• Announcements

    • dj-zombi

      Nove knjige   07/18/2016

      U sekciji foruma "Krajina u knjigama" postavljeno dosta novih knjiga, obavezno pogledati:    6. Licka divizija - ratni put
       Kordun i Lika u NOB
       Kotar Slunj i kotar Veljun u NOR i socijalističkoj izgradnji
       SJENIČAK KRONIKA KORDUNAŠKOG SELA   Ove knjige kao i jos stotine drugih mozete takodje naci i u sekciji sajta "Dokumenti" http://www.krajinaforce.com/dokumenti/index.html          
dj-zombi

Parastos zrtvama zlocinacke akcije "Oluja" - 2016

73 posts in this topic

Агенције, ДИЦ Веритас, 05.08.2016., Парастос Србима страдалим у хрватској операцији „Олуја“ [Фото]

У Цркви Светог Марка у Београду данас је служен парастос за Србе страдале у Хрватској и БиХ. Парастос је служио Његово Преосвештенство Епископ топлички г. Арсеније, викарни Епископ Патријарха српског, уз саслуживање свештенства Архиепископије београдско-карловачке, као и прогнаног свештенства из Хрватске који су, силом прилика нашли своје уточиште у Србији.

Преосвећени владика Арсеније се после парастоса обратио сабраном народу у цркви и поручио да се дан страдања Срба,  5. август не сме заборавити и да се зато окупљамо у светоме храму да се сетимо жртава, али и да нас Господ позива да праштамо, но да не заборављамо, да “Праштамо и надамо се, јер верујемо у Васкрслога Христа који је  Бог мира, Бог љубави, Бог слободе, који  каже По томе ће вас познати да сте ученици моји, ако љубите једни друге. Господ нас позива да своју будућност градимо на преко потребном миру…” Он је подсетио да је у хрватској акцији „Олуја“ погинуло више од 1.800 Срба, а више од 200.000 напустило своје домове.

Дан сећања на страдале и прогнане Србе током хрватске оружане акције „Олуја” данас је обележен и полагањем венаца на споменик жртвама страдалим у ратовима у бившој Југославији од 1991. до 2000. године.

Фотографије: ДИЦ „Веритас“ - klinkite na sliku za prirodnu velicinu

 

Share this post


Link to post

RTRS, 05.08.2016., Banjaluka: Prikazan film o strašnom zločinu u Dvoru na Uni

Zločin u Dvoru na Uni dogodio se 8. avgusta 1995. kada je u zgradi lokalne škole, naočigled 200 naoružanih vojnika danskog bataljona UNPROFORA, brutalno ubijeno devetoro hendikepiranih civila, nemoćnih lica i psihijatrijskih bolesnika, dok je troje odvedeno u nepoznatom pravcu.

Danski dokumentarni film “15 minuta – masakr u Dvoru” koji se bavi zločinom počinjenim za vrijeme “Oluje” prikazan je večeras u Domu omladine u Banjaluci. Ovaj film, rađen u dansko-hrvatskoj koprodukciji izazvao je pravu buru u Hrvatskoj.

Kopajući po ratnim dnevnicima i sjećanju, oficir koji je komandovao Sedmom četom te 1995. vraća se na mjesto zločina, u Dvor na Uni. Masakr izvršen u 15 minuta nad onima koji nisu mogli da se brane ali ni da bježe od “Oluje” – pacijentima psihijatrijske bolnice. Od devetoro žrtava, osmoro je bilo srpske, a jedna žrtva hrvatske nacionalnosti. Iako je od zločina prošlo više od dvije decenije – na zločin niko ni danas nije ravnodušan.

Film koji je već emitovan na RTS i trebao da bude ponovljen u programu, na molbu producenata iz Danske, zbog bezbjednosti tima iz Hrvatske koji je učestvovao u snimanju filma, nije reemitovan. Hrvati ga ocjenjuju tendencioznim, površnim, a sporno im je i pojavljivanje generala Mile Novakovića kao i konsultovanje Save Štrpca koji je potpisan i na odjavnoj špici.

Štrbac je rekao da je prikazan jedan od najstrašnijih zločina devedesetih godina prošlog vijeka jer su pobijeni potpuno nemoćni ljudi, duševni bolesnici, invalidi, među kojima je bilo i kepeca, ljudi koji su se kretali pomoću štaka ili invalidskih kolica.

- Svi su pobijeni za samo 15 minuta, a glavni junak, u Hrvatskoj spornog filma, upravo je komandant koji nije reagovao i njegova unutrašnja drama. Naša, ali i istraga ekipe filma govori da su pored te škole bili Unproforci iz danskog kontingenta. Oni su vidjeli ubice, imali su ih na nišanu, mogli su da spriječe ubistva, međutim, komandant im je naredio da se po odluci UN komande iz Zagreba ne miješaju, jer to nije njihov su- rekao je Štrbac.

U izvještaju danske vojske stoji da su zločin počinili “nepoznati vojnici”. Ipak, za one koji se bave istraživanjima i broje srpske žrtve, zločin su počinili pripadnici diverzantsko-izviđačke čete 145. brigade hrvatske vojske, kojom je komandovao rođeni dvoranin Matija Ciprić, iz sela Zamlaća.

Od stranih filmova koji govore o posljednjem građanskom ratu, ovo je rijetko objektivan film – poručeno je nakon promocije.

Share this post


Link to post

ZLOČIN BEZ KAZNEDan sećanja na progon tokom Oluje: Sirene, venci i memorijalna akademija za ubijene ii proterane Srbe

Memorijalnom akademijom "I Srbi su žrtve", parastosom u Crkvi svetog Marka u Beogradu i polaganjem venaca na spomenik nastradalim od 1991. do 2000. obeležen Dan sećanja na progon Srba u akciji "Oluja" iz Hrvatske

 

Memorijalna akademija "I Srbi su žrtve" danas je održana u Centru "Sava" u Beogradu u sklopu obeležavanje Dana sećanja na stradale i prognane Srbe pre 21 godinu u hrvatskoj vojno-policijskoj akciji "Oluja". Na akademiji je izveden prigodan kulturno-umetnički program kojim je ukazano na stradanja Srba u toj hrvatskoj akciji, 4. i 5. avgusta 1995. godine.

Evocirane su uspomene, kroz izvođenje tradicionalnih srpskih pesama i podsećanje na srpske običaje i tradiciju života na područjima sadašnje Hrvatske.

Skupu, iako su bili najavljeni, nisu prisustvovali predstavnici vlada Srbije i Republike Srpske, a brojnim novinarima je rečeno iz pres službe ministra Aleksandra Vulina da su "državni zvaničnici zbog slabog odziva otkazali dolazak".

Prethodno je održan parastos u Crkvi svetog Marka u Beogradu i položeni su venci na spomenik nastradalima od 1991. do 2000. godine. Prema rečima ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandra Vulina, Srbi su danas jedini narod u Evropi koji ne može da se vrati u svoje domove zato što Hrvatska to ne želi.

"Prošla je 21 godina od 'Oluje' ali ne i bol za ubijenim, nestalim i za domovima. Danas se u Hrvatskoj ne poštuju ni elementarna prava Srba, poput prava na imovinu, na penziju ili staž", rekao je Vulin novinarima nakon polaganja venca.

Prema njegovim rečima, danas će u Hrvatskoj opet biti pokliča "Za dom spremni" i paradiranja u ustaškim uniformama.

"Niko ne želi da ratuje ali dok se ne promeni hrvatska politika, koja negira srpske žrtve i zagovara povratak ustaštva, kako da se nadamo da će odnosi biti bolji? Za mir je potrebno dvoje a za sukob samo jedan", rekao je Vulin, podsećajući da za "zločinačku akciju 'Oluja'" niko u Hrvatskoj nije odgovarao.

Pomen-Oluja-16-050816.jpg



Predsednik Koalicije udruženja izbeglica Miodrag Linta kazao je da je cilj obeležavanja 5. avgusta podsećanje međunarodne javnosti da su i Srbi imali velike žrtve tokom ratova 90-ih.

"Srbi su najveće žrtve sukoba s kraja 20. veka ali pojedini zapadni centri moći, kao i Zagreb, Sarajevo i Priština, zastupaju besmislenu tezu da su Srbi agresori. Pola miliona Srba je proterano iz Hrvatske, pola miliona iz BiH a više od 200.000 sa Kosova i Metohije. Do pomirenja i stabilnosti neće doći dok preuveličavaju svoje žrtve a umanjuju naše", rekao je Linta.

