busije kraj Zemuna biće obeležen početak „Oluje“, a tamo će govoriti i mandatar za sastav vlade Aleksandar Vučić, predsednik Republike Srpske Milorad Dodik i "devojka iz kolone" izbeglica Jelena Šarić.

Osim toga, u okviru centralne državne manifestacije obeležavanja 5. avgusta, Dana sećanja na stradanje i progon Srba, parastos za sve stradale služiće srpski patrijarh Irinej, najavljeno je iz Vlade Srbije. 

Takođe, u petak će se u Valjevu u 12 sati oglasiti sirene u čast stradalima. 

Godišnjica „Oluje“ dolazi u trenutku maksimalno zaoštrenih odnosa Srbije i Hrvatske. Oštra retorika i teške reči pljušte na sve strane. 

Srpski zvaničnici ističu da je u Hrvatskoj na delu uspon fašizma i ustaštva, problem je izazvala rehabilitacija Stepinca, ukidanje presude generalu Branimiru Glavašu za zločine nad Srbima u Osijeku, kao i podizanje spomeniku ustaškom teroristi Miru Berišiću. 

Mandatar Vučić je zbog svega toga poslao pismo zvaničnicima EU da reaguju zbog "antisrpske kampanje". 

Iz Hrvatske navode da Srbija treba da se okrene budućnost, a novi lider Hrvatske demokratske zajednice Andrej Plenković u sredu je izjavio da je Hrvatska članica NATO i EU i da neće dozvoliti da joj pridike drži Srbija. 

U Hrvatskoj se 5. avgust godinama obeležava kao Dan pobede i domovinske zahvalnosti za akciju "Oluja", prošle godine na zajedničkoj sednici vlada Republike Srbije i Republike Srpske, 5. avgust proglašen je Danom žalosti u Srbiji i Republici Srpskoj. 

Incijativa mladih iz Hrvatske nedavno je pokrenula peticiju izvinjenja Srbima zbog "Oluje". Ipak, kako navodi predstavnik Incijative Joco Glavaš, odziv na peticiju je "sramotan". 

Dokumentaciono informativni centar Veritas saopštio je da se u evidenciji te organizacije nalaze imena 1.856 poginulih i nestalih Srba tokom i posle akciji, od čega je do sada rasvetljena sudbina 1.019 osoba. Na evidenciji nestalih vodi se još 837 osoba, od čega 613 civila, među kojima je 308 žena, navodi se u saopštenju. 

Veritas precizira da su 1.206 osoba (65 odsto) bili civili, od kojih je oko tri četvrtine bilo starije od 60 godina. Među žrtvama se nalazi 546 (29 odsto) žena, od kojih su oko četiri petine bile starije od 60 godina.

 

 

U akciji koja je počela 4. avgusta, oko 130.000 pripadnika oružanih snaga Republike Hrvatske, uz podršku NATO-a, kao i jedinica Hrvatskog vijeća odbrane (HVO) i Armije BiH (ABiH), osvojili su glavni grad nekadašnje RSK Knin 5. avgusta 1995. 

Do akcije "Oluja" je došlo uprkos činjenicama da se ta oblast nalazila pod zaštitom UN-a i da su predstavnici bivše RSK u Ženevi i Beogradu prihvatili predlog međunarodne zajednice o mirnom razrešenju, takozvani Plan Z-4. 

Slab otpor pružalo je oko 40.000 pripadnika Vojske RSK i oko 10.000 iz oružane formacije bivše Autonomne pokrajine Zapadna Bosna, lojalne Fikretu Abdiću. 

U akciji “Maestral”, koja je bila produžetak “Oluje”, hrvatske oružane snage u sadejstvu sa Petim korpusom Armije BiH, ubile su 655 i prognale oko 125.000 srpskih stanovnika s područja 13 opština u BiH. 

U prvostepenoj presudi Haškog tribunala iz aprila 2011. bilo je ocenjeno da je "Oluja" bila udruženi zločinački poduhvat, na čelu s tadašnjim predsednikom Tuđmanom, i sa je njen "cilj bio prisilno i trajno uklanjanje srpskog stanovništva i naseljavanje tog područja Hrvatima". 

Tribunal je drugostepenu presudu doneo 17. novembra 2012. i njome oslobodio krivice hrvatske generale Gotovinu i Mladena Markača. 

Oni su oslobođeni krivice za progon srpskog stanovništva iz Kninske krajine 1995, čime je poništena prvostepena presuda kojom je Gotovina bio osuđen na 24 godine, a Markač na 18 godina zatvora. 

Žalbeno veće je oslobodilo optužene po svim tačkama optužbe, mada nisu negirani zločini utvrđeni u prvostepenoj presudi.

"Oluja" i reakcija SAD

Foto: Tanjug
 
Foto: Tanjug

 

Odluka o napadu na prostor severa Dalmacije, Liku, Kordun i Baniju, odnosno na samoproklamovanu Republiku Srpsku Krajinu, doneta je na ostrvu Brioni na predlog tadašnjeg komandanta sektora Jug hrvatskih oružanih snaga generala Ante Gotovine. 

Na tom sastanku državnog i vojnog vrha predsednik Hrvatske Franjo Tuđman je jasno definisao cilj operacije poručivši da treba naneti "takve udarce Srbima da praktično nestanu s ovih prostora". 

Akcija "Oluja" počela je 4. avgusta 1995. ofanzivom hrvatske vojske, policije i Hrvatskog vijeća obrane (vojska bosanskih Hrvata). 

Dan kasnije, hrvatska vojska je ušla u gotovo napušten Knin i istakla hrvatsku zastavu. 

U operaciji "Oluja" učestvovalo je 138.500 pripadnika hrvatske vojske, MUP-a i Hrvatskog vijeća obrane. Tim snagama su se, prema hrvatskim izvorima, suprotstavile srpske snage od oko 31.000 vojnika. 

Područje zahvaćeno hrvatskom ofanzivom napustilo je gotovo celokupno srpsko stanovništvo. Kolone izbeglica na traktorima i drugim poljoprivrednim vozilima su preko područja pod kontrolom bosanskih Srba u zapadnoj i severnoj Bosni krenule ka Srbiji. 

Vlasti u Srbiji su izbegličke kolone upućivale u centre u unutrašnjosti zemlje, uključujući i pokrajinu Kosovo. 

Vojna akcija "Oluja" ubraja se u jedno od najsurovijih etničkih čišćenja na području bivše SFRJ. 

Nema preciznih podataka o žrtvama. Prema nekim izvorima, u akciji hrvatske vojske "Oluja" nestalo je 1.805 osoba, a Hrvatski helsinški odbor za ljudska prava tvrdi da je tokom te operacije poginulo ukupno 677 civila. 

Dokumentaciono-informativni centar "Veritas" u svojoj evidenciji ima imena 1.960 poginulih i nestalih Srba od kojih 1.205 civila, među njima 522 žene i dvanaestoro dece. 

Portparol Stejt departmenta Ričard Baučer izjavio je 2002. da su SAD imale određena saznanja da se priprema akcija "Oluja", ali da nisu bile "umešane u planiranje ili izvođenje te operacije". 

To je ponovio i bivši američki ambasador u Zagrebu Piter Galbrajt na suđenju Slobodanu Miloševiću u Hagu. U maju 2007. Galbrajt je u intervjuu hrvatskoj televiziji rekao da veruje da su hrvatske vlasti bile umešane u zločine. 

"Niko ne može poreći da su se zločini nakon 'Oluje' dogodili, uključujući i korake čiji je cilj bio sprečavanje povratka Srba", rekao je Galbrajt. 

Četiri godine kasnije Galbrajt je, između ostalog, rekao da je on 1. avgusta 2005. preneo poruku svoje vlade tadašnjem predsedniku Tuđmanu da se ne protivi vojnoj operaciji Hrvatske. 

"No jasno sam pritom upozorio Tuđmana da se moraju zaštititi srpski civili, ali se on na ta upozorenja oglušio", rekao je Galbrajt i istakao da SAD nisu odobrile operaciju čiji je cilj bio proterivanje srpskog stanovništva". 

Za vreme Tuđmanovog režima hrvatske vlasti su negirale optužbe o etničkom čišćenju i odbijale saradnju s Međunarodnim sudom za ratne zločine u Hagu, tvrdeći da je reč o legitimnoj vojnoj operaciji protiv pobunjenika. 

Zvanični stav Hrvatske bio je da nije bilo razloga da Srbi koji nisu bili umešani u ratna dejstva napuste to područje. 

U međuvremenu su hrvatske vlasti prihvatile saradnju i Haškom sudu su dostavile na desetine obrađenih slučajeva najtežih zločina počinjenih tokom i nakon vojno-policijskih akcija "Bljesak" i "Oluja". 

Aprila 2011. Hrvatska radio-televizija (HRT) objavila je podatke Državnog tužilaštvg Hrvatske (DORH) da su tokom i neposredno posle "Oluje" počinjena 24 ratna zločina u kojima je ubijeno 156 osoba, kao i da je za te zločine procesuirano samo deset bivših pripadnika hrvatske vojske i policije. 

Više nevladinih organizacija iz Hrvatske je, takođe, u aprilu 2011. podsetilo na nekažnjene zločine tokom i posle akcije "Oluja" kada je, kako navode, ubijeno više od 600 civila. 

Bivši predsednik Hrvatske Stjepan Mesić izjavio je, pri kraju svog mandata, da su Srbi iz Hrvatske najveće žrtve proteklog rata jer su se povlačili zajedno s vojskom i u Hrvatskoj ostavili sve što su imali.

Presude

Foto: Tanjug
 
Foto: Tanjug

 

Hrvatska vlada je početkom jula 2003. saopštila da je primila izveštaj državnog tužioca o krivičnim prijavama i postupcima protiv izvršilaca zločina nakon vojne akcije "Oluja". Optužene su 3.792 osobe, a protiv većine su donete presude. 

Komandant Glavnog štaba Hrvatske vojske Janko Bobetko izjavio je u avgustu 2001. zagrebačkom “Jutarnjem listu” da je on autor plana akcije "Oluja" i da je vojni vrh s tadašnjim predsednikom Hrvatske Franjom Tuđmanom tu operaciju pripremao dve godine. 

Optužnicu protiv Bobetka Haški tribunal otpečatio je 2002, ali ga hrvatske vlasti nisu izručile tom sudu i on je do smrti 29. aprila 2003. sve vreme bio u zagrebačkoj bolnici. 

Osim toga, haško tužilaštvo odustalo je od podizanja optužnica protiv generala Petra Stipetića, koji je komandovao vojnim akcijama u operaciji "Oluja", i protiv Mirka Norca, koji su saslušani u statusu osumnjičenih. 

Norac je u Hrvatskoj ranije osuđen na 12 godina zatvora, što je kasnije smanjeno za jednu godinu, zbog likvidacije najmanje 50 srpskih civila na području Gospića i Karlobaga 1991, a u maju 2009. osuđen je na sedam godina zatvora za ratne zločine nad civilima u vojnoj akciji Medački džep 1993. godine. 

Vrhovni sud Hrvatske potvrdio je oslobađajuću presudu za isti zločin bivšem generalu Rahimu Ademiju. 

Haški tribunal je u julu 2001. otpečatio optužnicu protiv penzionisanog hrvatskog generala Ante Gotovine, koji je bio komandant te operacije. 

Gotovina je od tada bio u bekstvu sve do hapšenja u Španiji 7. decembra 2005, kada je izručen Tribunalu. 

Jednu godinu ranije tom sudu su se predala dvojica generala, Ivan Čermak i Mladen Makrač, koji su optuženi za progon, deportacije i prisilno premeštanje, pljačku, bezobzirno razaranje naselja, ubistva, nehumana dela i okrutan tretman za vreme i nakon operacije "Oluja". 

U aprilu 2011. Gotovina je osuđen na 24, a Mladen Markač na 18 godina zatvora, dok je general Ivan Čermak oslobođen krivice. 

U presudi Anti Gotovini Haški tribunal utvrdio je da je operacija "Oluja" u leto 1995. bila udruženi zločinački poduhvat na čelu s predsednikom Franjom Tuđmanom, smišljen da protera srpsko stanovništvo iz Kninske krajine, što je bio navod optužnice. 

U novembru 2012. Apelaciono veće Haškog tribunala oslobodilo je Gotovinu i Markača krivice za progon srpskog stanovništva iz Kninske krajine 1995. poništivši prvostepenu presudu, nakon čega su oni pušteni iz pritvora. 

Prema konačnoj presudi, operacija Oluja nije bila udruženi zločinački poduhvat zarad proterivanja Srba iz Kninske krajine. 

Oslobađajuća presuda izazvala je euforiju u Hrvatskoj, a hrvatski gradovi su se utrkivali u dodeljivanju titule počasnog građanina Anti Gotovini. 

U Srbiji je ta presuda izazvala šok i razočaranje, a Vlada Srbije je odlučila da saradnju sa Haškim tribunalom svede na tehnički nivo. 

Glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc takođe je izrazio razočaranje zbog te presude, a bivša glavna tužiteljka tog suda Karla del Ponte je izjavila da je "šokirana oslobađajućom presudom Gotovini i Markaču i istakla da oseća punu solidarnost sa srpskim žrtvama nad kojima je počinjen zločin". 

Zagrebački županijski sud prvostepeno je prošle godine oslobodio bivše specijalce Franju Drlju i Božu Krajinu za ubistvo šestoro starijih srpskih civila u avgustu 1995. u Gruborima. 

U maju 2014. godine u Zagrebu je saopšteno da su identifikovani posmrtni ostaci 19 osoba srpske nacionalnosti ekshumiranih iz zajedničkih grobnica u nekoliko hrvatskih županija, pronađenih posle akcije "Oluja", a u junu 2015. godine identifikovano je 12 tela Srba stradalih za vreme oružanih akcija na tlu Hrvatske. 

Iz registrovanih grobnica na teritoriji Hrvatske, od 2001. do 2014. godine ekshumirani su posmrtni ostaci 1.053 žrtve srpske nacionalnosti stradale u akcijama hrvatske vojske i policije "Bljesak" i "Oluja".

Share this post


Link to post

Dvadeset prva godišnjica "Oluje"

U vojnoj operaciji "Oluja" koja je počela 4. avgusta 1995. godine na području Republike Srpske Krajine u Hrvatskoj, ubijeno je ili nestalo oko 2.000 Srba, a proterano oko 220.000.

 

Dan kasnije, 5. avgusta, hrvatska vojska ušla je u gotovo potpuno napušten i prethodno žestoko granatiran Knin, u kojem je pre "Oluje" živelo više od 90 odsto Srba. Za samo nekoliko dana, slomljen je otpor Srpske vojske Krajine, koja je na području Kninske krajine brojala oko 30.000 vojnika.

Izbeglička kolona
Izbeglička kolona

Sa teritorije Republike Srpske Krajine, krenuo je talas izbeglica u kojem je bilo više od 200.000 ljudi. Na putu ka Srbiji i Republici Srpskoj izbegličke kolone su stalno napadali hrvatska artiljerija i vojno vazduhoplovstvo.

U Krajini su ostali samo civili, koji su bili izloženi teroru i posle formalnog završetka operacije "Oluja" 7. avgusta.

Tadašnji komandant civilne policije mirovnih snaga UN za područje Knina, general Alan Goran, na kraju svoje misije napisao je u izveštaju da je policija UN na tom području, nakon dolaska hrvatskih snaga, pronašla 128 ubijenih srpskih civila i 73 odsto uništenih kuća.

U nastavku akcije u BiH, operacijom "Maestral", hrvatske i muslimanske snage ubile su još 655 i prognale oko 125.000 srpskih stanovnika iz Bosne i Hercegovine.

Na evidenciji "Veritasa" nalaze se imena 837 nestalih osoba, mahom civila, među kojima je 308 žena. 

"Veritas" navodi da je protiv krajiških Srba (oko 230.000 žitelja sa oko 30.000 vojnika) angažovano oko 200.000 hrvatskih vojnika, od kojih je direktno u operaciji učestvovalo 138.500 pripadnika HV-a, MUP-a i HVO-a.

Za nekoliko dana slomljen je otpor Srpske vojske Krajine (SVK), od kojih je 1.500 pripadnika preživelo zarobljeništvo.

Ognjište je napustilo više od 220.000 Srba, dok je oko 3.200 starih i nemoćnih, koji nisu hteli ili mogli da napuste svoj dom, na silu poslato u logore za civile.

Negiranje optužbi o etničkom čišćenju

Za vreme Tuđmanovog režima, hrvatske vlasti su negirale optužbe o etničkom čišćenju i odbijale saradnju s Međunarodnim sudom za ratne zločine u Hagu, tvrdeći da je reč o legitimnoj vojnoj operaciji protiv pobunjenika. Zvanični stav Hrvatske bio je da nije bilo razloga da Srbi koji nisu bili umešani u ratna dejstva napuste to područje.

"Oluja"

Hrvatske vlasti su docnije prihvatile saradnju i Haškom sudu su dostavile na desetine obrađenih slučajeva najtežih zločina počinjenih tokom i nakon vojno-policijskih akcija "Bljesak" i "Oluja".

Haški Tribunal je jula 2001. otpečatio optužnicu protiv penzionisanog hrvatskog generala Ante Gotovine koji je bio komandant te operacije. Gotovina je od tada bio u bekstvu sve do hapšenja u Španiji 7. decembra 2005, kada je izručen Tribunalu.

Godinu dana ranije, tom sudu su se predala druga dvojica generala, Ivan Čermak i Mladen Makrač, koji su optuženi za progon, deportacije i prisilno premeštanje, pljačku, bezobzirno razaranje naselja, ubistva, nehumana dela i okrutan tretman tokom i nakon operacije "Oluja".

Optužnica protiv Gotovine je odlukom Pretresnog veća Tribunala spojena sa optužnicom protiv druge dvojice generala.

Aprila 2011, Gotovina je osuđen na 24, a Mladen Markač na 18 godina zatvora, dok je general Ivan Čermak oslobođen krivice. U presudi Anti Gotovini, haški Tribunal je utvrdio da je operacija "Oluja" u leto 1995. bila udruženi zločinački poduhvat na čelu s predsednikom Franjom Tuđmanom, smišljen da protera srpsko stanovništvo iz Kninske krajine, što je bio navod optužnice.

U novembru 2012, Apelaciono veće Haškog tribunala oslobodilo je hrvatske generale Antu Gotovinu i Mladena Markača krivice za progon srpskog stanovništva iz Kninske krajine 1995. poništivši prvostepenu presudu, nakon čega su oni pušteni iz pritvora.

Prema konačnoj presudi, operacija "Oluja" nije bila udruženi zločinački poduhvat u cilju proterivanja Srba iz Kninske krajine. Oslobađajuća presuda izazvala je euforiju u Hrvatskoj, a hrvatski gradovi su se utrkivali u dodeljivanju titule počasnog građanina Anti Gotovini.

U Srbiji je ta presuda izazvala šok i razočaranje. Oslobađajućom presudom razočaran je bio i glavni tužilac haškog Tribunala Serž Bramerc, a bivša glavna tužiteljka tog suda Karla del Ponte izjavila je da je "šokirana" oslobađajućom presudom Gotovini i Markaču i istakla da oseća punu solidarnost sa srpskim žrtvama nad kojima je zločin počinjen".

Share this post


Link to post

 

 

Posle „Oluje” skućili se na busijskim ledinama

U naselju između Batajnice i Ugrinovaca živi oko 5.000 ljudi izbeglih iz Dalmacije, Krajine, Slavonije, Bosne... – Sutra uveče u Busijama biće obeležen Dan sećanja na stradale i prognane iz Hrvatske, a meštani očekuju dolazak premijera
Autor: Branka Vasiljevićsreda, 03.08.2016. u 21:05 Politika
BUSIJE.jpg
Насеље у коме су се скућили, основали породице, запослили, пронашли нови живот, али многима мисли и данас одлутају у Хрватску (Фото:графије Драгослав Жарковић)

Miris svežeg asfalta lebdi u vazduhu. Na svakih pedesetak metara putari krpe rupe i uređuju ulice. Pripremaju se Busije, jedno od najvećih izbegličkih naselja na Balkanu, za Dan sećanja na stradale i prognane u akciji „Oluja”. Ovu ledinu „ukleštenu” između Batajnice i Ugrinovaca pre dvadesetak godina naselili su ljudi iz Dalmacije, Slavonije, Krajine... oni koji su u poslednjem momentu spasli glavu pred naletom hrvatske armade.

Tu su se skućili, osnovali porodice, zaposlili, pronašli novi život, ali mnogima od njih misli i danas odlutaju u Hrvatsku.

– Ovdje mi je duša, a u Kninu mi je tijelo. Još mislim na moj rodni kraj. Idem svake godine, ali i kad stignem tamo dočeka me tuga. Ne možete da vidite poznanike, kumove, rođake... Sada tamo živi novi svijet. Kuća u kojoj sam nekad živio napuštena je. Nije uništena, ali propada od samoće. Bile su u njoj nekad hrvatske izbjeglice, ali su i oni otišli. Ni za njih izgleda u Kninu nema života, tamo sada ništa ne radi. Nedavno sam pročitao podatak da se iz kninske opštine u poslednje dvije godine iselilo 4.148 ljudi. Odlaze svi za boljim životom. Mi smo otišli zbog rata, a oni zbog nemaštine – priča Jovan Vučenović, iz Udruženja građana naselja Busije, koji kaže nikad nije ni pomislio da proda ostavljenu imovinu.

 
Nema kuće bez troje dece
Naselje Busije nastalo je 1997. godine. Okosnicu mesta čini 1.300 placeva raspoređenih na 42 hektara zemljišta PIK „Napredak” iz Stare Pazove. Tu zemlju je opština Zemun isparcelisala i prodala po ceni od 400 nemačkih maraka po aru. U naselju postoji voda, struja, rasveta, stalna gradska autobuska linija 702.  Vrlo je aktivna mala privreda – otvorene su pekare, prodavnice, automehaničarske, bravarske i stolarske radnje.

Na busijskim ledinama pre 17 godina podigao je svoj novi dom i sada tu živi sa porodicom.

– Kada smo se doselili, ovde nije bilo skoro ničeg. Od komšije Živka iz Kistanja, koji je bio jedan od prvih doseljenika u Busije, vukao sam struju i vodu. Prodavnice nije bilo, pa je Živko iz Batajnice dovozio hleb u gajbama i snabdevao sve nas koji smo ovde počinjali novi život. Ali eto uspeli smo trudom i zalaganjem da izgradimo naselje dostojno ljudi. Sada nas ima oko 5.000 jer su nam se priključile izbjeglice iz Bosne – napominje Vučenović.

I njegov komšija Kistanjac Živko Nikolić iz Dalmacije seća se Busija s početka 1997. godine.

– Ni tica, mačaka, pasa ovde nije bilo kada sam došao. Jeli smo samo konzerviranu hranu, nije bilo struje. Prvi trafo izgrađen je ispred moje kuće. Sećam se da me, kada sam u Masarikovoj došao da prijavim priključak, službenica začuđeno pogledala i pitala: „A  gde su ti te Busije?” Nisu ljudi znali ni gde se nalazimo. Isto se ponovilo i u „Vodovodu”, pa čak i u opštini Zemun – priseća se uz osmeh Nikolić.

On svake zime i leta odlazi u selo Ivoševce u kistanjskoj opštini. Tamo mu je devedesetogodišnji otac koji je odlučio da napusti Busije i vrati se u rodni kraj.

– Na početku kada se tata vratio bilo je malo problema. Ali sada je sve u redu. Tamo žive katolici, izbeglice iz Janje sa Kosova i Metohije. Čak je u poslednje vreme ima i mješovitih brakova. Ni ja nemam problema kada dođem. Sa onima sa kojima sam nekad zajedno pio rakiju i jeo jagnjetinu to radim i sada. I pozdravljamo se isto, ljubimo se po tri puta – kaže Nikolić.

Najnovija dešavanja u Hrvatskoj – obaranje presude Alojziju Stepincu, podizanje spomenika Miru Barišiću, atentatoru na jugoslovenskog ambasadora u Švedskoj Vladimira Rolovića, ukidanje presude Branimiru Glavašu zbog zločina počinjenih nad srpskim življem – ponovo su uznemirila i žitelje Busija.

 
Nova crkva posvećena je Ćirilu i Metodiju.
– Sve smo finansirali sami, ali ni dan-danas niko od nas ne može dobiti vlasnički list zbog toga što su kuće zidane na zemljištu PIK „Napredak”, koji je pre nekoliko godina kupio privatnik. Najviše nam nedostaju vrtić i škola jer je ovo najmlađe naselje u prestonici. Godišnje se rodi pedesetak beba, pa nema kuće bez troje djece. Ali u poslednje vreme odavde i odlazi sve više mladih – krajnje destinacije su Nemačka, Švedska, Norveška... – kaže Jovan Vučenović.

– Ko nije živio u Hrvatskoj i ko ne zna šta se tamo dešavalo i u Drugom svetskom ratu, a i pred ovaj poslednji rat, može se čuditi ovim odlukama. Ali mi ne. Čini nam se da se ustaštvo ponovo povampirilo, ali i da Hrvatska ima zeleno svjetlo od nekoga da ovo radi. Kao da neki žele da rehabilituju fašizam, pa na „malim” slučajevima testiraju javnost. Ovo što se sada dešava tamo mi smo predosjetili još devedesetih – kaže jedan od Busijana, vlasnik jedne od oko dve hiljade kuća.

Zbog pretrpljenog bola iz prethodnog rata, ali i nekih odluka hrvatske države i dalje mnogi iz ovog zemunskog naselja ne idu u rodni kraj. Ima i onih koji nikada nisu ni otišli. Njihova deca i ne znaju kako izgledaju mesta gde su im očevi i dedovi rođeni.

– Kako da idem kad nikad nisam siguran hoće li me „uhititi”. Odete deset puta tamo, a jedanaesti vas privedu jer ste na nekom njihovom spisku zbog, navodno, počinjenih zločina. Uostalom, u poslednjih 20 godina niko iz hrvatskog državnog vrha nas nije pozvao da se vratimo. Nisu nas se doduše sjećali ni ovi naši političari. Premijer Vučić će biti jedini. Kako sam čuo, on će učestvovati sutra na komemoraciji posvećenoj stradalima ali i prognanima u ratu u Hrvatskoj. Očekujemo da će sutra ovde kod nas biti oko 50.000 ljudi – kaže četrdesetšestogodišnji Mišo.

Share this post


Link to post

 

 

Veritas: Nepoznata sudbina 837 nestalih u „Oluji"

HDZ: Pijetet prema svim žrtvama tokom „okupacije Hrvatske"
sreda, 03.08.2016. u 16:16 Politika
Tan2014-6-21_115211409_0.jpg
(Фото Танјуг)

Dokumentaciono informativni centar Veritas saopštio je, povodom godišnjice stradanja Srba u hrvatskoj vojno-policijskoj operaciji „Oluja”, da se u evidenciji te organizacije nalaze imena 1.856 poginulih i nestalih Srba tokom i posle akciji, od čega je do sada rasvetljena sudbina 1.019 osoba.

Na evidenciji nestalih vodi se još 837 osoba, od čega 613 civila, među kojima je 308 žena, navodi se u saopštenju.

Veritas precizira da su 1.206 osoba (65 odsto) bili civili, od kojih je oko tri četvrtine bilo starije od 60 godina.

Među žrtvama se nalazi 546 (29 odsto) žena, od kojih su oko četiri petine bile starije od 60 godina.

„Hrvatska izbegava bez valjanog razloga ekshumacije i poznatih mesta ukopa sa oko 214 posmrtnih ostataka, pokopanih uglavnom pod oznakom 'nepoznat', što je jedinstven slučaj na području bivše Jugoslavije, kao što bez pravog razloga oteže i sa identifikacijama 349 ekshumiranih posmrtnih ostataka”, istakao je predsednik Veritasa Savo Štrbac.