Pomen-Oluja-2-050816.jpg


Nakon parastosa i polaganja venaca okupljeni građani krenuli su u šetnju do Sava centra u kojem će biti održana memorijalna akademija "I Srbi su žrtve".

SIRENE POVODOM OLUJE

U centru Beograda danas u podne oglasile su se sirene, u znak sećanja na stradale i prognane Srbe pre 21 godinu u hrvatskoj akciji vojnoj akciji Oluja.

Tim povodom u beogradskoj crkvi Svetog Marka služen je parastos, a na spomen obeležje poginulima u "Oluji" položeni su venci.

Kraljevo ,minut ćutanja foto G.Šljivić

KRALJEVO---Minut-cutanja-za.jpg


Od crkve Svetog Marka do Centra Sava u toku je mirna šetnja, posle koje će učesnici prisustvovati memorijalnoj akademiji pod nazivom "I Srbi su žrtve".

Centralna državna manifestacija obeležavanja Dana sećanja na stradanje i progon Srba održana je sinoć u pretežno izbegličkom naselju Busije kraj Zemuna.

POMEN ŽRTVAMA OLUJE I U PROKUPLjU

U Crkvi Svetog Prokopija u Prokuplju danas u 11 sati održan je parastos postradalima u "Oluji", a tačno u 12 sati uz crkvena zvona oglasila se i sirena za uzbunu u znak sećanja na žrtve hrvatske vojno-policijske akcije koja se dogodila na današnji dan 1995. godine.

"Tih dana u Prokuplje je samo u jednom danu stiglo i privremeno smešteno 12.000 izbeglica iz Srpske Krjine da bi njih oko 6.000 ovde našlo utočište", kazali su u lokalnom Komesarijatu za izbeglice.

"Nikad neće izbledeti sećanje na te strašne dane, nepregledne kolone ljudi koji su na traktorima, sa decom i zavežljajem u ruci tog 4. avgusta bežale u Srbiju, ističu oni koji su tada izbegli iz Srpske Kraine, sa ratnog područja i trajno se nastanili u Prokuplju", dodali su predstavnici Komeserijata.

U ovom pogromu srpskog naroda u Hrvatskoj pre 21 godinu život je izgubilo 1.856 srpskih civila, 836 se i dalje vodi kao nestalo, dok ih je oko 250.000 prognano iz Hrvatske.

Zapaljeno je i uništeno oko 40.000 objekata Srba.

Od početka ratova na prostorima SFRJ 1991. godine, 610.000 Srba iz Hrvatske i BIH izbeglo je u Srbiju. Danas status izbeglice ima 20.000 njih, podatci su Komesarijata za izbegla i prognana lica Srbije.

Share this post


Link to post

Održan parastos i položen venac žrtvama Oluje

Održan parastos i položen venac žrtvama Oluje

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Parastosom u Crkvi svetog Marka u Beogradu i polaganjem venaca na spomenik nastradalim od 1991. do 2000. godine u bivšoj Jugoslaviji obeležen je Dan sećanja na progon Srba u akciji Oluja iz Hrvatske. Nekoliko stotina građana učestvovalo je potom u šetnji centrom Beograda do Sava centra gde je održana memorijalna akademija "I Srbi su žrtve".

Građani su nosili transparente na kojima je pisalo "I Srbi su žrtve" kao i "Zločin bez kazne - Olujom do NDH". U znak sećanja na stradale u centru Beograda u podne su se oglasile sirene.

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Aleksandar Vulin, rekao je da su Srbi jedini narod u Evropi koji ne može da se vrati u svoje domove zato što Hrvatska to ne želi.

"Prošla je 21 godina od 'Oluje' ali ne i bol za ubijenim, nestalim i za domovima. Danas se u Hrvatskoj ne poštuju ni elementarna prava Srba, poput prava na imovinu, na penziju ili staž", rekao je Vulin posle polaganja venca.

 

Izvor: N1

 

Prema njegovim rečima, danas će u Hrvatskoj opet biti pokliča "Za dom spremni" i paradiranja u ustaškim uniformama.

"Niko ne želi da ratuje ali dok se ne promeni hrvatska politika, koja negira srpske žrtve i zagovara povratak ustaštva, kako da se nadamo da će odnosi biti bolji? Za mir je potrebno dvoje, a za sukob samo jedan", rekao je Vulin, podsećajući da za "zločinačku akciju 'Oluja'" niko u Hrvatskoj nije odgovarao.

Predsednik Koalicije udruženja izbeglica Miodrag Linta kazao je da je cilj obeležavanja 5. avgusta podsećanje međunarodne javnosti da su i Srbi imali velike žrtve tokom ratova 90-ih.

OlujaIzvor: Fonet

"Srbi su najveće žrtve sukoba s kraja 20. veka ali pojedini zapadni centri moći, kao i Zagreb, Sarajevo i Priština, zastupaju besmislenu tezu da su Srbi agresori. Pola miliona Srba je proterano iz Hrvatske, pola miliona iz BiH a više od 200.000 sa Kosova i Metohije. Do pomirenja i stabilnosti neće doći dok preuveličavaju svoje žrtve a umanjuju naše", rekao je Linta.

Akademija bez državnih funkcionera, došli članovi SNS-a

Skup "I Srbi su žrtve", koji su, povodom 21. godišnjice hrvatske akcije "Oluja", organizovale nevladine organizacije Savez Srba iz regiona i Koalicija udruženja izbeglica, održan je u Sava centru bez najavljenih državnih funkcionera, uz obrazloženje da je "slab odziv na skup".

To objašnjenje dali su novinarima predstavnici kabineta ministra za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja Alleksandra Vulina, koji je bio najavljen kao glavni govornik.

Učesnicima skupa niko se nije obratio, već je, posle intoniranja himne Srbije i minuta ćutanja za žrtve "Oluje", održan kulturno-umetnički program.

U velikoj dvorani Sava centra, 15 minuta pre početka komemorativnog skupa, bilo je oko 200 građana, koji su većinom došli autobusima iz Vojvodine, da bi potom stiglo još oko 300 aktivista Srpske napredne stranke iz Beograda.

Mitropolit Porfirije služio parastos u Zagrebu

Mitropolit zagrebačko-ljubljanski Porfirije služio je u pravoslavnom hramu u Zagrebu parastos za postradale tokom operacije hrvatske vojno-policijske akcije "Oluja" 1995.

Parastosu su prisustvovali ambasadorka Srbije u Zagrebu Mira Nikolić, predsednik Srpskog nacionalnog veća Milorad Pupovac i brojni vernici, objavljeno je na sajtu Srpske pravoslavne crkve.

Mitropolit je u besedi, posle parastosa, rekao da ubijanje i rat zapravo nemaju pobednika, već da jedino imaju gubitnike.

"Nema tog koji je u ratu, tamo gde ginu nevini ljudi, a da može suštinski pred Bogom, pred onima koji nevino stradaju, da oseća u srcu svome radost i dobitak. Svi smo u ratu gubitnici, bez obzira na to ko je formalno i naizgled dobitnik", rekao je Porfirije.

On je rekao da vršeći pomen i molitvu za one koji su 1995. godine, napuštajući svoje domove, nevino postradali dužni da se sećaju svih nevino postradalih bilo gde i bilo kada, nezavisno od toga kom narodu pripadaju.

Share this post


Link to post

 

Obeležavanje Dana sećanja uz sveće i sirene

Beograd -- Tačno u podne oglasila su se crkvena zvona i sirene u znak sećanja na Srbe prognane iz Hrvatske u akciji "Oluja". Služen parastos u Crkvi Svetog Marka.

IZVOR: TANJUG 
Foto: Tanjug
 
Foto: Tanjug

Parastosom u Crkvi Svetog Marka i polaganjem venaca na spomenik žrtvama stradalim u ratovima u bivšoj Jugoslaviji od 1991. do 2000. godine obeležen je Dan sećanja na stradale i prognane Srbe tokom hrvatske vojno-policijske akcije "Oluja".

Obeležavanju su prisustvovali ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin, predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta, predstavnici udruženja porodica nestalih i izbeglih, kao i brojni građani. 