Kako se dodaje protiv krajiških Srba (oko 230.000 žitelja sa oko 30.000 vojnika) angažovano je oko 200.000 hrvatskih vojnika, od kojih je direktno u operaciji učestvovalo 138.500 pripadnika HV-a, MUP-a i HVO-a.

„Ako se tome dodaju snage ABiH i NATO, agresora je bilo više nego stanovnika u Krajini, a omjer vojnika bio je najmanje 7:1 u korist agresora”, konstatovao je Štrbac.

Za nekoliko danas slomljen je otpor Srpske vojske Krajine (SVK), od kojih je 1.500 pripadnika preživelo zarobljavanje.

oluja.jpg
(Foto Tanjug)

Ognjište je napustilo više od 220.000 Srba, dok je oko 3.200 starih i nemoćnih, koji nisu hteli ili mogli da napuste svoj dom, na silu poslato u logore za civile.

„Iako je bilo očigledno da je hrvatska vlast preduzela ovu agresiju zbog okupiranja teritorije bez srpske većine koja je na njemu živela, Savet bezbjednosti UN-a, osim 'snažne osude hrvatske vojne ofanzive velikih razmera' nije doneo bilo kakve kaznene mere protiv agresora”, podseća Štrbac.

Najveći paradoks te agresije, kao i onih koje su joj prethodile, nalazi se u činjenici što je agresor bila članica UN-a, a Krajina zona pod zaštitom iste organizacije i što su neke druge članice te organizacije odobrile i učestvovale u agresiji, ističe Štrbac.

„I umesto da Hrvatska, i bez naloga Međunarodnog suda pravde, odustane od slavljenja 'akcije etničkog čišćenja i masovnih zločina' kao dvostrukog državnog praznika, od prošle godine u državnu proslavu 'Oluje' uvrstila je i koncert poznatog proustaškog pjevača Marka Perkovića 'Tompsona'“, ističe Štrbac.

Prema njegovim rečima, obećanja o zaštiti manjinskih nacionalnih prava koja su dali hrvatski zvaničnici na dan ulaska te države u EU pre tri godine na Trgu Bana Jelačića u Zagrebu, pretvorila su se u svoju suprotnost - srpska zajednica je postala još minornija, obespravljenija i napadanija, smatra Štrbac.

„Na sve to, međunarodna zajednica, uključujući NATO i EU, čija je Hrvatska u međuvremenu postala članica, ćuti kao što je ćutala i pre 21 godinu”, zaključio je Štrbac, a preneo Tanjug.

 

HDZ: Pijetet prema svim žrtvama tokom „okupacije Hrvatske"

ZAGREB - Predsednik vladajućeg HDZ-a Andrej Plenković izjavio je da je stav te stranke da izražava pijetet prema svim žrtvama koje su nastale tokom „okupacije Hrvatske”.

Plenković je tako odgovorio na pitanje novinara kako komentariše zahtev Srpskog nacionalnog vijeća da se jedan dan izdvoji i za žrtve stradale u vojno-policijskoj akciji Oluja.

Plenković je inače ponovio stav da je „kontekst pristupnih pregovora” Srbije sa EU pravi trenutak da se sa Srbijom reše pitanja za koja je Hrvatska zainteresovana, a pre svega zakon o univerzalnoj jurisdikciji:

„Mi ne priznajemo zakon, koji stvara pravnu nesigurnost hrvatskih branitelja na hrvatskoj teritoriji”, rekao je Plenković i dodao da očekuje da predstojeći Dan pobede u Hrvatskoj bude obeležen dostojno.

On je rekao da Hrvatska vodi računa o manjinama, pa tako i o srpskoj, koja ima tri zagarantovana mesta u Saboru, a Beograd, tvrdi, ne ispunjava obavezu prema hrvatskoj manjini.

Postoji i čitav niz drugih pitanja, počev od pitanja nestalih, zatočenih, granice između dveju država i svega onog što se odnosi na sukcesiju, zaključio je lider HDZ, a preneo Tanjug.

Share this post


Link to post

 

 

Zašto nema komemoracije žrtvama Oluje?

 
sreda, 03.08.2016. u 13:15 Politika
261304.jpg
(Фото Танјуг)

ZAGREB - Povodom predstojećeg obeležavanja 21. godišnjice od vojno-policijske akcije Oluja kao Dana pobede u Hrvatskoj, ali i sećanja na stradanje, patnju i egzodus srpskih civila, više nevladinih organizacija u Zagrebu je pozvalo građane da izraze solidarnost sa žrtvama rata i današnjih društvenih podela.

Oni postavljaju i pitanje zašto uz obeležavanje Oluje ne postoji i odavanje počasti žrtvama ove vojno-policijske akcije kojem bi prisustvovao i hrvatski državni vrh.

Inače, tokom zločinačke vojno-policijske akcije iz Hrvatske je proterano 250.000 Srba, a više hiljada njih je poginulo ili se i dalje vodi kao nestalo.

Na konferenciji za novinare u organizaciji NVO Dokumenta predstavljen je pregled činjenica u vezi procesuiranja ratnih zločina počinjenih u toku i neposredno nakon vojno-policijske akcije Oluja, s osvrtom na 2016.

Na konferenciji za novinare, u Kući ljudskih prava Zagreb govorili su Vesna Teršelič, šefica Dokumente - Centra za suočavanje s prošlošću, Slaven Rašković, koordinator dokumentiranja Ljudskih gubitaka u Hrvatskoj 1991. - 1995. i Beatrice Le Bon Vujanović iz Francuske, koja je javnosti predstavila delove istraživanja u vezi povratka hrvatskih građana srpske nacionalnosti u periodu nakon 1995.

Predstavnici Dokumente su, kako prenose hrvatski mediji, pozvali sve građane i građanke na izražavanje solidarnosti sa žrtvama „s druge strane rata i druge strane današnjih društvenih podela”.

Deo usmrćenih civila tokom i nakon Oluje stradao je u oružanim sukobima a deo ubijenih i nestalih stradali su zbog počinjenih ratnih zločina, istaknuto je.

Istakli su i da žele da se o žrtvama Oluje govori utemeljeno, bez manipulacije brojkama.

Na konferenciji je predstavljen bilans krivičnog progona za zločine počinjene tokom i neposredno nakon Oluje, koja je, kako su ocenili, veoma „mršava”.

Prema tom bilansu tokom i neposredno nakon Oluje pokrenuto je pet krivičnih postupaka. Dva su okončana pravosnažnim presudama u odnosu na četvoricu optuženika, dva postupka, protiv trojice osumnjičenika, još uvek su u toku. Jedan u žalbenoj fazi (Zločin u Gruborima, opt. F. Drljo i B. Krajina) i jedan u fazi podizanja optužnice (Zločin u Kijanima, opt. R. K.) dok je jedan postupak obustavljen usled prekvalifikacije krivičnog dela (Zločin u Ramljanima protiv Ž. Sačića i F. Drlje).

Među neprocesuiranim zločinima na konferenciji za novinare izdvojen je i zločin u Dvoru na Uni. Kako istrage i suđenja nisu završena do danas nije jasno ni ko stoji iza pokolja devetero psihijatrijskih bolesnika i invalida u Dvoru, 8. avgusta, posljednjeg dana akcije Oluja, iako postoje svedoci i snimci.

Kolike su još uvek nelagode u hrvatskom društvu o zločinima tokom i nakon Oluje bilo je vidljivo i u polemikama oko dokumentarnog filma „15 minuta - Masakr u Dvoru” u režiji danskih autora Georga Larsena i Kaspera Vedsmanda, prošle godine prikazanom na Sarajevo film festivalu.

Polemika je započeta u Hrvatskoj nakon krivične prijave u kojoj se, kako se navodi, neosnovano tvrdi da da su hrvatski vojnici počinili zločin mada to u filmu nije nigde direktno navedeno.

Inače, ova konferencija za novinare bila je i prilika da se javnosti po prvi put predstave konkretni podaci i okolnosti u vezi broja stradalih a vezano za pojedine lokacije na kojima su se dogodili zločini tokom i nakon Oluje.

Spomenute podatke Dokumentirani istraživači/ce prikupljaju unutar aktivnosti na dokumentovanju Ljudskih gubitaka u Hrvatskoj 1991. - 1995, s ciljem stvaranja poimeničnog popisa svih žrtava, uz okolnosti njihova stradanja, tokom rata u RH, bez obzira na to kojoj su etničkoj ili verskoj grupi pripadale, koju su političku ili ideološku ideju branile.

Potom je usledio poimenični popis imena žrtava prema kojem je: 6.08.1995. u selu Golubić kraj Knina ubijeno je 10 civila: Jeka Opačić, Zorka Kablar, Vaso Vasić, Nikolu Panića, Branko Radinović, Maša Radujko, Nikola Radujko, Tode Marić, Milka Grubić i Milica Šljivar.

Istog dana u selu Uzdolje kod Knina ubijeno je 8 civila, od čega su Đurđija Berić, Janja Berić, Stevan Berić, Miloš Ćosić, Jandrija Šare, Krstan Šare i Milica Šare postrojeni i streljani dok je Sava Šare ubijena u svojoj kući.

Za vreme Oluje, pa do kraja septembra 1995. u selu Kijani (Gračac), ubijeno je 14 osoba, među kojima devet žena: Dane Bolta, Sava Bolta, Branko Jelača, Marija Jelača, Milica Jelača, Ana Jelača, Smilja Jelača, Dušan Kesić, Mileva Kolundžić, Danica Sovilj, Mara Sovilj, Mira Sovilj,; Rade Sovilj i Vlado Sovilj.

U selu Moko Polje ubijeno je najmanje 6 civila.: Ružica Babić, Stana Popović, Mirko Popović, Stevan Sučević, Jeka Kanazir i Sava Babić.

Navedeno je da brojni izvori govore o 15 ubijenih civila, ali da istraživanje Dokumente još nije potvrdilo ostale žrtve, prenosi Tanjug.

Share this post


Link to post

 

SVEDOČENJE O MASAKRU U DVORU NA UNI 1995.

Likvidirani u invalidskim kolicima

Hrvatska negira odgovornost za zločin u Dvoru na Uni, mada se zna da su tela likvidiranih u „Oluji” odvezena i sahranjena u tajnosti u Petrinji, pa se postavlja pitanje zašto se to krilo od javnosti ako na toj strani nema krivice
Autor: Đuro Đukićutorak, 02.08.2016. u 22:00 Politika
masakr-petrinjsko-groblje-sa-nn-zrtvama.
Сцена из филма „15 минута – масакр у двору”: Петрињско гробље (Фото Принтскрин)

Za masakr u Dvoru na Uni koji se dogodio na kraju rata u javnosti se nije znalo dvadeset godina. Onda se pojavio dokumentarni film u kome svedoče danski vojnici, pripadnici Unprofora i još neki akteri. Tim filmom je nesumnjivo dokazano da je u sklanjanju od najezde hrvatske vojske besomučno likvidirana grupa nedužnih, ne samo civila, nego i teških invalida, među kojima su većina bili duševni bolesnici, a oni su se do „Oluje” lečili u petrinjskoj bolnici. Sa hrvatske strane stigli su zahtevi da se film prepravi i dotle je tamo zabranjen.

Film koji je prikazan na RTS ispovest je, pre svih, danskog oficira Jergena Golda koga je, kao glavnokomandujućeg, godinama pekla savest zbog činjenja, odnosno nečinjenja, u sprečavanju stradanja bolesnih civila koji su bili ostavljeni u dvorskoj školi. Tu su dospeli u masovnom povlačenju srpskog stanovništva sa Banije prema Bosni gde se video spas od pogibije.

U filmu je o tragičnim događanjima svedočila i dotadašnja Petrinjka Ljubica Janjanin, a za „Politiku” je iznela utiske o događanjima koja su duboko u njenom sećanju i za koje kaže da ne mogu da se zaborave.

„Ceo dan od ranog jutra Petrinja je besomučno granatirana i narod je bio prestrašen. Osamnaestogodišnja ćerka i ja nismo imali prevoz, a htele smo da odemo iz grada. Želele smo da kao i svi civili odemo van dometa hrvatske artiljerije. Kao i u prethodnom ratu, u NOB-u, svi smo težili da se povučemo na Šamaricu, našu legendarnu veliku šumu u kojoj je narod uvek nalazio spas. U petrinjskoj bolnici je bila velika gužva, za put se pripremao jedan stari autobus. Naš komšija lekar je rekao da možemo da uđemo, ali da pomognemo u transportu bolesnika koji su već bili unutra.

Share this post


Link to post

 

Štrbac: Nakon egzodusa, tihi egzodus

03.08.2016 19:18 | Srna

 

Banjaluka - Nakon egzodusa srpskog naroda sa područja nekadašnje Republike Srpske Krajine /RSK/, koji se dogodio tokom hrvatske vojno- policijske akcije "Oluja", sada se sa ovog prostora događa "tihi egzodus" Srba prema Srbiji, ocijenio je direktor Dokumentaciono-informacionog centra "Veritas" Savo Štrbac.

On je rekao danas novinarima u Banjaluci da se, na osnovu zvanične državne statistike Hrvatske, posljednjih godina na jednu migraciju iz Srbije prema Hrvatskoj dešava pet migracija iz Hrvatske prema Srbiji.


Štrbac kaže da se prema ovim podacima, do 2005. godine dešavao veći broj migracija iz Srbije prema Hrvatskoj na područja na kojima se prostirala RSK i podsjetio na plan hrvatskog rukovodstva na čelu sa Franjom Tuđmanom po kojem će "srpsko pitanje u Hrvatskoj biti riješeno kada Srba bude ispod tri odsto".

"Već se sada može reći da su takav plan ostvarili jer, prema poslednjem popisu u Hrvatskoj, Srba je bilo nešto više od četiri odsto, a do sljedećeg popisa sigurno će u ovoj državi biti Srba manje od tri odsto", naveo je Štrbac.

On je podsjetio da se slučaj "Oluja" našao i pred međunarodnim sudovima i da je tužba krajiških Srba protiv američke organizacije "MPRI", koja je učestvovala u planiranju hrvatskih akcija protiv Srba u RSK, u postupku nagodbe koja je u završnoj fazi.