Parastos je služio vikar patrijarha vladika Arsenije koji je poručio da se 5. avgust ne sme zaboraviti navodeći da svi narodi na ovim prostorima svoju budućnost treba da grade na miru i toleranciji. 

Naveo je da nas "Gospod zove da praštamo, ali da ne zaboravljamo". 

Vladika Arsenije je kazao da je 5. avgust nesrećan dan i da "nikada ne treba da zaboravimo one koji su izgubili svoj život", kao i da je 21 godina od "Oluje" prošla s tugom za nestalima. 

U podne su se oglasila crkvena zvona na svim crkvama SPC, a u pojedinim gradovima i sirene. 

U podne je počea i šetnja od Crkve Svetog Marka do Narodne skupštine i hotela Moskva, pa preko Brankovog mosta do Centra "Sava". 

Služenjem parastosa u hramovima, paljenjem sveća, zvonjavom crkvenih zvona i oglašavanjem sirena, obeleženo je u Pomoravlju, Resavi i Levču, stradanje Srba u Hrvatskoj u vojno-policijskoj akciji "Oluja" pre 21 godine. 

U Jagodini parastos je održan u Crkvi svetih apostola Petra i Pavla. 

Mnogo građana ovog dela Srbije, izbeglica iz Hrvatske i BiH, i prognanih s Kosova, okupilo se i u crkvi manastira Ravanica, u kojoj su mošti kneza Lazara kod Ćuprije, oko Manasije kod Despotovca, Kalenića kod Rekovca, Jošanice kod Jagodine, oko Miljkovog manastira kod Svilajnca i Svetog Sisoja kod Paraćina. 

Na području Pomoravskog okruga živi oko 8.000 izbeglica iz Hrvatske, koji su u ovaj deo Srbije stigli krajem 1991. godine iz Zapadne Slavonije i 1995. godine sa područja Like, Banije, Korduna, Dalmacije i iz drugih delova Hrvatske. 

U Crkvi Svetog Prokopija u Prokuplju danas u 11 sati održan je parastos postradalima u "Oluji", a tačno u 12 sati uz crkvena zvona oglasila se i sirena za uzbunu u znak sećanja na žrtve hrvatske vojno-policijske akcije koja se dogodila na današnji dan 1995. godine. 

"Tih dana u Prokuplje je samo u jednom danu stiglo i privremeno smešteno 12.000 izbeglica iz Srpske Krjine da bi njih oko 6.000 ovde našlo utočište", kazali su u lokalnom Komesarijatu za izbeglice. 

"Nikad neće izbledeti sećanje na te strašne dane, nepregledne kolone ljudi koji su na traktorima, sa decom i zavežljajem u ruci tog 4. avgusta bežale u Srbiju, ističu oni koji su tada izbegli iz Srpske Kraine, sa ratnog područja i trajno se nastanili u Prokuplju", dodali su predstavnici Komeserijata.

Share this post


Link to post

Vesti, 05.08.2016., Masakr u Dvoru na Uni: Unprofor svedok i saučesnik zločina

Da nije bilo dokumentarnog filma “15 minuta – masakr u Dvoru” autora Džordža Larsena i Kaspera Vedsmanda, koji je prikazan prošle godine na festivalu u Sarajevu i na Radio-televiziji Srbije, gotovo da se ne bi ni znalo za svirepi zločin u kome je u školi u Dvoru na Uni za vreme “Oluje” 8. avgusta 1995. godine likvidirano devet invalida i duševnih bolesnika koji su tu dospeli bežeći ispred Hrvatske vojske.

Mislili smo da će danski vojnici sačuvati živote pacijenata: Ljubica Janjanin

 

VERITAS: Egzekutori hrvatski diverzanti

Do 7. avgusta većina evakuisanih je napustila osnovnu školu u Dvoru na Uni, ali su najnemoćniji ostali. Sutradan, oko 14.30, grupa vojnika bez oznaka pripadnosti ušla je u školu i iz neposredne blizine, u roku od 15 minuta, pobila nemoćne civile.

Od devet žrtava, jedna je hrvatske, a ostali su srpske nacionalnosti. Prema našim istraživanjima, te nesrećne ljude pobili su pripadnici specijalne izviđačko-diverzantske jedinice Hrvatske vojske kojom je komandovao Matija Ciprić, zabeležio je Dokumentacioni centar Veritas.

 

 

U filmu je svedočila i Ljubica Janjanin iz Petrinje, koja danas živi u Zemunu. Ona je tada sa kćerkom tražila način da se što pre izmesti iz grada koji je neprestano bio izložen granatiranju i tako stigla do tamošnje bolnice gde su za evakuaciju pacijenata imali na raspolaganju samo jedan stari autobus.

- Naš komšija lekar nam je dozvolio da uđemo pod uslovom da pomažemo u transportu bolesnika koji su već bili u autobusu. Jedna žena bez noge i sa dva štapa sedela je na podu. Druga je kao težak invalid s velikom grbom ležala na dva sedišta i zbog svog hendikepa nije mogla da sedi bez pomoći druge osobe. Ćerka i ja smo je podigle i onda sam je stavila u krilo nakon što smo i onu drugu smestile na sedište. Sve vreme vožnje čuli su se jauci, zapomaganje. Putevi su bili puni izbeglica, koji su se u kolonama kretali prema Dvoru na Uni i Republici Srpskoj – seća se Ljubica uslova pod kojima su evakuisani teški bolesnici.

U Dvor su stigli noću. Smestili su ih u zgradu škole jer se mislilo da će tu biti najbezbedniji zbog prisustva Unprofora.

- U blizini je bio punkt Unprofora čiji vojnici, međutim, nisu želeli ni da nam se obrate, a kamoli da nam pomognu – priča Ljubica Janjanin koja je uspela da izađe iz zgrade škole pre masakra.

Ona će, kao i ostali, tek iz ispovesti danskog oficira Jorgena Kolda u dokumentarcu saznati da je taj bataljon imao naređenje da se ne meša, kao i da su vojnici postali svesni da se radi o invalidima tek nakon 8. avgusta kad su u školu upali ljudi u uniformama bez oznaka i brutalno pobili bolesnike. Danci su posle toga ušli i fotografisali žrtve.

U Dvoru su u to vreme već bili pripadnici hrvatske vojske, o čemu je u dokumentarcu svedočio srpski general Mile Novaković (u međuvremenu je umro) zbog čega je, pored ostalog, film u Hrvatskoj dočekan na nož.

Zločin još uvek nije procesuiran, niti je iko za njega optužen.

M. Ljubičić – Vesti

Share this post


Link to post

РТРС, 06.08.2016., Нови Град: Обиљежавање страдања и прогона Срба у акцији “Олуја” [Фото/Видео]

У знак сјећања на 220. 000 прогнаних и 2.000 убијених и несталих Срба из Републике Српске Крајине у акцији Олуја, у Храму Светих апостола Петра и Павла у Новом Граду служен је парастос. 21. годишњица страдања Срба обиљежава се у насељима Туњице и Сводна, гдје је избјегличка колона 1995. године гранатирана. Запаљене су свијеће и спуштени вијенци у ријеку Уну.

Годишњица егзодуса српског народа са подручја Хрватске обиљежена је парастосом у храму светих апостола Петра и Павла у Новом Граду и храму Светог Саве у Сводни, а протјерани Срби запалили су свијеће према “мосту спаса“ на граничном прелазу Двор-Нови Град.

Положени су вијенци код спомен обиљежја у насељу Туњица и Сводна у знак сјећања на Србе страдале у Олуји. Прије 21 годину, непрегледну колону Срба, протјераних са својих огњишта из Републике Српске Крајине код Жировца је напала хрватска војска и Пети корпус такозване Армије БиХ.

Тада је страдало 700 српских цивила. Спасавајући голи живот, од четвртог до седмог августа 1995. године преко „моста спаса“ Двор – Нови Град прешло је више од стотину Срба, протјераних из Хрватске. Након што су прешли мост, преживјели Срби из Републике Српске Крајине кренули су према Приједору, али је код новоградског села Сводна хрватска авијација, ушавши дубоко у територију Републике Српске, гранатирала избјегличку колону.