Štrbac kaže da postoji i peticija koja je bila upućena banjalučkoj Gradskoj upravi, kojom je traženo pomijeranje održavanja "Nektar freš vejv" festivala koji će biti održan na tvrđavi Kastel od 4. do 6. avgusta, te da je Gradska uprava odgovorila da ne može da odgodi ovaj festival.

"Ono što ne mogu da razumijem je to da grad Banjaluka nije dobio nikakav odgovor iz Ministarstva rada i boračko-invalidske zaštite Republike Srpske, iako je tražio konsultacije, kao ni odgovor Ministarstva uprave i lokalne samouprave da nemaju informaciju da su 4. i 5. avgust proglašeni Danom sjećanja i da kao takvi zahtijevaju posebnu pažnju", naglasio je Štrbac.

On je rekao da je u odgovoru navedeno i da je gradsko Odjeljenje za društvene djelatnosti preuzelo obavezu da sljedeće godine upozori organizatora festivala i da zahtijeva da promijeni datum održavanja festivala.

Obilježavanja 21 godine od pogroma Srba u vojno policijskoj akciji Hrvatske "Oluja", počinje u organizaciji "Veritasa" večeras u Banjaluci, u 20.30 časova, prisluživanjem svijeća u Sabornom hramu Hrista Spasitelja.

Sutra u 9.45 časova predviđeno je polaganje cvijeća ispred spomenika na Perduovom groblju, služenje parastosa u 11.00 časova u Hramu Svete Trojice i davanje daće u Kolu srpskih sestara u 12.00 časova.

U petak, 5. avgusta, u banjalučkom Domu omladine u 19.00 časova biće održana projekcija danskog dokumentarnog filma "15 minuta - masakr u Dvoru" i tribina "Šta se zaista desilo u Dvoru 8. avgusta 1995. godine?".

Obilježavanje će biti nastavljeno u subotu, 6. avgusta, u 10.00 časova, služenjem parastosa u hramu Svetih apostola Petra i Pavla u Novom Gradu, paljenjem svijeća prema "mostu spasa", spuštanjem vijenaca u rijeku Unu u 10.45 časova, te polaganjem vijenaca kod spomenika u Tunjici.

Istog dana, u Hramu Svetog Save u Svodni u 11.30 časova biće služen parastos, te položeni vijenci kod spomen-krsta.

Program obilježavanja biće završen u nedjelju, 7. avgusta, služenjem parastosa i polaganjem vijenaca kod Spomen-krsta u mjestu Bravsko/Janjila kod Bosanskog Petrovca u 11.00 časova.

U hrvatskoj akciji "Oluja" koja je izvedena uz pomoć i podršku NATO-a i jednica Hrvatskog vijeća odbrane i takozvane Armije BiH, sa svojih vijekovnih ognjišta, sa područja sjeverne Dalmacije, Like, Korduna i Banije, protjerano je više od 220.000 Srba.

Na evidenciji "Veritasa" nalazi se 1.856 poginulih i nestalih Srba tokom i nakon "Oluje", od kojih su 1.206 civili, a među njima tri četvrtine stariji od 60 godina. Među žrtvama je i 546 žena.

Od ukupnog broja žrtava, do sada je rasvijetljena sudbina 1.019 lica.

Share this post


Link to post

 

“Удружење Срба из Хрватске”, 04.08.2016. SAOPŠTENJE: ИЗБЕГЛИ И ПРОГНАНИ СРБИ ИЗ ХРВАТСКЕ УОЧИ 21-це „ОЛУЈЕ“ И ДАЉЕ БЕЗ ЕЛЕМЕНТАРНИХ ПРАВА

Сведоци смо немилих догађања и „повампирених идеја усташтва“ у Републици Хрватској. Дневне изјаве политичких званичника из суседне Републике Хрватске, свакако не доприносе ни развоју добросуседских односа, нити стабилности у региону. У овом моменту, политичке тензије су достигле врхунац, од ратних догађања (1991.-1995.), па све до данас. На дневном „мениу“ су кршења основних људских права, загарантованих бројним међународним Конвенцијама и документима, које је Република Хрватска потписала и прихватила као 28. чланица Европске Уније (РХ је 1. 07. 2013.године званично постала чланица ЕУ ).

Подсећања ради, српски народ у Хрватској, до доношења Устава Републике Хрватске, (22. децембра 1990. године), био је носилац суверенитета и конститутивности. Та конститутивност била је загарантована још од средине XIX века, а потврђена је више пута током XX века. Проглашењем Срба за националну мањину условили су незадовољство међу српским народом у РХ, а вековна тенденција Републике Хрватске за самосталном и етнички „чистом“ државом, условила је избијање грађанског рата и протеривање око 300.000 Срба из Републике Хрватске (након само две војно-полицијске операције “Бљесак“ и „Олуја“). Наиме, након формирања Републике Српске Крајине (19. децембар 1991.) дошло је до издвајања српског народа из Хрватске. На основу Венсовог плана, од почетка 1992. године, иако се овај простор налазио под заштитом Уједињених нација, хрватске оружане снаге вршиле су перманентне нападе на заштићену зону до завршних операција „Бљесак“ – прогон Срба из Западне Славоније, 1. и 2. маја 1995, и „Олуја“ – прогон Срба са осталог подручја Републике Српске Крајине, 4. и 5. августа 1995. године.
Службени Загреб у разним приликама наводи бројку од више од 133.000 српских повратника по завршетку рата. Међутим, према студији УНХЦР-а „Мањински повратак у Републику Хрватску – Студија отвореног процеса” из фебруара 2012. године, од регистрованих повратника српске националности, у РХ живи око 38 одсто, изван Хрватске око 45, док их је умрло око 17 одсто. По процјенама представника Срба у Хрватској живи више Срба него према последњем попису јер се још увијек због страха не изјашљавају национално ни верски.
Тихи егзодус Срба и даље траје, што илуструју подаци ДЗС РХ, према којима су се од 2002. до 2013. из Србије, где је уточиште нашло више од 300.000 Срба избеглих / прогнаних из РХ, у Хрватску доселило свега 14.533, а из Хрватске у Србију одселило 35.027. Број исељених у односу на досељене константно расте, а размjера у посљедњој години била је 1:6 у корист исељених.
Од завршетка грађанског рата, иако се на изборима у Хрватској мењала власт, однос према Србима се није променио. На основу дискриминаторних закона које је донео Хрватски сабор, насилно су им одузета имовинска и сва друга грађанска права и претворени су у грађане другог реда. Иако је Хрватска потписала више међународних докумената – Конвенција и уговора, у којима се обавезала да поштује основна људска права односно грађанска права својих грађана српске националности, свакодневно се сусрећемо са кршењем тих права.
За избегле и прогнане Србе посебан значај требало је да има Споразума о питањима сукцесије, који је потписан 29.06.2001. године у Бечу, (на међународну правну снагу је ступио 2.06.2004. године – након што је Република Хрватска, као последња држава сукцесор, исти ратификовала у Хрватском Сабору), тачније Анекс “Г“ којим је правно регулисано питање приватне својине и стечених права, физичких и правних лица држава сукцесора, наследница бивше СФРЈ. Одредбама Анекса „Г“, предвиђено је да ће приватна својина и стечена права грађана или других правних лица СФРЈ, постојећа на дан 31.12.1990. г. бити призната и заштићена од стране Држава сукцесора у складу са утврђеним стандардима и нормама међународног права, и то независно од националности, држављанства, боравишта или пребивалишта таквих лица. Нажалост, што се тиче приватне имовине и стачених права овај Споразум остао је мртво слово на папиру, а Хрватска је затворила преговарачка поглавља 23. и 24. и постала пуноправна чланица ЕУ дана 1.07.2013.г..
Поред наведеног, остала су и друга бројна нерешена питања Срба из Републике Хрватске.
Пре свега питање враћање одузетих станарских права. Уместо тога Хрватска је донела Програм стамбеног збрињавања који не може бити супституција за одузето станарско право, већ ово питање би требало бити решено реституцијом или новчаним обештећењем, без икаквог условљавања и ограничавања.
Није решено ни питање враћања одузете покретне и непокретне имовине.
Није решено ни питање правичне надокнаде за сву уништену, оштећену и несталу покретну и непокретну имовину.
Потребно је затражити поништај уписа државе Хрватске као власника преко 800.000 катастарских честица пољопривредног земљишта и вратити земљу њеним власницима пре рата тј. избеглицама и повратницима.
Потребно је решити питање исплате доспелих, а неисплаћених пензија. Више од 50.000 пензионера избеглих из Хрватске још увек очекују исплату доспелих а неисплаћених пензија за период у коме нису примали никакве пензије по било ком основу.
Такође је потребно решити питање исплате девизне и динарске штедње; Нерешено је питање динарске и девизне штедње за око 10.000 штедиша чији су се штедни улози налазили у Југобанци. Свим грађанима (осим избеглих Срба) омогућено је да подигну штедне улоге.
Питање новчане надокнаде за неучествовање у процесу приватизације (запослених Срба и пензионера).
Суђење по оптужницама за ратне злочине и тајне оптужнице су етнички мотивисане и пристрасне, као и чести појединачни напади на Србе, што спречава повратак и уноси несигурност међу оне који живе у Хрватској.
Окончање процеса ексхумације и идентификације несталих лица; Најболнији проблем су спора ексхумација и идентификација несталих лица. Недопустиво је да се у Хрватској послије 21 година још увијек налази више од 20 локација насталих асанацијом терена после операција „Бљесак“ и „Олија“ током којих је укопано 238 жртава. Посебан проблем је спора идентификација посмртних остатака који се годинама налазе на Институту за судску медицину у Загребу.
Проблем представља и доношење Закона о пребивалишту према којеме сви они који су узели држављанство друге државе, су изгубили раније пребивалиште што је довело до још веће конфузије и тако је стављена тачка на етничко чишћење Срба из Хрватске.
Посебну пажњу заслужује решавање питање статуса боравка и држављанства за повратнике
И најзад потребно је затражити доследну примену Уставног закона о правима националних мањина који Србима у Хрватској, поред осталог, осигурава и право на културну аутономију и заштиту идентитета.
Срби у Хрватској у последњих двадесет година спадају у најугроженије националне мањине у свету. Сматрало се да ће уласком Хрватске у Европску унију и доласком социјалдемократских политичких снага на власт њихова права бити побољшана. Међутим, то се није догодило. У последње време у Хрватској влада србофобична атмосфера која подсећа на 1990. и долазак ХДЗ-а и Фрање Туђмана на власт.
Држава Србија би морала више да се ангажује на побољшању статуса српског народа у Хрватској. Она као матица свих Срба, морала би пре свега да заштити права и интересе српског народа који је засигурно угрожен поступањем власти у Републици Хрватској (било чињењем или нечињењем). Развој и неговање добросуседских односа, јесте предуслов мира и стабилности у региону, али не на рачун угрожавања основних људских права и слобода Срба у Хрватској. Подршка званичног Загреба је неопходна Републици Србији на њеном путу ка ЕУ, али проблем српске мањине у Републици Хрватској, њихова зајамчена основна људска права и слободе морају бити заштићене. Будући да је Република Хрватска чланица ЕУ, о бројним нерешеним питањима потребно је обавестити Међународне институције: Савет Европе, Европску Комисију, Европски Парламент, ОЕБС, УН ( као депозитара 5. ратификационог документа о питањима сукцесије) идр. ради њиховог укључивања у решавање проблема кршења преузетих уговорних обавеза Републике Хрватске из бројних међународних докумената, Конвенција и уговора.
Срби са простора данашње РХ су веома важан део српског бића на Балкану који је у прошлом веку прошао кроз велика страдања. Не сме се дозволити да тај народ на том простору нестане. Уколико се не заустави „повампирена“ идеологија и „авети прошлости“ прети нова опасност за српску заједницу, а о одрживом повратку не може се ни говорити.
Посебно подржавамо иницијативу Младих за људска права из Хрватске, који су покренули петицију, у циљу извињења онима који су невино страдали у војно-политичким операцијама, „Бљесак“ и „Олуја“ и онима који су изгубили своје најмилије и највредније, у знак изражавања жеље да Република Хрватска жели да у будућности буде држава темељена на владавини права, правној сигурности, истини, једнакости, демокрацији и људским правима, држава којој је стало до правде и која изражава солидарност са жртвама.

Београд, 4. августа 2016.

 

Генерални секретар

Милојко Будимир

Share this post


Link to post

 

Blic, 04.08.2016., Hrvatske NVO pitaju: Zašto nema komemoracije žrtvama Oluje?

Povodom predstojećeg obeležavanja 21. godišnjice od vojno-pollicijske akcije Oluja kao Dana pobede u Hrvatskoj, ali i sećanja na stadanje, patnju i egzodus srpskih civila, više nevladinih organizacija u Zagrebu je pozvalo građane da izraze solidarnost sa žrtvama rata i današnjih društvenih podela.

 

Oni postavljau i pitanje zašto uz obeležavanje Oluje ne postoji i odavanje počasti žrtvama ove vojnopolicijske akcije kojem bi prisustvovao i hrvatski državni vrh.

Na konferenciji za novinare u organizaciji NVO Dokumenta predstavljen je pregled činjenica u vezi procesuiranja ratnih zločina počinjenih u toku i neposredno nakon vojno-policijske akcije Oluja, s osvrtom na 2016.

Na konferenciji za novinare, u Kući ljudskih prava Zagreb govorili su Vesna Teršelič, šefica Dokumente – Centra za suočavanje s prošlošću, Slaven Rašković, koordinator dokumentiranja Ljudskih gubitaka u Hrvatskoj 1991. – 1995. i Beatrice Le Bon Vujanović iz Francuske, koja je javnosti predstavila delove istraživanja u vezi povratka hrvatskih građana srpske nacionalnosti u periodu nakon 1995.

Predstavnici Dokumente su, kako prenose hrvatski mediji, pozvali sve građane i građanke na izražavanje solidarnosti sa žrtvama “s druge strane rata i druge strane današnjih društvenih podela”.

Deo usmrćenih civila tokom i nakon Oluje stradao je u oružanim sukobima a deo ubijenih i nestalih stradali su zbog počinjenih ratnih zločina, istaknuto je.