Погинуло је шест лица, на десетине је рањено, а под ударом хрватске авијације у Сводни су страдали и бројни објекти. Срби протјерани са својих вијековних огњишта и данас жале за невино страдалима, за својим кућама и успоменама. Ни 21 годину касније, велики број Срба није се вратио на своја огњишта, а многи од њих и данас покушавају остварити станарска и друга права.

У хрватској акцији Олуја, која је изведена уз помоћ и подршку НАТО-а и једница Хрватског вијећа одбране и такозване Армије БиХ, са подручја сјеверне Далмације, Лике, Кордуна и Баније, протјерано је више од 220.000 Срба.

На евиденцији Документационо – информативног центра Веритас налази се 1. 856 погинулих и несталих Срба током и након Олује, од којих су 1. 206 цивили, а међу њима три четвртине старији од 60 година. Међу жртвама је и 546 жена.

Од укупног броја жртава, до сада је расвијетљена судбина 1.019 лица.

Share this post


Link to post

SRNA, 06.08.2016., Bačeni vijenci sa „mosta spasa“ na rijeci Uni [Foto]

NOVI GRAD, 6. AVGUSTA /SRNA/ – Direktor Dokumentaciono-informacionog centra “Veritas” Savo Štrbac i načelnik opštine Novi Grad Snježana Rajilić bacili su danas u rijeku Unu vijenac sa “mosta spasa”, preko kojeg je u BiH u avgustu 1995. godine prešlo 100.000 izbjeglica iz Republike Srpske Krajine, uglavnom s područja Banije, Korduna i Like.

Štrbac je rekao da je ovaj most, koji je i granični prelaz sa Hrvatskom, bio “most spasa” za srpski narod, drugi “most spasa” bio je u Martin Brodu za oko 100.000 ljudi u drugoj izbjegličkoj koloni iz Like i Sjeverne Dalmacije, a treća kolona se izvlačila auto-putem uz pratnju Unprofora.

“To je ono što zamjeramo Unproforu – umjesto da zaštite srpski narod oni su ih ispratili s vjekovnih ognjišta”, rekao je Štrbac u Novom Gradu, gdje je danas obilježena 21 godina od stradanja Srba u hrvatskoj akciji “Oluja”.

On je dodao da se u Hrvatsku vratilo malo Srba, koji imaju problema.

“Niko ne bježi od dobra. Mi smo u blizini Dvora, gdje se desio jedan od najstrašnijih zločina 90-ih godina – u školi je ubijeno devet hendikepiranih lica”, rekao je on.

Štrbac kaže da “Veritas” ima dokaze da je taj zločin počinila jedinica Matije Ciprića iz Divuše, iako on to negira.

“Prema mojim saznanjima, njih je `ubila mržnja` jer nikakavih materijalnih dobara nisu imali. Sinoć smo u Banjaluci prikazali film `Masakr u Dvoru – 15 minuta`, koji je prikazan prije godinu dana u Sarajevu i na RTS-u, ali nikad u Hrvatskoj, jer tamo tvrde da film upućuje ko su bile ubice”, naveo je Štrbac.

On je rekao da je film psihološka drama danskog komandanta Unprofora koji je mogao da spriječi ubistva.

“Savjest je proradila. U filmu u prvom planu nije sam zločin, šire je obrađen pojam rata i uloga UN i zaštitnih snaga”, rekao je Štrbac.

Načelnik opštine Novi Grad Snježana Rajilić je rekla da je teško objasniti kakvi su se zločini desili i u Dvoru i u Svodni gdje je hrvatska avijacija gađala izbjegličku kolonu.

“Ovi susreti i sjećanja na žrtve kojima se danas poklanjamo ne služe da bi se širila mržnja koja nikom ništa nije dobro donijela. Služe da se sjetimo stradalih i da generacije koje dolaze ne zaborave”, rekla je Rajilićeva.

Obilježavanje 21 godine od stradanja Srba u hrvatskoj akciji “Oluja” jutros je u Novom Gradu počelo služenjem parastosa u Hramu Svetih apostola Petra i Pavla, nakon čega su prisutni na putu prema “mostu spasa” zapalili svijeće.

Delegacije su danas položile vijence i prislužile svijeće kod spomen-obilježja civilnim žrtvama u naselju Tunjica kod Novog Grada.

Zatim je u Hramu Svetog Save u Svodni služen parastos, a na kraju su vijenci položeni kod spomen-obilježja stradalima u izbjegličkoj koloni u ovom naselju.

U Novom Gradu su danas bili i predstavnici regionalnog Centra za nenasilnu inicijativu, a na spomen-obilježja položili su zajedničke vijence demobilisanih boraca sve tri vojske koje su učestvovale u proteklom ratu.

U akciji hrvatske vojske “Oluja” sa prostora sjeverne Dalmacije, Like, Korduna i Banije protjerano je oko 250.000 Srba, a ubijeno i nestalo oko 2.000 Srba.

Share this post


Link to post

BETA, RTS, 06.08.2016., Obeležena godišnjica stradanja Srba kod Novog Grada

U naseljima Tunjice i Svodna kod Novog Grada, gde je bombardovana izbeglička kolona tokom hrvatske vojne akcije “Oluja”, obeležena je 21. godišnjica stradanja Srba iz nekadašnje Republike Srpske Krajine.

U znak sećanja na 220 hijada prognanih i skoro dve hiljade Srba ubijenih i nestalih u akciji “Oluja”, u crkvi Svetih apostola Petra i Pavla u Novom Gradu služen je parastos.

Direktor Dokumentaciono-informacionog centra “Veritas” Savo Štrbac i načelnica Opštine Novi Grad Snježana Rajilić spustili su u reku Unu venac s “mosta spasa”, preko kojeg je u BiH u avgustu 1995. godine prešlo 100 hiljada izbjeglica iz Republike Srpske Krajine, uglavnom s područja Banije, Korduna i Like.

Proterani Srbi zapalili su sveće na graničnom prelazu Dvor-Novi Grad.

Pre 21 godinu izbegličku kolonu Srba kod Žirovca je napala hrvatska vojska i Peti korpus Armije BiH. Tada je stradalo 700 srpskih civila.

Preko “mosta spasa” od 4. do 7. avgusta 1995. godine izemđu Dvora i Novog Grada prešlo je više od stotinu Srba, proteranih iz Hrvatske.

Oni su potom krenuli ka Prijedoru, ali ih je kod sela Svodna bombardovala hrvatska avijacija.

Tada je poginulo šest osoba, a na desetine je ranjeno. Prema podacima Dokumentaciono-informativnog centra “Veritas”, tokom “Oluje” je poginulo i nestalo 1.856 ljudi, od čega 546 žena.

Share this post


Link to post

Šta je primerena kazna za ustaški poklič?

Iz Evropske komisije još nema odgovora na pismo premijera Srbije Aleksandra Vučića, upućenog u Brisel pre šest dana, u kojem je izrazio zabrinutost zbog dešavanja u regionu i antisrpske politike, a iz Hrvatske stižu nove izjave koje srpski zvaničnici, ali i istoričari ocenjuju kao sporne. Ovoga puta povod za polemiku je kvalifikacija parole "Za dom spremni".

 

Da li je poklič "Za dom spremni" u Hrvatskoj kažnjiv? Prekršajno ili krivično? Hrvatski ministar unutrašnjih poslova tvrdi - zakon to ne precizira. Taj stav dele i potpredsednik tehničke Vlade Hrvatske i ministar pravosuđa.

Pripremila Jelena Terzić

"Činjenica je da je taj pozdrav korišćen za vreme Nezavisne države Hrvatske koja je nedopustva i koju ne može niko normalan braniti, ali odgovor na to pitanje trebaju dati istoričari koji se jasno trebaju odrediti prema tom pozdravu i prema tim nekim nejasnoćama kao i hrvatsko pravosuđe", smatra ministar unutrašnjih poslova Hrvatske Vlaho Orepić.

Za Orepićevog srpskog kolegu nikakvih "nejasnoća" nema. Prema pozdravu ustaške NDH, jednako kao i prema zločinima počinjenim u njoj, istoričari su se davno izjasnili.

"Kada pomislite da su logori za decu, kakvi nisu postojali bilo gde u svetu, ikada, postojali u NDH, a da ne postoji jasna osuda ustaškog pokreta, onda to pokazuje da u Hrvatskoj mora da postoji veća svest, društvo mora da bude više angažovano da osudi ustaške zločine, te da mora da postoji i volja države da se procesuiraju svi koji su počinili zločine nad Srbima", kaže ministar unutrašnjih poslova Srbije Nebojša Stefanović.

"Kada se spaljuju zastave, kada se otvoreno pokazuju ustaški simboli, kada se na nacionalnoj televiziji čuje 'za dom spremni' i oslobađaju ratni zločinci, to nije samo retorika, to su konkretna dela koja život Srbima u Hrvatskoj čine mnogo težim", poručuje ministar za rad, zapošljavanje, boračku i socijalnu zaštitu Srbije Aleksandar Vulin.

Nije prvi put da ministar Orepić poziva akademsku zajednicu da tumači istorijske okolnosti, oko koijh nema spora. Milorad Pupovac podseća da je to učinio i pred 75. godišnjicu antifašističkog ustanka u Srbu koja je završena incidentima i veličanjem ustaških simbola.

Pripadnici Devete bojne marširaju Kninom
Pripadnici Devete bojne marširaju Kninom

"Pozdrav kao što je 'za dom spremni', istorijski je obilježen, markiran i prepoznat prvenstveno i isključivo u vreme NDH i tadašnjeg ustaškog režima i oko toga nema niti može biti iskakvih dilema i pitanja, osim za one koji žele relativizirati, revidirati i obnoviti prošlost", ističe predsednik Srpskog narodnog veća u Hrvatskoj Milorad Pupovac.

Novi uzlet ustaškom pokliču dao je pevač Marko Perković Tompson. Službeni pozdrav NDH, Ante Pavelić prvi put koristi u članku iz 1932. Svaka odluka o deportaciji Roma, Jevreja i Srba u logore, iz kojih većina nikada nije izašla, završavala se rečima "Za dom spremni".

Istorijsku tezu da se fraza prvi put koristi u operi Ivana Zajca iz 19. veka negira hrvatski istoričar Hrvoja Klasić. Nema razlike, opominje, između ustaškpg pozdrava i nemačkog pozdrava "Zig Hajl". Saglasni i srpski istoričari.

"Od Japana do Vinče hiljdama godina ljudi crtaju svastiku kao znak sreće pa niko ne dovodi u pitanje da je svastika simbol nacizma. Ona je zabranjena zakonom u većini evropskih zemalja bez obzira što je ona jedan od nasjtarijih ljudskih simbola, tako da to pokazuje koliko je duboko zabrazdila Hrvatska u poigravanju sa fašizmom", navodi istoričar Predrag Marković.

Za uzvikivanje ustaške parole, oko čije kvalifikacije sada hrvatski zvaničnici imaju dilemu, tadašnjem hrvatskom reprezentativcu Josipu Šimuniću 2013. izrečena je maksimalna novčana kazna od oko 3.500 evra za raspirivanje rasne mržnje.

Share this post


Link to post

Kurir, 07.08.2016., IVO JOSIPOVIĆ ZA KURIR: Hrvati su silovali i ubijali Srbe u Oluji!

I Srbi su pljačkani, silovani, ubijani, a mnogi su morali da odu iz svojih domova…

Srbija nema moralno pravo da prigovara Hrvatskoj zbog Alojzija Stepinca jer je ona rehabilitovala četničkog komandanta Dragoljuba Dražu Mihailovića i pokrenula proces vraćanja časti Milanu Nediću, kaže u intervjuu za Kurir Ivo Josipović, bivši predsednik Hrvatske.

 

Ako se slažete, da se na samom početku osvrnemo na 21-godišnjicu obeležavanja „Oluje“. U Srbiji Dan sećanja, u Hrvatskoj Dan pobede. Da li biste vi lično potpisali peticiju izvinjenja koja je pokrenuta u Hrvatskoj?

- Nisam video peticiju ni njen sadržaj, pa ne mogu reći šta bih učinio. Ali znam šta jesam učinio. Kao predsednik redovno sam obilazio lokacije na kojima su stradali nevini civili, naši sugrađani Srbi i odavao počast njihovoj žrtvi. S predsednikom Tadićem obišao sam i Ovčaru, na kojoj su pokopane žrtve najstrašnijeg zločinačkog pokolja, ali i stratište na kome su pogubljeni Srbi. Za mene nema razlike kad govorimo o žrtvama i zločincima. Žrtve su jednake, zločinci su jednaki. Žalim za svakim izgubljenim životom, saosećam sa svima koji su u ratu bili izloženi stradanjima i nepravdi. Nažalost, političari, mediji, ali i pojedinci, polaze od načela kako je samo „naša“ žrtva prava žrtva, kako su samo „njihovi“ zločinci pravi zločinci. Oni naši zločinci više su heroji…

Kad je reč o istorijskoj istini o strašnom ratu koji smo prošli, u udžbenike bih, i u Hrvatskoj i u Srbiji, stavio vrlo realnu i izbalansiranu odluku Međunarodnog suda pravde u postupku međusobnih tužbi za genocid. Sud je nepristrasno i istinito izneo genezu i posledice rata. Kaže sud, da sažmem, Srbija je pokrenula agresiju na Hrvatsku uz pomoć lokalnih Srba s namerom da okupira hrvatske teritorije i stvori veliku Srbiju. Pritom su jedinice JNA i paravojne jedinice počinile mnoge strašne zločine, posebno prema civilima.

Razaranja, pljačke, silovanja, proterivanja i ubistva bili su masovna pojava. Hrvatska se legitimno branila, a „Oluja“ je legitimna vojna akcija. Ali, tokom obrane su i hrvatske snage počinile ozbiljne i brojne zločine protiv civilnog srpskog stanovništva, što su vlasti morale sprečiti. Da, i naši sugrađani Srbi žrtve su mnogih zločina. I oni su pljačkani, silovani, ubijani, mnogi su morali otići iz svojih domova… Od ovakve konstatacije, inače detaljnije razrađene u samoj presudi, morali bi poći političari kad kreiraju politiku, koja naprosto mora biti politika pomirenja. Sve drugo rađa mržnju i temelj za neki novi konflikt.

Kao predsednik pokušao sam i proslavu Dana pobede, važnog dana za Hrvatsku, promeniti, učiniti je integrativnom, pozvati i Srbe da učestvuju, uz ponos zbog pobede pružiti ruku pomirenja i komemorirati i žrtve „s druge strane“.

Uostalom, Hrvatsku su branili i mnogi Srbi. Preko deset hiljada ih je bilo u Hrvatskoj vojsci. Mnogi su i poginuli za slobodu Hrvatske. Prva je godina krenula dobro. Ali druge su politike bile jače od moje. Moj zahtev da Hrvatska, koja je pobedila u ratu, pobedi i u miru, tako da bude otvorena i integrativna u odnosu na srpsku zajednicu, da takva bude i proslava Dana pobede, nije naišla na podršku.

Javno ste se pismom obratili hrvatskoj predsednici Kolindi Grabar Kitarović, u kome otvoreno govorite da Hrvatska nije mogla da traži od Srbije ukidanje Zakona o jurisdikciji, a sve u vezi s nedavno otvorenim poglavljima 23 i 24 u pristupnim pregovorima Srbije i EU. Nekoliko dana kasnije ministar Kovač kaže da Hrvatska Srbiji neće dopustiti zatvaranje poglavlja. Vidite li rešenje ovog problema?

- Predsednica mi, iako je rekla da će to učiniti, nije odgovorila. Iskreno, nisam ni očekivao, a i nema potrebe. Pismo nije bilo koncipirano kao prekor predsednici, ni kao započinjanje neke političke kavge. Pismo onima koji danas kreiraju spoljnu politiku, a predsednica je vrlo važan faktor, upozorava da za ovu priču o univerzalnoj nadležnosti i njenoj mogućoj zloupotrebi postoji vrlo jednostavan lek: sporazum dve države na načelima koja smo bili dogovorili predsednik Tadić i ja. Nažalost, vidimo da političke elite dveju zemalja, umesto da smire tenzije i traže racionalno rešenje, raspiruju vatru.

U odnosima Srbije i Hrvatske dolazi do tačke pucanja. Srbija, između ostalog, zamera reviziju osude – rehabilitaciju Alojzija Stepinca, ukidanje presude Glavašu i podizanje spomenika Miru Barešiću. Kako vi gledate na tri pomenuta slučaja?