Istakli su i da žele da se o žrtvama Oluje govori utemeljeno, bez manipulacije brojkama.

Na konferenciji je predstavljen bilans krivičnog progona za zločine počinjene tokom i neposredno nakon Oluje, koja je, kako su ocenili, veoma “mršava”.

Prema tom bilansu tokom i neposredno nakon Oluje pokrenuto je pet krivičnih postupaka. Dva su okončana pravosnažnim presudama u odnosu na četvoricu optuženika, dva postupka, protiv trojice osumnjičenika, još uvek su u toku. Jedan u žalbenoj fazi (Zločin u Gruborima, opt. F. Drljo i B. Krajina) i jedan u fazi podizanja optužnice (Zločin u Kijanima, opt. R. K.) dok je jedan postupak obustavljen usled prekvalifikacije krivičnog dela (Zločin u Ramljanima protiv Ž. Sačića i F. Drlje).

Među neprocesuiranim zločinima na konferenciji za novinare izdvojen je i zločin u Dvoru na Uni. Kako istrage i suđenja nisu završena do danas nije jasno ni ko stoji iza pokolja devetero psihijatrijskih bolesnika i invalida u Dvoru, 8. avgusta, posljednjeg dana akcije Oluja, iako postoje svedoci i snimci.

Kolike su još uvek nelagode u hrvatskom društvu o zločinima tokom i nakon Oluje bilo je vidljivo i u polemikama oko dokumentarnog filma “15 minuta – Masakr u Dvoru” u režiji danskih autora Georga Larsena i Kaspera Vedsmanda, prošle godine prikazanom na Sarajevo film festivalu.

Polemika je započeta u Hrvatskoj nakon kriviče prijave u kojoj se, kako se navodi, neosnovano tvrdi da da su hrvatski vojnici počinili zločin mada to u filmu nije nigde direktno navedeno.

Inače, ova konferencija za novinare bila je i prilika da se javnosti po prvi put predstave konkretni podaci i okolnosti u vezi broja stradalih a vezano za pojedine lokacije na kojima su se dogodili zločini toekom i nakon Oluje.

Spomenute podatke Dokumentini istraživači/ce prikupljaju unutar aktivnosti na dokumentovanju Ljudskih gubitaka u Hrvatskoj 1991. – 1995, s ciljem stvaranja poimeničnog popisa svih žrtava, uz okolnosti njihova stradanja, toekom rata u RH, bez obzira na to kojoj su etničkoj ili verskoj grupi pripadale, koju su političku ili ideološku ideju branile.

Potom je usledio poimenični popis imena žrtava prema kojem je: 6.08.1995. u selu Golubić kraj Knina ubijeno je 10 civila: Jeka Opačić, Zorka Kablar, Vaso Vasić, Nikolu Panića, Branko Radinović, Maša Radujko, Nikola Radujko, Tode Marić, Milka Grubić i Milica Šljivar.

Istog dana u selu Uzdolje kod Knina ubijeno je 8 civila, od čega su DJurđija Berić, Janja Berić, Stevan Berić, Miloš Ćosić, Jandrija Šare, Krstan Šare i Milica Šare postrojeni i streljani dok je Sava Šare ubijena u svojoj kući.

Za vreme Oluje, pa do kraja septembra 1995. u selu Kijani (Gračac), ubijeno je 14 osoba, među kojima devet žena: Dane Bolta, Sava Bolta, Branko Jelača, Marija Jelača, Milica Jelača, Ana Jelača, Smilja Jelača, Dušan Kesić, Mileva Kolundžić, Danica Sovilj, Mara Sovilj, Mira Sovilj,; Rade Sovilj i Vlado Sovilj.

U selu Moko Polje ubijeno je najmanje 6 civila.: Ružica Babić, Stana Popović, Mirko Popović, Stevan Sučević, Jeka Kanazir i Sava Babić.

Navedeno je da brojni izvori govore o 15 ubijenih civila, ali da istraživanje Dokumente još nije potvrdilo ostale žrtve.

Share this post


Link to post

 

SRNA, 03.08.2016., Počelo obilježavanje dvadeset jedne godine od pogroma Srba [Foto]

BANjALUKA, 3. AVGUSTA /SRNA/ – Prisluživanjem svijeća u porti Hrama Hrista Spasitelja večeras je u Banjaluci počelo obilježavanje 21 godine od pogroma Srba iz Republike Srpske Krajine u hrvatskoj vojno policijskoj akciji “Oluja”.

Direktor Dokumentaciono-informacionog centra “Veritas” Savo Štrbac rekao je novinarima da je simbolika ovog događaja u tome da se svim poginulim Krajišnicima, sa opojanim i neopojanim kostima, u ovom hramu prisluže svijeće.

“Mi ne možemo da dođemo na grobove, za mnoge ne znamo gdje su pokopani, zbog čega smo odlučili da prislužimo svijeće u porti Hrama Hrista Spasitelja u Banjaluci jer je ovdje nekada bio Hram Svete Trojice kojeg su ustaše porušile u Drugom svjetskom ratu”, istakao je Štrbac.

On je naveo da je na ovom mjestu “iznikao” divan hram, kao feniks iz pepela kojim može da se ponosi pravoslavlje, a posebno Banjaluka i Republika Srpska.

Nakon prisluživanja svijeća, ispred Hrama Hrista Spasitelja održan je duhovno-umjetnički program u kojem su nastupili krajiški pjesnici Mićo Jelić Grnović sa Banije, Nikola Kobac sa Korduna i Borislav Tešić iz Sanskog Mosta.

 

Klikni za vecu sliku:

Obilježavanje stradanja Srba biće nastavljeno sutra služenjem parastosa u 11.00 časova u Hramu Svete Trojice. U 9.45 časova predviđeno je polaganje cvijeća ispred spomenika na Perduovom groblju.

U petak, 5. avgusta, u banjalučkom Domu omladine u 19.00 časova biće održana projekcija danskog dokumentarnog Filma “15 minuta – masakr u Dvoru” i tribina “Šta se zaista desilo u Dvoru 8. avgusta 1995. godine?”.

U subotu, 6. avgusta, u 10.00 časova, biće služen parastos u Hramu Svetih apostola Petra i Pavla u Novom Gradu.

Biće prislužene svijeće prema “mostu spasa”, spušteni vijenci u rijeku Unu u 10.45 časova i položeni vijenci kod spomenika u Tunjici.

Istog dana, u Hramu Svetog Save u Svodni, u 11.30 časova biće služen parastos i položeni vijenci kod spomen-krsta.

Program obilježavanja biće završen u nedjelju, 7. avgusta, služenjem parastosa i polaganjem vijenaca kod Spomen-krsta u mjestu Bravsko/Janjila kod Bosanskog Petrovca u 11.00 časova.

U hrvatskoj akciji “Oluja” koja je izvedena uz pomoć i podršku NATO-a i jednica Hrvatskog vijeća odbrane i takozvane Armije BiH, sa svojih vijekovnih ognjišta sa područja sjeverne Dalmacije, Like, Korduna i Banije, protjerano je više od 220.000 Srba.

Na evidenciji “Veritasa” nalazi se 1.856 poginulih i nestalih Srba tokom i nakon “Oluje”, od kojih su 1.206 civili, a među njima tri četvrtine stariji od 60 godina. Među žrtvama je i 546 žena.

Od ukupnog broja žrtava, do sada je rasvijetljena sudbina 1.019 lica.

Share this post


Link to post

RTRS, Dnevnik2, 03.08.2016., Banjaluka obilježava 21 godinu od egzodusa Srba iz Krajine [Video]

U zoru, 4. avgusta 1995. godine, Hrvatska je iz svog raspoloživog artiljerijskog oružja otvorilia vatru na Srbe u Republici Srpskoj Krajini.

Sa 138.500 vojnika, 350 tenkova i 30 aviona Hrvati su započeli vojno-policijsku akciju “Oluja”, etničko čišćenje Banije, Korduna, Like i sjeverne Dalmacije.

Više od 220.000 Srba praktično je za dan, prognano iz Hrvatske. Ubijeno je gotovo 1.200 srpskih civila i 750 vojnika. Oko 800 ljudi još se vode kao nestali.

Godišnjica stradanja Srba u “Oluji” biće obilježena i u Banjaluci.

U Hramu Hrista Spasitelja Banjalučani i oni koji su preživjeli “Oluju”, prislužiće svijeće za stradale. Na ovom mjestu biće održan i duhovni program. Obilježavanje će biti nastavljeno sutra polaganjem cvijeća na Perduvovom groblju i služenjem parastosa u Crkvi Svete Trojice.

Srpska i Srbija sutra će održati centralnu manifestaciju u Busijama kod Zemuna, gdje živi najviše izbjeglih krajiških Srba. Skupu će prisustvovati patrijarh srpski Irinej i najviši zvaničnici Srpske i Srbije, predsjednik Srpske Milorad Dodik i premijer Srbije Aleksandar Vučić.

“Ne mogu i neću da odustanem od borbe, da odustanem za kuću svoju, za zemlju svoju” – ovako književnik Mićo Јelić Grnović započinje svoju zavjetnu pjesmu. Tih dana 1995. godine, narod je krenuo u zbjeg, putem bez povratka, a hrvatska vojska počela zatiranje svakog traga njihovog življenja na tom području – paljena su sela i gradovi, uništavana imovina.

Dok je trajala borba za goli život, sa Јavnog servisa Hrvatske lojalnim Srbima stigao je poziv da ne napuštaju Hrvatsku. Međutim, to je značilo samo smrtnu presudu.

I nakon 21 godine, bol i tuga ne jenjavaju. U evidenciji “Veritasa” su imena 1.856 poginulih i nestalih Srba iz ove akcije.

- Za nekoliko dana neravnopravne borbe slomljen je otpor Srpske vojske Krajine. Narod zapadne Krajine, njih preko 220.000 poučen “istorijskim iskustvom” kreće u dotad najveću srpsku “seobu”, na istok braći po vjeri i naciji – rekao je Savo Štrbac, direktor Dokumentaciono-informacionog centra “Veritas”.

Dvadeset jednu godinu nakon “Oluje”, najmlađa članica Evropske unije sa jednakim žarom slavi najveće etničko čišćenje nakon Drugog svjetskog rata, dok međunarodna zajednica ćuti kao što je ćutala i prije više od dvije decenije. Ministar Savanović ističe da je nad Srbima počinjen nezapamćen zločin, a za srpskog ministra Vulina ne postoji razumijevanje za one koji slave protjerivanje svojih stanovnika.

- Za nas je to tužan dan, strašan dan. Za nas je to dan kada je čitav jedan narod napustio prostor gdje je rastao vijekovima – ističe Vulin.

U danima kada se obilježava golgota Srba u “Oluji”, u Banjaluci je najavljen muzički festival. Peticiju “Veritasa” da festival bude odgođen, podržala je Organizacija porodica zarobljenih i poginulih boraca i nestalih civila.

Share this post


Link to post

ДИЦ „Веритас“: ПРОГРАМ ОБИЉЕЖАВAЊА 21. годишњице страдања Срба у агресији Хрватске на Републику Српску Крајину у августу 1995. године

Програм обиљежавања двадесетпрве годишњице страдања Срба у агресији Хрватске на Републику Српску Крајину у августу 1995. године („Операција Олуја“)

ПРОГРАМ ОБИЉЕЖАВAЊА
двадесетпрве годишњице страдања Срба у агресији
Хрватске на Републику Српску Крајину у августу 1995. године
(„Операција Олуја“)

 

БАЊА ЛУКА

Сриједа, 3.8.2016.
11.00 Међународни прес центар Бања Лука (Хотел „Босна“)
- конференција за штампу

Саборни Храм Христа Спаситеља
20.30 Паљење свијећа и
21.00 Духовно умјетнички програм

Четвртак, 4.8.2016.
09.45 Пердувово Гробље – Полагање цвијећа испред споменика
11.00 Храм Свете Тројице – Парастос
12.00 Коло српских сестара – Даћа

Петак, 5.8.2016.
19.00 Дом омладине – Пројекција данског документарног филма „15 минута –
масакр у Двору“ и трибина „Шта се заиста десило у Двору 8. августа
1995?“

 

НОВИ ГРАД

Субота, 6.8.2016.
10.00 Храм Св. Апостола Петра и Павла – Парастос
10.45 Паљење свијећа према “мосту спаса” и спуштање вијенца у ријеку Уну
11.15 Туњица – Полагање цвијећа на споменик
11.30 Храм Св. Саве у Сводни – Парастос
12.00 Спомен крст у Сводни – Полагање цвијећа

 

ЈАЊИЛЕ-БРАВСКО/БОСАНСКИ ПЕТРОВАЦ

Недеља, 7.8.2016.
11.00 Парастос и полагање цвијећа код спомен крста на Петровачкој цести

Share this post


Link to post

 

DIC Veritas, 03.08.2016. – Saopštenje povodom godišnjice stradanja Srba u agresiji hrvatske vojske na RSK u avgustu 1995. godine („Operacija Oluja“)

Četvrtog avgusta 1995. godine oružane snage Republike Hrvatske, uz odobrenje i podršku NATO, u sadejstvu sa snagama Hrvatskog vijeća odbrane (HVO) i Armije BiH (ABiH), izvršile su agresiju na sjevernu Dalmaciju, Liku, Kordun i Baniju, odnosno na Srpsku autonomnu oblast Krajina, u sastavu tadašnje Republike Srpska Krajina (RSK).

Agresija je izvršena uprkos činjenicama da je ta oblast bila pod zaštitom UN-a, pod nazivom sektori “Jug” i “Sjever”, i da su predstavnici RSK dan prije u Ženevi i Beogradu prihvatili prijedlog međunarodne zajednice o mirnom rješenju sukoba.

Protiv krajiških Srba (oko 230.000 žitelja sa oko 30.000 vojnika) angažovano je oko 200.000 vojnika, od kojih je direktno u operaciji učestvovalo 138.500 pripadnika HV-a, MUP-a i HVO-a. Ako se tome dodaju snage ABiH i NATO, agresora je bilo više nego stanovnika u Krajini, a omjer vojnika bio je najmanje 7:1 u korist agresora.