- Kad je reč o ukidanju presude Glavašu, tu treba sačekati konačan rezultat postupka. Glavaš nije oslobođen, optužbe za teška dela stoje i pustimo sud da bez pritisaka javnosti i politike donese odluku. Kad presuda postane pravosnažna, moći ćemo suditi o njoj i o tome šta je i kako pravosuđe radilo.

Kad je reč o rehabilitaciji kardinala Stepinca, postoje dva aspekta. Prvi, da li je postupak bio pravedan ili politički montiran i, drugi, da li je Stepinac i u kojoj meri zaista radio ono za što je bio optužen. Sud je rešio samo prvu dilemu. Utvrdio je da postupak nije bio pravedan, da je bio politički motivisan i montiran. Naravno, ostaje pitanje da li su današnji kriterijumi primenljivi na one posleratne. Po današnjim, ni Nirnberg ne bi opstao. Sud nije ulazio u meritum predmeta. Meritum ostaje istoričarima da ga reše. Lično, ne mislim da je Stepinac učinio sve što je mogla osoba njegove pozicije, da se barem čvrsto distancira od ustaškog režima i osudi zločine. Stepinac nije bio običan građanin i zato su očekivanja prema njemu, pa i ona o preuzimanju rizika, bila znatno veća. Položaj obavezuje. Mislim da je Srbija, nakon što je rehabilitovala Dražu Mihailovića i što je u postupku Nedićeva rehabilitacija, poslednja koja bi imala moralno pravo da prigovara Hrvatskoj zbog Stepinca.

Kad je reč o spomeniku Barešiću, smatram da je neumesno podizati spomenik osobi osuđenoj zbog ubistva i terorizma, bez obzira na to da li je i kako sarađivao u odbrani zemlje. To je najbolji primer dvostrukih kriterijuma koji dominiraju i u Hrvatskoj, ali i u Srbiji.

Nedavno ste izjavili da uloga Stepinca nije ni približno negativna koliko Draže Mihailovića. Možete li da pojasnite na šta ste tačno mislili?

- Stepincu se može prigovoriti saradnja sa ustaškim režimom i propust da mu se odupre. Ali Stepinac nije bio osuđen za ratni zločin. S druge strane, Mihailović je imao krvave ruke. Brojne su zločine, ubistva i mučenja počinile jedinice pod njegovom komandom, posebno u Hrvatskoj i BiH. Aktivno je, s puškom u ruci, ratovao na strani Nemačke i Italije, često i u savezništvu sa ustašama.

Slažete li se da je antifašistički pokret tokom Drugog svetskog rata ipak bio snažan, te da je na neki način tragedija za hrvatsku naciju što politički vrh ne stoji iza te tradicije?

- Da, o tome sam govorio mnogo puta. Mene uvek nanovo iznenadi nesposobnost ljudi koji pripadaju antifašističkom krugu, takvih je većina, da na javnoj sceni uspešno brane antifašističku narav Hrvatske, zapisanu i u Ustavu. Desnica, pa i ona proustaška, mnogo je bolje organizovana u medijima, na javnoj sceni, puno angažovanija i strastvenija u odbrani i nametanju svojih vrednosti. Ali, slično vredi i za Srbiju, gde je četništvo bilo jako, i još je ojačalo.

Posle nekoliko godina priče o pomirenju, šta se tačno dogodilo da se odnosi dva naroda toliko pogoršaju?

- Promenile su se elite na vlasti. Ljude koji su razumevali važnost dobrosusedstva, mira i tolerancije za svaku od zemalja i za ukupnost odnosa u regiji zamenili su političari koji imaju snažne nacionalističke koncepte. Oni svađu sa susedima tretiraju kao važan politički alat unutrašnje politike. Naprosto, na vlasti su ljudi drugačije političke i opšte kulture, drugačije etike. Otuda i nagli porast ekstremizma, i u Hrvatskoj, i u Srbiji.

Redak ste primer političara koji je, umesto na državnu, odabrao da na komemoraciju žrtvama jasenovačkog logora pristupi uz srpsku i jevrejsku populaciju. Zašto je takvih primera jako malo?

- Nisam siguran da ste dobro ocenili stanje. Na komemoracijama jevrejske i srpske zajednice bilo je mnogo više ljudi nego na službenoj komemoraciji. Bili su tu, osim mene, i mnogi drugi političari, recimo, Milanović, Leko, Mrsić, Hrelja, HNS-ovci, laburisti, IDS-ovci…

Kad gotovo kompletan hrvatski državni vrh prisustvuje komemoraciji u Blajburgu, kakva se poruka šalje?

- Nije problem što postoji komemoracija, već kako se sve to radi. Blajburg je mesto komemoracije žrtvama poraženih snaga. Mnogo je stradalih ustaša, dosta četnika, domobrana, čak i čerkeza i nekih drugih.

Nažalost, ubijeno je i puno civila. Mnogi su ubijeni bez ikakve vojne potrebe, iako je bilo i stradalih u okršajima s poraženim snagama koji nisu želeli da polože oružje. Valja biti pošten i reći kako je Blajburg, preciznije, Križni put, mesto zločina. Nažalost, komemoracija mnogima služi za rehabilitaciju ustaštva, za reviziju istorije i relativizaciju krivice u Drugom svetskom ratu. Zato nikada nisam išao na komemoraciju. Ali jesam tamo odveo partizane da se zajedno poklonimo onima koji su ubijeni bez razloga, posebno civilima. Trebalo je da to bude početak nove politike, koja uvažava sve žrtve, ali jasna je poruka tome ko je bio ko u ratu i da je bilo ispravno suprotstaviti se okupatoru, a ne skupa s njim osnovati kvislinške države i vlade.

 

„Hiperkorektan ko Josipović Ivo“

VOLIM HLADNO PIVO, ČAK I KAD SAM NEGATIVAC PESME

Kao vrsnom poznavaocu muzike, kako vam se dopala pesma Hladnog piva „Messi“. Znate li stihove?

- Mile Kekin i Hladno pivo su sjajni, društveno angažovani muzičari. Zagovaraju prave vrednosti. Vi me pitate baš za tu pesmu zbog toga što ima stih „hiperkorektan ko Josipović Ivo“. Mislim da je spominjanje mene bilo ne da me pohvale, već da se suptilno aludira ko je glavni, negativni lik pesme. Meni se pesma jako sviđa.

 

Povremeni susreti

S TADIĆEM PIJEM KAFU U BEOGRADU ILI ZAGREBU

Da li ste u kontaktu s bivšim predsednikom Srbije Borisom Tadićem?

- Povremeno se čujemo, sretnemo na nekoj međunarodnoj konferenciji, popijemo kafu u Zagrebu ili Beogradu.

 

O komšijskim odnosima

ELITE SRBIJE I HRVATSKE POTPALJUJU MRŽNJU

Da li je za trenutnu krizu u odnosima Srbije i Hrvatske kriva politička elita u obe zemlje ili je došlo do porasta antisrpstva u Hrvatskoj i obrnuto?

- Pitate da li je starija kokoška ili jaje. Lično, mislim da je zadatak političkih elita da kreiraju dobre odnose i podstiču mirotvorstvo. Danas, elite u obe zemlje potpaljuju vatru mržnje. Kad se rasplamsa, oni joj prilagođavaju politiku, stvarajući opasnu spiralu mržnje.

Share this post


Link to post

РТРС, Дневник 1, 07.08.2016., Помен Србима страдалим на Петровачкој цести [Видео]

Парастосом и полагањем вијенаца за девет убијених цивила данас је код спомен-крста у мјесту Јањиле-Бравско на Петровачкој цести обиљежена 21 година од страдања Срба у војно-полицијској акцији “Олуја”, када су хрватски “МиГ-ови” бомбардовали колону српских избјеглица.

Директор Документационо-информационог центра “Веритас” Саво Штрбац рекао је Срни да нема политичке воље да се процесуирају злочинци који су бомбрадовали избјегличку колону народа из Републике Српске Крајине на Петровачкој цести, али ни на Приједорској цести код Сводне.

“Тужилаштво у Сарајеву годинама води ове истраге, али никако да заврше оптужницом, иако имају све податке, осим ко је пилотирао тим авионима”, додао је Штрбац.