Za nekoliko dana neravnopravne borbe slomljen je otpor Srpske vojske Krajine (SVK). Narod zapadne Krajine, njih preko 220.000, poučen “istorijskim iskustvom”, kreće u dotad najveću srpsku “seobu”, na istok braći po vjeri i naciji. I kad je prestao svaki otpor SVK, agresor je ubijao ljude koji nisu htjeli ili mogli sa svojih vjekovnih imanja, ali i one u izbjegličkim kolonama, i do Une i preko Une, duboko u teritoriju tadašnje Republike Srpske.

Na evidenciji Veritasa nalaze se imena 1.856 poginulih i nestalih Srba iz ove akcije i poslije nje, od čega 1.206 (65%) civila, od kojih su oko tri četvrtine bili stariji od 60 godina. Među žrtvama se nalazi 546 (29%) žena, od kojih su oko četiri petine bile starije od 60 godina, što predstavlja jedan od “crnih” rekorda građanskog rata devedesetih prošlog vijeka na prostorima prethodne Jugoslavije.

Od ukupnog broja žrtava do sada je rasvijetljena sudbina 1.019 lica, dok se na evidenciji nestalih vodi još 837 lice, od čega 613 civila, među kojima 308 žena. Hrvatska izbjegava bez valjanog razloga ekshumacije i poznatih mjesta ukopa sa oko 214 posmrtnih ostataka, pokopanih uglavnom pod oznakom “nepoznat”, što je jedinstven slučaj na području bivše Jugoslavije, kao što bez pravog razloga oteže i sa identifikacijama 349 ekshumiranih posmrtnih ostataka.

Oko 1.500 pripadnika SVK preživjelo je zarobljavanje, od kojih su mnogi suđeni i osuđeni na dugogodišnje kazne zatvora zbog krivičnog djela ratnog zločina. Oko 3.200 starih i nemoćnih, koji nisu htjeli ili nisu mogli napustiti ognjišta, na silu su internirani u logore za civile. Krajina je opustošena, opljačkana pa porušena i zapaljena. Nisu bili pošteđeni ni crkveni, kulturni, istorijski srpski, kao ni antifašistički spomenici.

Ova agresija, pod kodnim nazivom “Oluja”, sprovođena je, kao uostalom i one koje su joj prethodile (“Miljevački plato”, “Maslenica”, “Medački džep” i “Bljesak”), po taktici “spržene zemlje”, što je polovinom novembra 1995. godine doseglo razmjere potpunog zatiranja srpske zajednice u Krajini.

Iako je bilo očigledno da je hrvatska vlast preduzela ovu agresiju zbog optiranja teritorije bez srpske većine koja je na njemu živjela, Savjet bezbjednosti UN-a, osim “snažne osude hrvatske vojne ofanzive velikih razmjera” (R 1009/95), nije donio, ni ovoga puta, bilo kakve kaznene mjere protiv agresora.

Najveći paradoks ove agresije, kao i onih koje su joj prethodile, nalazi se u činjenici što je agresor bila članica UN-a, a Krajina zona pod zaštitom iste organizacije i što su neke druge članice te organizacije odobrile i učestvovale u samoj agresiji.

„Oluja“ je jedini događaj u kojima su Srbi iz Hrvatske žrtve, koji je suđen pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju (MKSJ). Pretresno vijeće je jednoglasno zaključilo da su dvojica od trojice optuženih generala bili učesnici udruženog zločinačkog poduhvata, čija je zajednička svrha bila trajno uklanjanje srpskih civila iz Krajine silom ili prijetnjom silom, te ih osudilo: Antu Gotovinu na gosi24, aMladena Markača na 18 godina zatvora.

Žalbeno vijeće je, tjesnom većinom, sa tri prema dva, poništilo cijelu presudu Pretresnog vijeća i oslobodilo optužene generale po svim tačkama optužbe. Iako nije negiralo zločine utvrđene u prvostepenoj presudi, Žalbeno vijeće nije našlo za shodno da optužene generale osudi ni po alternativnim vidovima odgovornosti.

Putem MKSJ ide i hrvatsko pravosuđe. Od nekoliko do sada procesuiranih pripadnika sopstvenih oružanih snaga za ratne zločine nad Srbima iz vremena “Oluje”, pravosnažno je osuđena samo jedna osoba (slučaj “Prukljan i Mandići”). U analima pravosudnog besčašća ostaće zapamćene oslobađajuće presude optuženima za zločine u Gošiću, Varivodama, Gruborima i Kijanima. Iako su Danci prije godinu dana snimili dokumentarni film o masakru hendikepiranih osoba u Dvoru na Uni iz kojeg proizilazi da su ubice pripadnici HV-a, dugogodišnja istraga u vezi ovog zločina je i dalje bez pomaka.

U direktnoj vezi sa operacijom “Oluja” je i parnični postupak pred Federalnim sudom u Čikagu po tužbi krajiških Srba protiv konzultantske firme MPRI, odnosno njene pravne sljednice, podnesene u avgustu 2010. godine, zbog naknade materijalne i nematerijalne štete po osnovu saučesništva u genocidu. Ovaj postupak je, po saznanjima Veritasa, prošao postupak medijacije i ušao u završnu fazu poravnanja.

U međuvremenu je “Oluja” stigla i pred Evropski sud za ljudska prava pred kojim su počeli sudski postupci po 21 tužbama više tužitelja protiv Hrvatske, koji smatraju da državna tijela nisu sprovela efikasnu istragu smrti njihovih rođaka civila koji su poginuli za vrijeme ili neposredno nakon ove akcije. U sedam slučajeva Hrvatska je unilateralnom deklaracijom priznala krivicu i pristala da porodicama ubijenih isplati nematerijalnu štetu i parnične troškove, dok je sud u ostalim slučajevima odbacio zahtjeve kao nedopuštene, uglavnom zbog proteka roka od šest mjesci nakon zadnje poduzete istražne radnje ili saznanja podnosioca o neefikasnosti.

Međunarodni sud pravde (MSP) je kroz obrazloženje svoje presude iz februara 2015. godine operaciju “Oluja” kvalifikovao kao akciju etničkog čišćenja, koje nije doseglo nivo genocida – Hrvati su htjeli srpsku teritoriju bez Srba očekujući da oni sami odu, a ne da ih “unište u cjelosti ili djelimično”. A da bi ih natjerali da napuste svoja vjekovna ognjišta, granatirali su njihove gradove i izbjegličke kolone, ubijali i fizički i psihički zlostavljali zaostale civile i vojnike i sprječavali im povratak, ali ni to sve skupa, po ocjeni suda, nije doseglo nivo genocida (nedostaje “genocidna namjera”).

MSP je ovom presudom krajiškim Srbima dao solidnu osnovu da pravnim putem nastave tražiti ostvarenje ostalih (sporednih) zahtjeva iz njihove kontratužbe: procesuiranje počinilaca svih ratnih zločina nad njihovim sunarodnicima, obeštećenje za uništenu imovinu i izgubljene živote, održivi povratak i puno poštivanje njihovih nacionalnih i ljudskih prava, uključujući i široku političku autonomiju kakvu im je međunarodna zajednica (UN, EU, SAD i RF), prije akcije “Oluja”, garantovala “Planom Z-4”.

I umjesto da Hrvatska, i bez naloga MSP, odustane od slavljenja “akcije etničkog čišćenja i masovnih zločina” kao dvostrukog državnog praznika (“Dan pobjede i domovinske zahvalnosti” i “Dan hrvatskih branitelja”), od prošle godine u državnu proslavu “Oluje uvrstila je i koncert poznatog proustaškog pjevača Marka Perkovića „Tompsona“.

Obećanja o zaštiti manjinskih nacionalnih prava, data od hrvatskih zvaničnika na dan ulaska Hrvatske u EU prije tri godine na trgu Bana Jelačića u Zagrebu, pretvorila su se u svoju suprotnmost – srpska zajednica je postala još minornija, obespravljenija i napadanija.

Na sve to, međunarodna zajednica, uključujući NATO i EU, čija je Hrvatska u međuvremnu postala članica, ćuti kao što je ćutala i prije 21 godinu.

U Beogradu i Banjaluci, 4. avgusta, 2016. godine

 P R E D S J E D N I K

Savo Štrbac

Share this post


Link to post

B92, 02.08.2016., Valjevo: Sirene u počast stradalima u “Oluji”

Valjevo — U petak, 5. avgusta u 12 sati, na teritoriji Valjeva oglasiće se sirene i na taj način biće odata počast stradalima u akciji hrvatske vojske “Oluja”.

“Povodom tragičnog stradanja velikog broja pripadnika srpskog naroda u akciji hrvatske vojske pod nazivom ‘Oluja', Organizacioni odbor Republike Srbije i Republike Srpske za obeležavanje 5. avgusta – Dana sećanja na stradanje i progon Srba, predvideo je između ostalog i oglašavanje sirena na teritoriji Republike Srbije”, navodi se u saopštenju.

Operacija Oluja je bila vojna akcija Republike Hrvatske u avgustu 1995. godine. Cilj operacije je bio zauzimanje najvećeg dela teritorije Republike Srpske Krajine.

Trajala je četiri dana, završila se padom Republike Srpske Krajine i uspostavljanjem kontrole Republike Hrvatske nad tom teritorijom.

Međunarodni krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju je operaciju „Oluja“ u prvostepenoj presudi hrvatskim generalima Anti Gotovini i Mladenu Markaču okarakterisao kao udruženi zločinački poduhvat, sa ciljem trajnog i prisilnog proterivanja najvećeg dela Srba sa prostora bivše Republike Srpske Krajine u Hrvatskoj.

Međutim u drugostepenoj presudi su takve tvrdnje odbačene i generali su oslobođeni.

Sa teritorije RSK koju je zauzela hrvatska vojska izbeglo je oko 200.000 Srba.

Međunarodni sud pravde je februara 2015. godine odbacio međusobne tužbe Hrvatske i Srbije za genocid, utvrdivši da su se tokom i nakon operacije „Oluja“ dogodili zločini koji bi mogli biti elementi genocida, ali da nije dokazana specifična genocidna namera.

U Hrvatskoj se 4. avgust slavi kao “Dan pobjede i domovinske zahvalnosti” dok u Srbiji i Republici Srpskoj 4. avgust je dan žalosti.

Share this post


Link to post

Dan sećanja na stradanje i progon Srba

U zemunskom naselju Busije održana je državna manifestacija posvećena obeležavanju Dana sećanja na stradale i prognane Srbe povodom 21. godišnjice "Oluje". Patrijarh Irinej služio parastos za stradale Srbe. Premijer Aleksandar Vučić poručio da je Srbija dovoljno jaka da brine o svom narodu i da "Oluja" više neće biti. Predsednik RS Milorad Dodik rekao da se srpski narod oporavio jer je verovao u Srbiju i Republiku Srpsku.

 

Na početku je održan parastos za stradale Srbe, ispred Hrama Svetih Ćirila i Metodija, koji je služio patrijarh srpski Irinej.

Pripremila Tihana Bajić

Manifestacija je nastavljena umetničkim programom pod nazivom "Naša je tuga... velika".

Zatim se obratila "devojka iz kolone", izbeglica dr Jelena Šarić.

"Ne bih volela da se ovo dogodi bilo kom narodu, treba da živimo u miru, ali da zaboravimo nećemo", rekla je ona i zahvalila narodu Srbije na podršci i humanosti koju je pružio.

Nakon toga su se obratili predsednik Republike Srpske Milorad Dodik i premijer Srbije Aleksandar Vučić.

Premijer Srbije je Krajišnicima poručio da "Oluja" više neće biti jer je Srbija dovoljno jaka da brine o svom narodu i nikome više neće dozvoliti takav pogrom.

Dr Jelena Šarić koja je bila u koloni izbeglica
Dr Jelena Šarić koja je bila u koloni izbeglica

Dodao je da krivica nikako ne pripada Krajišnicima, već raznim politikama, pogrešnim i lošim, koje su dozvolile nešto što se "u vašem slučaju može nazvati zločinačkim konačnim rešenjem".

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik poručio je da Srbi imaju ono što niko nema – dve države, Srbiju i Republiku Srpsku, nastale raspadom SFRJ.

Dodik je pozvao Hrvatsku na mir, ali i poručio da im Srbi ne mogu zaboraviti kolone ni one petrovačke, ni one kod Okučana.

Dodik je poručio da se srpski narod oporavio zato što je verovao u Srbiju, Republiku Srpsku i srpski narod u celini.

Centralna manifestacija obeležavanja Dana sećanja na stradanje i progon Srba u Busijama
Centralna manifestacija obeležavanja Dana sećanja na stradanje i progon Srba u Busijama

"Živela Srbija, živela Republika Srpska, živeo srpski narod, živeli Srbi gde god bili. …Mi smo jedan narod i ostaćemo jedan narod"”, poručio je Dodik i dodao da Hrvati nikada neće moći od Alojzija Stepinca da naprave pozitivnu ličnost.

Centralnoj državnoj manifestaciji prisustvovali su članovi vlada Srbije i Republike Srpske, članovi Narodne skupštine Srbije, Narodne skupštine Republike Srpske i drugih državnih organa Srbije i Republike Srpske, predstavnici Vojske Srbije, SPC, diplomatskog kora i građani.

Busije je naselje u beogradskoj opštini Zemun, u kome većinu stanovništva čine srpske izbeglice iz BiH i Hrvatske posle hrvatske vojne operacije "Oluja".

Akcija hrvatske vojske "Oluja" je trajala pet dana – od 4. do 9. avgusta 1995. i bila je dobro isplanirana akcija proterivanja celokupnog srpskog stanovništva.

"Srbi i Hrvati treba da grade mir"

Patrijarh SPC Irinej poručio je da Srbi i Hrvati umesto mržnje treba da grade mir, ljubav i toleranciju, ali i da ćutanje Evrope na veličanje ustaštva u Hrvatskoj otvara pitanje da li je opravdana naša želja da postanemo član EU.

Patrijarh Irinej
Patrijarh Irinej

U Busijama, nakon parastosa, patrijarh je rekao da je tužno sećanje na one koji su morali da napuste svoje ognjište i potraže drugo mesto za život, ali i na sve one koji su nastradali od zločinačkih ruku.