Он је оцијенио да није тешко дознати ко је пилотирао, јер Хрвати у то вријеме нису имали пуно авиона, ни пилота, а двојица су погинула.

Штрбац је подсјетио да је авион хрватског ратног ваздухопловства “МиГ 21” 7. августа 1995. године бомбардовао избјегличку колону народа из Републике Српске Крајине када је погинуло девет цивила, међу којима четворо дјеце и 21-годишња дјевојка, док је око 50 рањено.

Он је истакао да током рата у бившој Југославији није страдало толико дјеце у истом дану.

“Авион који је бомбардовао колону полетио је са аеродрома у Сплиту. Хрвати су ову акцију оцијенили успјешном, а цивилне жртве колатералном штетом”, рекао је Штрбац.

Он је напоменуо да је ЦЈБ Бањалука 2010. године Тужилаштву БиХ поднио кривичну пријаву против три официра војске Хрватске и два пилота због сумње да су напали цивилно становништво у избјегличкој колони.

Штрбац је истакао да су се окупљени током помена страдалима са тугом сјетили 1.856 страдалих Срба у акцији “Олуја” и након ње.

Парастосу су присуствовали чланови породица страдалих, учесници у колони, представници “Веритаса”, те Срби из Петровца и Дринића.

21. годишњица страдања Срба у Олуји јуче је обиљежена у насељима Туњице и Сводна, код Новог Града, гдје је у августу 1995. године гранатирана избјегличка колона. У том нападу страдало је 700 српских цивила.

 

Share this post


Link to post

РТРС, 06.08.2016., Нови Град: Обиљежавање страдања и прогона Срба у акцији “Олуја” [Фото/Видео]

У знак сјећања на 220. 000 прогнаних и 2.000 убијених и несталих Срба из Републике Српске Крајине у акцији Олуја, у Храму Светих апостола Петра и Павла у Новом Граду служен је парастос. 21. годишњица страдања Срба обиљежава се у насељима Туњице и Сводна, гдје је избјегличка колона 1995. године гранатирана. Запаљене су свијеће и спуштени вијенци у ријеку Уну.

Годишњица егзодуса српског народа са подручја Хрватске обиљежена је парастосом у храму светих апостола Петра и Павла у Новом Граду и храму Светог Саве у Сводни, а протјерани Срби запалили су свијеће према “мосту спаса“ на граничном прелазу Двор-Нови Град.

Положени су вијенци код спомен обиљежја у насељу Туњица и Сводна у знак сјећања на Србе страдале у Олуји. Прије 21 годину, непрегледну колону Срба, протјераних са својих огњишта из Републике Српске Крајине код Жировца је напала хрватска војска и Пети корпус такозване Армије БиХ.

Тада је страдало 700 српских цивила. Спасавајући голи живот, од четвртог до седмог августа 1995. године преко „моста спаса“ Двор – Нови Град прешло је више од стотину Срба, протјераних из Хрватске. Након што су прешли мост, преживјели Срби из Републике Српске Крајине кренули су према Приједору, али је код новоградског села Сводна хрватска авијација, ушавши дубоко у територију Републике Српске, гранатирала избјегличку колону.

Погинуло је шест лица, на десетине је рањено, а под ударом хрватске авијације у Сводни су страдали и бројни објекти. Срби протјерани са својих вијековних огњишта и данас жале за невино страдалима, за својим кућама и успоменама. Ни 21 годину касније, велики број Срба није се вратио на своја огњишта, а многи од њих и данас покушавају остварити станарска и друга права.

У хрватској акцији Олуја, која је изведена уз помоћ и подршку НАТО-а и једница Хрватског вијећа одбране и такозване Армије БиХ, са подручја сјеверне Далмације, Лике, Кордуна и Баније, протјерано је више од 220.000 Срба.

На евиденцији Документационо – информативног центра Веритас налази се 1. 856 погинулих и несталих Срба током и након Олује, од којих су 1. 206 цивили, а међу њима три четвртине старији од 60 година. Међу жртвама је и 546 жена.

Од укупног броја жртава, до сада је расвијетљена судбина 1.019 лица.

 

Share this post


Link to post

SRNA, 07.08.2016., Štrbac: Nema političke volje da se procesuiraju zločinci iz „Oluje“

BOSANSKI PETROVAC, 7. AVGUSTA /SRNA/ – Parastosom i polaganjem vijenaca za devet ubijenih civila danas je kod spomen-krsta u mjestu Janjile-Bravsko na Petrovačkoj cesti obilježena 21 godina od stradanja Srba u vojno-policijskoj akciji “Oluja”, kada su hrvatski “MiG-ovi” bombardovali kolonu srpskih izbjeglica.

Direktor Dokumentaciono-informacionog centra “Veritas” Savo Štrbac rekao je Srni da nema političke volje da se procesuiraju zločinci koji su bombradovali izbjegličku kolonu naroda iz Republike Srpske Krajine na Petrovačkoj cesti, ali ni na Prijedorskoj cesti kod Svodne.

“Tužilaštvo u Sarajevu godinama vodi ove istrage, ali nikako da završe optužnicom, iako imaju sve podatke, osim ko je pilotirao tim avionima”, dodao je Štrbac.

On je ocijenio da nije teško doznati ko je pilotirao, jer Hrvati u to vrijeme nisu imali puno aviona, ni pilota, a dvojica su poginula.

Štrbac je podsjetio da je avion hrvatskog ratnog vazduhoplovstva “MiG 21” 7. avgusta 1995. godine bombardovao izbjegličku kolonu naroda iz Republike Srpske Krajine kada je poginulo devet civila, među kojima četvoro djece i 21-godišnja djevojka, dok je oko 50 ranjeno.

On je istakao da tokom rata u bivšoj Jugoslaviji nije stradalo toliko djece u istom danu.

“Avion koji je bombardovao kolonu poletio je sa aerodroma u Splitu. Hrvati su ovu akciju ocijenili uspješnom, a civilne žrtve kolateralnom štetom”, rekao je Štrbac.

On je napomenuo da je CJB Banjaluka 2010. godine Tužilaštvu BiH podnio krivičnu prijavu protiv tri oficira vojske Hrvatske i dva pilota zbog sumnje da su napali civilno stanovništvo u izbjegličkoj koloni.

Štrbac je istakao da su se okupljeni tokom pomena stradalima sa tugom sjetili 1.856 stradalih Srba u akciji “Oluja” i nakon nje.

Parastosu su prisustvovali članovi porodica stradalih, učesnici u koloni, predstavnici “Veritasa”, te Srbi iz Petrovca i Drinića.

 

Share this post


Link to post

RTRS, Dnevnik 2, 07.08.2016., Pomen Srbima stradalim na Petrovačkoj cesti [Video]

I danas su preživjeli iz izbjegličkih kolona odavali poštu svojim stradalima u akciji “Oluja”. U tim kolonama, na Petrovačkoj cesti ubijani su i oni koji nikome nisu ni mogli da budu krivi – djeca.

Četvoro ih je poginulo pred naletom hrvatskih migova, koji su bombardovali izbjegličku kolonu. Najmlađa žrtva imala je samo šest godina.

Parastosom i polaganjem vijenaca za devet ubijenih civila danas je kod spomen-krsta u mjestu Јanjile-Bravsko na Petrovačkoj cesti obilježena 21 godina od stradanja Srba u vojno-policijskoj akciji “Oluja”, kada su hrvatski “MiG-ovi” bombardovali kolonu srpskih izbjeglica.

Među nevino stradalim civilima, ubijeno je četvoro djece, uzrasta od šest do trinaest godina. Strašnu sliku petrovačke ceste, nikada neće zaboraviti mještani Јanjila, koji su preživjeli bombardovanje.

Ni za zločin nad srpskim civilima na Petrovačkoj cesti niko nije odgovarao.

Savo Štrbac, predsjednik Dokumentaciono-informativnog centra “Veritas“ istakao je da je evidentno da se ovdje desio zločin i da se zna ko su počinioci.

“Tužilaštvo u Sarajevu godinama vodi ove istrage, ali nikako da završe optužnicom, iako imaju sve podatke, osim ko je pilotirao tim avionima”, rejko je Štrbac i dodao da je avion koji je bombardovao kolonu, poletio je sa aerodroma u Splitu. “Hrvati su ovu akciju ocijenili uspješnom, a civilne žrtve kolateralnom štetom”, rekao je Štrbac.

U jednom od najvećih hrvatskih zločinačkih poduhvata, akciji “Oluja“, 250 hiljada Srba protjerano je iz tadašnje Republike Srpske Krajine, a od 1856 ubijenih, posmrtni ostaci više od 830, nikada nisu pronađeni.

Share this post


Link to post

ATV, 07.08.2016., Zločin bez kazne: Od napada na Petrovačkoj cesti prošla 21 godina [Video]

To što su napustili vjekovna ognjišta kao da nije bilo dovoljno. Tog 7. avgusta prije tačno 21 godinu na Petrovačkoj cesti, hrvatski “migovi” koji su poletjeli iz Splita bombardovali su kolonu izbjeglica. Poginulo je devetoro Krajišnika, među njima četvoro djece i jedna dvadesetogodišnjakinja, a čak 50-oro ih je ranjeno.

Vrijeme prolazi, ali bol ne, priča Milutin koji je izgubio brata Krstana i bratanca Darka.

“Vrijeme teče, sigurno da vrijeme teče, ali nema brata. Došao sam da posjetim, da zapalim svijeću, da obilježimo to”, kaže Milutin Vuković.

Dušanka Pećanac radila je u polju kad je počeo napad. Nekoliko života ugasilo se u sekundi. Iz kolone je izvlačila ranjene i te slike nikada neće zaboraviti.

“Vrcaju patike, obuća, bježi jadni narod, sad će se kažu avion vratiti, pa će nas opet bombardovati, djeca mi jadna govore – joj teto, spašavaj, ne možeš to gledati očima”, prisjeća se Dušanka Pećanac.

Bombardovanje na Petrovačkoj i Prijedorskoj cesti kod Svodne, zločini su čiji se počionioci itekako znaju, ali nema političke volje da se oni procesuiraju, kažu u “Veritasu”.

“U svim njihovim izvještajima piše da je izvršen zadatak, taj njihov avion da je uništio nekoliko oklopnih vozila, tenkova, nigdje ni riječi da je gađao civile i da su civili izginuli. Pored ovih koji su izgubili život bilo je na desetine ranjenih što teže što lakše”, rekao je Savo Štrbac, direktor dokumentaciono-informacionog centra “Veritas”.

Hrvati su ovu akciju ocijenili uspješnom, a civilne žrtve kolateralnom štetom. U Tužilaštvu BiH već godinama se vode postupci protiv nepoznatih lica za taj i zločin u Svodni, ali se kraj istrage još ne nazire. Porodice stradalih nadaju se da će zločinci kad-tad odgovarati.

 

Share this post


Link to post

Mane Drakulić: Odjednom je naišao avion

Povodom 21. godišnjice Oluje:

Nastao je čep na cesti jer smo išli u četiri kolone. Naišao je avion, zaokružio iznad nas i otišao. Odmah se vratio. Ugledao sam kako pušta raketu. Uslijedio je udar. Bio sam nasred ceste, a sin i žena kod traktora. Dogodio se i drugi udar…

 

Mane Drakulić iz mjesta nedaleko Plitvičkih jezera uputio se 5. avgusta 1995. oko ponoći sa suprugom Vukicom, sinom Dušanom i petnaestak komšija u Frkašić.

- Vidjeli smo da je Frkašić već evakuiran, pa smo preko obronaka Plješivice krenuli prema Donjem Lapcu. Kolona je na uskoj cesti bila gusta, išlo se suviše sporo. Neki ostaju bez goriva, drugi ne mogu upaliti traktor. U gužvi se prevrću automobili, traktori. Prevrnula se i prikolica plitvičkog voza - opisuje Mane metež na putu.

U Lapcu su se kratko zadržali jer od izbezumljenog puka nisu dolazile nikakve pouzdane informacije. U koloni ih je uskoro dočekala prva noć.

- Žena i sin spavali su u prikolici, a ja sam ležao na livadi pokraj traktora. Gadno je bilo kada je padala kiša, tada smo se ko psi zavlačili pod prikolicu - opisuje Mane samo dio slika.

Novi dan donio je novu neizvjesnost i beznađe koje je potiskivalo umor, glad i žeđ na usijanom asfaltu Republike Srpske.

- Sve je bilo u rasulu. Ljudi su se izbezumljeno gubili u koloni. Bilo je i vojnika koji su se povukli sa ratišta i u masi ljudi tražili svoje familije. Sva ta gužva i ljudska bespomoćnost na tren su me podsjetili na Drugi svjetski rat - kaže Mane, koji se zatim prisjeća slika kolona koje je desetak kilometara od Petrovca nadvio avion.

- Nastao je čep na cesti jer smo išli u četiri kolone. Odjednom je naišao avion, zaokružio iznad nas i otišao. Odmah se vratio. Ugledao sam kako pušta raketu. Uslijedio je udar. Bio sam nasred ceste, a sin i žena kod traktora. Dogodio se i drugi udar. Prvo što sam vidio bio je sin koji je bježao iza jednog kamena na livadi kraj ceste. Nastala je gužva. Dim, jauci, ljudi bježe, krvavi nose jedni druge, vatra. Dva šlepera iz Lapca bila su u plamenu. U kabini sam vidio šofera koji zapomaže jer ne može da izađe. Potrčao sam prema njemu. Desno od mene u autu je gorjela cijela familija, njih petero-šestero. Iznutra su se čuli krici i dječji jauci, i onda je odjednom nastao muk. Ostalo je dvoje starčadi, otprilike od 80 godina. Najteže mi je bilo njih slušati. Ostali su sami, a pred očima im je izgorjela čitava familija - niže Mane bolne uspomene.

- Jedan čovjek iz Lapca nosio je krvavo dijete. Kad sam došao do šlepera, pade na mene truplo trudne žene bez glave. U tom trenutku je neko iz moje grupe došao po mene vičući: ‘Mane, šta to radiš? Dolazi ovamo, sin ti je ranjen!’ Pronašao sam ga pedesetak metara od ceste, bio je već problijedio, geler mu je presjekao glavni živac, stopalo mu je padalo, nije mogao hodati. Stavili smo ga u ćebe i nosili prema cesti - prepričava Mane Drakulić najstrašniji dan u svom životu.

Uskoro je koloni prišlo vozilo UN-a. Naišli su sasvim slučajno. Kako tvrdi Mene, masa ljudi ih je zamolila da prevezu ranjenike. Malo su se nećkali, ali kada su uvidjeli da od kolone ne mogu dalje, primili su Dušana i krvavog čovjeka sa djevojčicom. Mane je uskoro saznao da mu je sin odvezen u banjalučku bolnicu. Budući da mu se tamo nije mogla izvesti operacija noge, upućen je u Beograd. Dušan je u Kliničkom centru u Beogradu imao dvije teške operacije, a zbog rehabilitacije je dvije godine izostao iz škole. Iz izbjeglištva u Vršcu, mjesta na granici s Rumunjskom, Drakulići su se u rodnu Liku vratili 1998., a na posebnom privjesku visi im geler kao svjedočanstvo o događajima koji su trinaestogodišnjem dječaku uništili bezbrižnu mladost i obilježili čitav život.

 

portalnovosti.com 05.08.2016

Share this post


Link to post
7 hours ago, dj-zombi said:

Dim, jauci, ljudi bježe, krvavi nose jedni druge, vatra. Dva šlepera iz Lapca bila su u plamenu. U kabini sam vidio šofera koji zapomaže jer ne može da izađe. Potrčao sam prema njemu. Desno od mene u autu je gorjela cijela familija, njih petero-šestero. Iznutra su se čuli krici i dječji jauci, i onda je odjednom nastao muk. Ostalo je dvoje starčadi, otprilike od 80 godina. Najteže mi je bilo njih slušati. Ostali su sami, a pred očima im je izgorjela čitava familija - niže Mane bolne uspomene.

 

7 hours ago, dj-zombi said:

Jedan čovjek iz Lapca nosio je krvavo dijete. Kad sam došao do šlepera, pade na mene truplo trudne žene bez glave.

 

I onda nam Kolinda porucuje "kako je oluja bila politicki opravdana, cista, vojnicki briljantno izvedena, casna pobeda za pravilan cilj".

Share this post


Link to post

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!


Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.


Sign In Now