"Sećamo se stradanja našeg naroda u poznatoj akciji 'Oluja', koja je pokrenuta od strane hrvatske vojske i policije 1995. godine. Akcija progona je obuhvatila prostor severne Dalmacije, Like, Korduna i Banije. Prostor Srpske Krajine. Cilj progona je bio proterati Srbe sa svojih vekovnih obitališta i time Hrvatsku očistiti od Srba i pravoslavlja", kazao je Irinej.

To je bio plan ustaške Hrvatske i vrha tadašnje Rimokatoličke crkve, dodao je patrijarh.

Share this post


Link to post

Napad na demonstrante protiv "Oluje" u centru Zagreba

Hrvatski ekstremista udario šakom u glavu aktivistkinju koja je protestvovala protiv veličanja "Oluje" u centru Zagreba. Policija je zabranila održavanje protesta protiv veličanja "Oluje" na Trgu Bana Jelačića ali uprkos zabrani nekoliko organizacija se okupilo. Njih je čuvao kordon policije jer su se na trgu okupili i predstavnici organizacija veterana kao i ekstremisti.

 

Organizacije Centar za žene žrtve rata – Rosa (Zagreb), Žene u crnom (Beograd), Ženska mreža Hrvatske, Srpski demokratski forum (Zagreb), Slobodarski aktivisti (Zagreb), Centar za građansku hrabrost (Zagreb) održali su mirnu protestnu akciju.

Učesnica protesta u zagrebu udarena u glavu (Indeks)

U saopštenju Centra je istaknuto da "obrazloženje rešenja koje se temelji na argumentu bezbednosti ne može biti opravdano, jer bi to značilo da policija ne može obezbediti unapred najavljeno javno okupljanje građana".

"Možemo konstatovati da državna vlast ne funkcioniše, odnosno da je vlast u rukama nasilnih grupacija koje odlučuju o podobnosti javnih okupljanja", piše u saopštenju.

Veterani, koji su se takođe okupili na trgu, demonstrantima su uzvikivali: "Četnici!", "Marš iz Hrvatske", "Zašto smo se mi borili?".

Kordon policije čuvao je demonstrante kako ne bi došlo do sukoba.

Ipak, jedna učesnica protesta je pogođena u glavu, a nekoliko sekundi potom udarena šakom u potiljak.

Demonstranti protiv veličanja
Demonstranti protiv veličanja "Oluje" i veterani u Zagrebu

Učesnici protesta kažu da je četvoro aktivista lakše povređeno. Čude se i što policija nije zabranila nasilje, koje je, kažu, unapred bilo najavljivano na internetu.

"Mi smo stali na mesto gde smo i prevideli, razmotali transparente, oni su užasno vikali, vređali, bacali jaja, ima i povređenih među nama. Vređali su na sve moguće načine - da smo četničke kurve, da idemo u Srbiju, pretili su nam smrću, silovanjem, pokazivali rukom da će nas zaklati, da treba da nam dođe Ante Pavelić", rekla je Nela Pamuković iz Ženske mreže Hrvatske.

Share this post


Link to post

 

 

"Isto su doživeli samo Jermeni, Jevreji i Srbi od ustaša"

Beograd -- U zemunskom naselju Busije održana je državna manifestacija u čast Dana sećanja na stradale i prognane Srbe u vojnoj akciji hrvatske vojske “Oluja”.

IZVOR: B92 
  
Foto: Tanjug
 
Foto: Tanjug

Manifestaciji su prisustvovali patrijarh Irinej, mandatar Aleksandar Vučić, predsednik Tomislav Nikolić, lider Srpskog narodnog vijeća Milorad Pupovac, predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, kao i brojni ministri u srpskoj vladi.

 

 

 

Vučić: Ubijani ste, a živi; proterani, a u svojoj ste kući

Premijer u tehničkom mandatu Aleksandar Vučić rekao tokom manifestacije obeležavanja 21 godine od "Oluje" da Srbija nikada neće zaboraviti sve što se dogodilo.

„Proterani ste i izbačeni sa svoje zemlje jer je neko pomislio da će biti veći ako vas i nas Srba nema. Mnogo ušiju i noseva je odsečeno, ali srpska upornost nije dozvolila to, zato je bila potrebna ’Oluja’. To je za njih pobeda? Zašto? Kakva pobeda, uživaju li u našim suzama za decom i starcima“, istakao je Vučić.

Nakon toga Vučić je okupljenima poručio da „nemaju šta da se stide zbog toga što oni ne umeju da se stide ni spomenika zločincima, ni ustaških povika, ni kukastih krstova. 

„Taj krst će zauvek biti njihov i takav, iskrivljen i kukast. Naš nikada“, rekao je Vučić.

 

Obeležavanje 21. godine od početka akcije “Oluja” počelo je parastosom koji je održao patrijarh Irinej. On se potom obratio okupljenima. 

Cilj je bio proterati Srbe sa svojih vekovnih obitališta i time Hrvatsku očistiti od Srba, navodi patrijarh Irinej. 

Kako kaže, “isto su doživeli samo Jermeni, Jevreji i mi Srbi od ustaša” 

Strahote najbolje svedoče da je samo u ustaškoj državi formiran zloglasni dečiji logor kroz koji je prošlo 120.000 srpske dece. Najveći broj je završio umoren glađu i žeđu. Manji broj je poslat u Nemačku i porodicama bez dece u Hrvatskoj”, navodi Irinej. 

Osim toga, on je okupljenima rekao da je “Oluja” imala za cilj da protera Srbe iz Hrvatske i oslobodi je od prisustva od pravoslavnih Srba. 

Danas vidimo veličanje i slavljenje poznatih zločinaca i oživljavanje ustaške ideologije koje unosi strah kod preostalog srpskog naroda. Evropa mirno posmatra dešavanje u našem susedstvu. Mene i srpsku crkvu ozbiljno zabrinjava ćutanje rimokatoličke crkve i njihovih predstavnika na ova zbivanja i sva dosadašnja na prostoru Hrvatske”, kaže Irinej. 

Irinej je takođe pomenuo Dijanu Vukosavljević koja je iz logora spasla 12.000 srpske dece. 

Lider Republike Srpske Milorad Dodik istakao je tokom obraćanja da je srpski narod pobedio jer je preživeo. 

"Pobedili smo zato što živimo, naša osveta je život. Naša želja je da živimo u miru i da svima damo mir“, rekao je Dodik.

Foto: Tanjug
 
Foto: Tanjug

 

Okupljenima se obratila i doktorka Jelena Šarić, jedna od onih koji su izbegli tokom „Oluje“. 

"Velika mi je čast što sam ovde sa vama. Na ovaj dan pre 21 godinu dobili smo nažalost novo ime – izbeglice. Rat je mnogima odneo sve. Mi koji smo preživeli teško zaboravljamo i svako se bori sa time na svoj način. Ne bih volela da se ovo dogodi bilo kom narodu, treba da živimo u miru. Ali da zaboravimo nećemo“, izjavila je ona. 

Osim toga, ona se zahvalila mandataru Vučiću što je došao i „narodu Srbije na podršci i humanosti koju je pružio“. 

Centralnoj državnoj manifestaciji prisustvuju članovi vlada Srbije i Republike Srpske, članovi Narodne skupštine Srbije, Narodne skupštine Republike Srpske i drugih državnih organa Srbije i Republike Srpske, predstavnici Vojske Srbije, SPC, diplomatskog kora i građani. 

U naselju Busije kod Zemuna živi preko 30.000 izbeglih iz Bosne i Hercegovine i Hrvatske. Mnogi su tamo našli svoj dom, tamo su osnovali porodicu i kažu da će tamo ostati. 

Akcija hrvatske vojske "Oluja" je trajala pet dana - od 4. do 9. avgusta 1995. i bila je dobro isplanirana akcija proterivanja celokupnog srpskog stanovništva.

"Nikada više nisam išao u Hrvatsku, ja njihovu državu nisam priznao"

Foto: Tanjug
 
Foto: Tanjug

 

Tanjug javlja da su u Busije došli građani iz svih delova Srbije. Kako kažu, došli su da odaju poštu svim nevinim žrtvama, ali i da pokažu da je srpski narod jedinstven. 

Među njima je i Petar Mersin, iz Bečmena, koji je rekao Tanjugu da je došao da oda poštu svim izguinulima. 

"Došli smo da podržimo ovo i da pokažemo da i mi postojimo, a ne da se povampirenim ustašama podižu spomenici. Želimo da se jednog dana vrate svi u kuće oni koji su proterani i kojima se svašta učinjeno. Čekamo dan da se svi vrate tamo odakle su došli", rekao je on. 

Petar Đorđević došao je iz Beograda, jer je, kaže, važno da se pokaže da smo složni i da onda ono što je učinjeno Srbima nije dobro. 

Dušan Preočanin iz Hrvatske je u Banovce došao i pre Oluje. 

"Nikad više nisam išao u Hrvatsku jer ja njihovu državu nisam priznao", rekao je on Tanjugu.

Share this post


Link to post

Vučić: Ubijani ste, a živi; proterani, a u svojoj ste kući

Beograd -- Premijer u tehničkom mandatu Aleksandar Vučić rekao tokom manifestacije obeležavanja 21 godine od "Oluje" da Srbija nikada neće zaboraviti sve što se dogodilo.

IZVOR: B92 
  
Foto: Tanjug
 
Foto: Tanjug

"Ne znam koliko je ljudi ovde, ali ja nikada nisam govorio pred većim brojem ljudi. Hvala vam što ste ovde“, rekao je Vučić na početku obraćanja.

 
 
 
 
 
 

 

 

 

U zemunskom naselju Busije održana je državna manifestacija u čast Dana sećanja na stradale i prognane Srbe u vojnoj akciji hrvatske vojske “Oluja”.

Manifestaciji su prisustvovali patrijarh Irinej, predsednik Tomislav Nikolić, lider Srpskog narodnog vijeća Milorad Pupovac, predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, kao i brojni ministri u srpskoj vladi.

Cilj "Oluje" je bio proterati Srbe sa svojih vekovnih obitališta i time Hrvatsku očistiti od Srba, rekao je tokom obraćanja okupljenima patrijarh Irinej.

Lider Republike Srpske Milorad Dodik istakao je na državnom obeležavanju stradanja u "Oluji" da je srpski narod pobedio jer je preživeo.

"Pobedili smo zato što živimo, naša osveta je život. Naša želja je da živimo u miru i da svima damo mir“, rekao je Dodik.

 

Dodao je da krivica nikako ne pripada Krajišnicima, već raznim politikama, pogrešnim i lošim, koje su dozvolile nešto što se "u vašem slučaju moze nazvati zločinačkim konačnim rešenjem". 

"Izvinite što su postojali oni u Srbiji koji su u trenutku zločinačke akcije ’Oluja’ okretali glavu od vas i nisu dovoljno brinuli o vašem rodu. ’Oluje’ više neće biti, Srbija nikada više neće dozvoliti takav pogrom“, rekao je mandatar. 

On navodi da broj ljudi koji se okupio pokazuje veličinu naroda, kao i da će govoriti o tri stvari - krivici, stidu i ponosu. 

Proterani ste i izbačeni sa svoje zemlje jer je neko pomislio da će biti veći ako vas i nas Srba nema. Mnogo ušiju i noseva je odsečeno, ali srpska upornost nije dozvolila to, zato je bila potrebna ’Oluja’. To je za njih pobeda? Zašto? Kakva pobeda, uživaju li u našim suzama za decom i starcima“, istakao je Vučić. 

Nakon toga Vučić je okupljenima poručio da „nemaju šta da se stide zbog toga što oni ne umeju da se stide ni spomenika zločincima, ni ustaških povika, ni kukastih krstova. 

Taj krst će zauvek biti njihov i takav, iskrivljen i kukast. Naš nikada“, rekao je Vučić.

Foto: Tanjug
 
Foto: Tanjug

 

Kako kaže, za nesreću Srba iz Hrvatske nisu krivi svi Hrvati već oni koji su bacili kamenje i oni koji su govorili da se to radi za bolju Hrvatsku. 

„Nemamo nameru da brojimo koliko je takvih, to neka urade Hrvati“. Mi brojimo one koji su u ime Srba počinili zločine i sudimo im, ne želimo njihovu krv na našim rukama“, istakao je mandatar. 

A odgovori hrvatskim zvaničnicima, slanje protestnih nota služe upravo da bi se neko u Hrvatskoj konačno postideo zbog srpske kriv na rukama i etničkog čišćenja 1995, najvećeg posle Drugog svetskog rata u Evropi, istakao je Vučić. 

Vučić je naveo da je za jedan prosečni ljudski vek broj Srba smanjen toliko „da nas je za 90 odsto manje nego što nas je bilo“ i dodao: 

To je konačno rešenje i to je zločin. Slaviti to jasan je odgovor na pitanje koje je Hana Arent postavila posle suđenje Adolfu Ajhmanu - a da li su pobedili da li bi nekoga grizla savest? Ne bi i nema je svako ko negira pogrom i etničko čišćenje", rekao je Vučić. 

Govoreći o onima koji su posle operacije „Oluja“ ostali u Hrvatskoj Vučić je naveo da danas neretko ni struju nemaju i da je dotle stigla „ta njihova demokratija“.

Foto: Tanjug
 
Foto: Tanjug

 

Šta da traže od Srba, da kažu da se to nije desilo, da 250.000 ljudi nije proterano, da nikada nisu ni živeli tamo? Kako uopšte nekome može da padne napamet da možemo to da uradimo? Ovo je naš 4. avgust“, naveo je mandatar . 

Prema njegovim rečima, Srbiji nije potrebna teroritorijalno veća već ekonomski jača država. 

Ovde se vidi koliko su izgubili oni koji vas proterali. Vi vredni Krajišnici podigli ste mnogo lepih mesta u svojoj Srbiji. Srbija je dovoljno velika da nikoga ne mrzi. Svako će u njoj naći dobro, ali zaborav nikada neće dobiti oni koji su zaborav očekivali. Ova zemlja je najveća po svom pamćenju. Kao što mi od njih ne tražimo da se ne odriču svog roda“, istakao je mandatar. 

„Krajišnici, znam koliko vam je teško. Znam kroz kakve muke i golgotu ste prošli. Učinilo vam se da nema života za vas. Dobili ste Srbiju i Srbija je dobila vas. Vaša Srbija, dragi Krajišnici, sazdana je i na vašoj žrtvi, onoj koja će trajati večno. Nikada više nikakvu ’Oluju’ dozvoliti nećemo. Podsećaćemo svakog 4. avgusta, glasnom tišinom, ponosnom, uzdignutog čela. Ubijani ste, a živi ste. Proterani ste, a u svojoj ste kući“, dodao je on i zaključio svoje obraćenje rećima: 

„Živeli Krajišnici, živela Republika Srpska, živela Srbija“.

Share this post


Link to post

 

 

"Svojatate Teslu, a potomke ste mu proterali?"

Beograd -- Lider Republike Srpske Milorad Dodik istakao je na državnom obeležavanju stradanja u "Oluji" da je srpski narod pobedio jer je preživeo.

IZVOR: B92 
Foto: Tanjug
 
Foto: Tanjug

Lider Republike Srpske počeo je svoje obraćenje rečima: Dobri moj srpski narode, braćo i sestre – pomaže bog.

"Pobedili smo zato što živimo, naša osveta je život. Naša želja je da živimo u miru i da svima damo mir“, rekao je Dodik, nakon čega se i on zahvalio mandataru Vučiću „jer je ovo bila njegova ideja“.

 

 

 

Vučić: Ubijani ste, a živi; proterani, a u svojoj ste kući

Premijer u tehničkom mandatu Aleksandar Vučić rekao tokom manifestacije obeležavanja 21 godine od "Oluje" da Srbija nikada neće zaboraviti sve što se dogodilo.

„Proterani ste i izbačeni sa svoje zemlje jer je neko pomislio da će biti veći ako vas i nas Srba nema. Mnogo ušiju i noseva je odsečeno, ali srpska upornost nije dozvolila to, zato je bila potrebna ’Oluja’. To je za njih pobeda? Zašto? Kakva pobeda, uživaju li u našim suzama za decom i starcima“, istakao je Vučić.

Nakon toga Vučić je okupljenima poručio da „nemaju šta da se stide zbog toga što oni ne umeju da se stide ni spomenika zločincima, ni ustaških povika, ni kukastih krstova. 

„Taj krst će zauvek biti njihov i takav, iskrivljen i kukast. Naš nikada“, rekao je Vučić.

 

"Nije lako bili skupiti se, otići, ostaviti sve iza sebe. Za sve nas Srbe preko Drine i svuda izvan granice Srbije postoji sveto mesto u koje se zaklinjemo i volimo. To je Srbija. Srbi ma gde živeli, iz bliza i daleka, moraju da znaju da je srpski narod sada objedinjen više nego ikad“, rekao je Dodik. 

Kako kaže, Srbi su u „najvećoj svojoj zabludi Jugoslaviji“, slobodu donosili drugima i delili sa svima. 

„Zabluda je zato što su Srbi želeli Jugoslaviju da u njoj svima jednako bude dobro, a drugi su mislili da samo ono što pripada Srbima pripada svima. Jugoslavija je morala da propadne jer su je samo podržavali Srbi. Oni koji su dobili slobodu na onome što su Srbi uradili tokom dva svetska rata oni su je i razvalili“, istakao je lider RS. 

Danas tražimo vratite nam naše kuće, njive i šume, ovaj narod veruje da je oteto prokleto, rekao je Dodik navodeći da je RS vratila 99 procenata tuđe imovine. 

„Kako mislite da živite s tim? Kako možete da svojatate Nikolu Teslu kada ste njegove potomke proterali“, istakao je Dodik. 

Prema njegovim rečima, opet je krenula haranga, veličanje fašista i zločinaca. 

On je naveo da je prema izveštaju glavnog štaba Hrvatske Titu među partizanima bilo 64 posto Srba i onda rekao: Gde su ostali bili? 

„Misli smo da su sve potisnuli ulaskom u EU. Nisu, i dalje veličaju svoje zločince. Gledali smo dostojanstveno i ono što se dešavalo u Hagu, a to je sud nepravde. Ne možemo da vam zaboravimo kolone kada niste dozvoli ni da dostojanstveno odemo. Tukli ste nam i naše žene i decu i misli ste da ste junaci. Naš narod za takve kažu da su kukavice“, naveo je Dodik. 

Nekoliko hiljada ljudi prisustvuje na državnoj manifestaciji povodom obeležavanja 21 godine od početka vojne akcije "Oluje" tokom koje je iz Hrvatske proterano više od 250.000 ljudi.

Share this post


Link to post

Večernje novosti, 03.08.2016., Godišnjica “Oluje”: Srpske Busije tuge

Srbija i Republika Srpska obeležavaju dan sećanja na prognane Srbe iz Hrvatske 1995. godine. Ovo beogradsko naselje naselile su mahom izbeglice iz Krajine

SRBIJA i Republika Srpska prisetiće se u četbrtak 4. avgusta progona srpskog naroda iz Hrvatske u avgustu 1995. Na dan kada su pre tačno 21 godinu pristigle prve kolone Krajišnika, u naselju Busije kod Beograda biće održana državna manifestacija obeležavanja Dana sećanja na stradale i prognane Srbe.

Pomen žrtvama “Oluje”, koji će služiti patrijarh srpski Irinej sa arhijerejima, biće održan u 20 časova na platou ispred Hrama Svetog Ćirila i Metodija. Obeležavanju Dana sećanje prisustvovaće premijer Srbije Aleksandar Vučić i predsednik RS Milorad Dodik.

- Mesto održavanja centralne proslave i njen program izabrani su u znak sećanja na izbegličke kolone koje su pred ofanzivom hrvatskih snaga sigurnost pronašle u Srbiji – kažu u Nemanjinoj 11. – Busije čine deo Beograda naseljen većinom prognanicima iz Kninske Krajine, pristiglih posle akcije “Oluja”. Svoje sećanje na ovu dramu sa prisutnima podeliće Jelena Šarić, koja je u leto 1995. u izbegličkoj koloni stigla u Srbiju.

Državno obeležavanje Dana sećanja počeće intoniranjem himne “Bože pravde” i svečane pesme Republike Srpske. Na Busije u četvrtak će, pored dva državna vrha, doći i delegacije SPC, Vojske Srbije, izbegličkih udruženja, kao i više hiljada građana. Umetničkim tačkama manifestaciju će obogatiti i KUD “Krajina” iz Beograda, koji će izvesti pesmu “U jesen se rado vraćam”, kao i glumci banjalučke akademije umetnosti Jovanka Milovanović i Velimir Blanić, koji će govoriti odlomak iz poeme Branka Ćopića “Petrovačka cesta”.

Osnovna ideja državnog obeležavanja godišnjice “Oluje” je sećanje na akciju hrvatske vojske i policije, uz prećutnu saglasnost međunarodne zajednice, kada je za svega nekoliko dana sa svojih ognjišta proterano više od četvrt miliona ljudi. Na taj način gotovo potpuno etnički su očišćene severna Dalmacija, Lika, Banija i Kordun. Ovi prostori u sastavu tadašnje Republike Srpske Krajine bili su pod zaštitom Ujedinjenih nacija. U “Oluji” je uništeno 25.000 srpskih kuća, 13.000 privrednih objekata, 182 zadružna doma, 56 zdravstvenih stanica, 78 crkava, 29 muzeja, 181 groblje… Posle pogroma u svoje domove vratilo se oko 20.000 Srba, mahom staraca. Više od 1.000 sela i naselja, u kojima su Srbi bili većina, praktično je prestalo da postoji.

POMENI I ZVONA

DAN sećanja na stradale i prognane Srbe u ratovima devedesetih godina ustanovljen je prošle godine, a prvi put je na državnom nivou obeležen prošle godine kod mosta na Savi kod Sremske Rače.

- Očekujemo da se u obeležavanje Dana sećanja uključe i građani Srbije i Republike Srpske. “Oluja” je velika rana na duši našeg naroda, a stradanje i progon nikada ne smeju biti zaboravljeni. U svim hramovima SPC biće služeni pomeni, a u čast Dana sećanja na stradale i prognane oglasiće se crkvena zvona.

OČEKUJU 30.000 GOSTIJU

PLATO ispred Crkve Svetog Ćirila i Metodija, u naselju Busije, nekoliko kilometara od Batajnice, je sređen. Meštani najvećeg izbegličkog naselja u Srbiji kažu da su spremni da ugoste sve koji budu došli da obeleže Dan sećanja na stradanje i progon Srba iz Hrvatske u akciji “Oluja”.

Na ulazu u Busije, kraj Ugrinovačkog puta, zatekli smo radnike i mašine. Rekli su nam da postavljaju spomen-park kao sećanje na poginule u akciji “Oluja”, pre 21 godinu.

- Postavljanjem spomenika želimo da sačuvamo sećanje na stradanje našeg naroda – rekao nam je Ilija Vezmar, predsednik Udruženja građana naselja Busije, koje čine prognani iz Hrvatske. – Simbolično, obeležje ćemo otkriti u četvrtak, uoči centralne manifestacije.

Putari su proteklih dana krpili rupe na asfaltu, u okolnim ulicama, dok su radnici Elektrodistribucije postavljali novu rasvetu. U ovim poslovima pomagali su im i žitelji Busija, koji u četvrtak očekuju oko 30.000 gostiju.

Share this post


Link to post

РТС, 04.08.2016., Двадесет прва годишњица „Олује“

У војној операцији “Олуја”, која је почела 4. августа 1995. године на подручју Републике Српске Крајине у Хрватској, убијено је или нестало око 2.000 Срба, а протерано око 220.000.

Дан касније, 5. августа, хрватска војска ушла је у готово потпуно напуштен и претходно жестоко гранатиран Книн, у којем је пре “Олује” живело више од 90 одсто Срба. За само неколико дана, сломљен је отпор Српске војске Крајине, која је на подручју Книнске Крајине бројала око 30.000 војника.

Са територије Републике Српске Крајине кренуо је талас избеглица у којем је било више од 200.000 људи. На путу ка Србији и Републици Српској избегличке колоне су стално нападали хрватска артиљерија и војно ваздухопловство.

У Крајини су остали само цивили, који су били изложени терору и после формалног завршетка операције “Олуја” 7. августа.

Тадашњи командант цивилне полиције мировних снага УН за подручје Книна, генерал Алан Горан, на крају своје мисије написао је у извештају да је полиција УН на том подручју, након доласка хрватских снага, пронашла 128 убијених српских цивила и 73 одсто уништених кућа.

У наставку акције у БиХ, операцијом “Маестрал”, хрватске и муслиманске снаге убиле су још 655 и прогнале око 125.000 српских становника из Босне и Херцеговине.

На евиденцији “Веритаса” налазе се имена 837 несталих особа, махом цивила, међу којима је 308 жена.

“Веритас” наводи да је против крајишких Срба (око 230.000 житеља са око 30.000 војника) ангажовано око 200.000 хрватских војника, од којих је директно у операцији учествовало 138.500 припадника ХВ-а, МУП-а и ХВО-а.

За неколико дана сломљен је отпор Српске војске Крајине (СВК), од којих је 1.500 припадника преживело заробљеништво.

Огњиште је напустило више од 220.000 Срба, док је око 3.200 старих и немоћних, који нису хтели или могли да напусте свој дом, на силу послато у логоре за цивиле.

Негирање оптужби о етничком чишћењу

За време Туђмановог режима, хрватске власти су негирале оптужбе о етничком чишћењу и одбијале сарадњу с Међународним судом за ратне злочине у Хагу, тврдећи да је реч о легитимној војној операцији против побуњеника. Званични став Хрватске био је да није било разлога да Срби који нису били умешани у ратна дејства напусте то подручје.

Хрватске власти су доцније прихватиле сарадњу и Хашком суду су доставиле на десетине обрађених случајева најтежих злочина почињених током и након војно-полицијских акција “Бљесак” и “Олуја”.

Хашки трибунал је јула 2001. отпечатио оптужницу против пензионисаног хрватског генерала Анте Готовине, који је био командант те операције. Готовина је од тада био у бекству све до хапшења у Шпанији 7. децембра 2005, када је изручен Трибуналу.

Годину дана раније, том суду су се предала друга двојица генерала, Иван Чермак и Младен Макрач, који су оптужени за прогон, депортације и присилно премештање, пљачку, безобзирно разарање насеља, убиства, нехумана дела и окрутан третман током и након операције “Олуја”.

Оптужница против Готовине је одлуком Претресног већа Трибунала спојена са оптужницом против друге двојице генерала.

Априла 2011, Готовина је осуђен на 24, а Младен Маркач на 18 година затвора, док је генерал Иван Чермак ослобођен кривице. У пресуди Анти Готовини, Хашки трибунал је утврдио да је операција “Олуја” у лето 1995. била удружени злочиначки подухват с председником Фрањом Туђманом на челу, смишљен да протера српско становништво из Книнске Крајине, што је био навод оптужнице.

У новембру 2012, Апелационо веће Хашког трибунала ослободило је хрватске генерале Анту Готовину и Младена Маркача кривице за прогон српског становништва из Книнске Крајине 1995. поништивши првостепену пресуду, након чега су они пуштени из притвора.

Према коначној пресуди, операција “Олуја” није била удружени злочиначки подухват у циљу протеривања Срба из Книнске Крајине. Ослобађајућа пресуда изазвала је еуфорију у Хрватској, а хрватски градови су се утркивали у додељивању титуле почасног грађанина Анти Готовини.

У Србији је та пресуда изазвала шок и разочарање. Ослобађајућом пресудом разочаран је био и главни тужилац Хашког трибунала Серж Брамерц, а бивша главна тужитељка тог суда Карла дел Понте изјавила је да је “шокирана” ослобађајућом пресудом Готовини и Маркачу и истакла да осећа пуну солидарност са српским жртвама над којима је злочин почињен.

Share this post


Link to post

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!


Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.


Sign In Now