Sign in to follow this  
grom

ЛИЦЕ ЗЛА

Recommended Posts

Mračna istorija Rokfelerovih

 

D. SAVIĆ | 20. mart 2017.

Foto AP

On je bio američki bankar i jedan od najbogatijih ljudi na svetu, prema podacima časopisa Forbs, vrednost njegove imovine je oko tri milijarde dolara.

Rođen je u Njujorku i namlađi je od šest sinova Džona Rokfelera juniora, sina Džona D. Rokfelera seniora, osnivača naftne kompanije Standard Oil-a.

Govorilo se da je imao čak sedam transplatacija i da je poslednju obavio prošle godine.

Umro je u 102. godini. Nadomak Njujorka, u porodičnoj kući u Pokantiko Hilsu, u snu mu otkazalo srce.

Rokfeler ostao upisan u istoriji kao čovek sa najviše transplantacija srca. Više puta mediji su navodili njegovu želju da živi 200 godina.

U crnogorskom dnevnom listu “Dan” osvanule su velike čitulje za preminulog milijardera Dejvida Rokfelera.

 

– Velikom čoveku, našem poslovnom partneru, poslednji pozdrav. Bolji nisi mogao biti – stoji u jednoj od njih.

A u drugoj je kratko napisano: “Bolji nisi moga’ biti”,

„Бољи ниси мога' бит'“
„Бољи ниси мога' бит'“
 

NOVA EKONOMIJA – 30.12.2016.

rokfeler%20porodica

Bili su i ostali jedna od najbogatijih i najmoćnijih porodica u svetskoj istoriji, ali njihovi počeci su znatno mračniji.

Rokfelerove su toliko mrzeli na samom početku 20. veka da su morali da zaposle više čuvara da ih zaštite u stanovima. Ljudi su imali dovoljno razloga da mrze Rokfelerove. Nazivali su ih lopovima, ubicama žena i dece, manipulatorima i potpunim lažljivcima, piše Listverse.

10. Beskrupulozno bogaćenje

Rokfelerovi se nisu obogatili kao dobrice. U stvari, oni su zločinci koji su svaku priliku iskoristili kako bi mogli da kradu od drugih ljudi. Tako je ova porodica stekla stekli Dalut, Mesabu i Severnu železnicu. Kako je pisalo u novinama 1911. godine, izvorni vlasnici železnice upravo su završili polaganje pruge. Oni su hteli da grade terminale, ali im je nedostajalo novca. Tu na scenu stupa velečasni Gejts, čovek koji je upravljao dobrotvornim donacijama Rokfelerovih. Gejts tada objašnjava vlasnicima da je Džon D. Rokfeler pratio izgradnje njihove železničke pruge i da će im pozajmiti novac. Ljudi su prihvatili zajam za 420.000 dolara. Dva meseca kasnije Rokfeler se pretvarao da moraju novac da vrate odmah zbog neke “finansijske sramote”.

9. Radnici i plaćanje

Džon D. Rokfeler nije imao preterano visoko mišljenje o ljudima koji su radili za njega. Njegov bliski saradnik je 1913. javno priznao da ne veruju u koncept minimalne plate i da svaki dečak i devojčica, svaki muškarac i žena zarađuju tačno koliko vrede.

8. Masakr u Ludlovu

1914. godine su rudari počeli da protestuju. Rudnici su bili opasni, plata je bila nikakva, i što je još gore, platu su dobijali u bonovima koje su mogli da potroše samo u Rokfelerovim trgovinama. Kad su krenuli u štrajk, Rokfeler mlađi poslao je naoružane muškarce da razbiju štrajk. Jedanaestoro dece, dve žene i nekoliko muškaraca je izgorelo u šatorima, koje su isti ti Rokfelerovi podanici zapalili.

ludlov%20massacre

7. Žene i deca u strahu

Nakon tog masakra su sve žene i deca među Rokfelerovim zaposlenima živeli u potpunom strahu. Don Mekgregor je zapisao da su deca često bežala od njega zato što je on bio stranac. Odrasli su znali da je on na njihovoj strani, ali deca nisu. Deca su čula priče o Ludlovu.

6. Objave lažnih vesti

Nakon masakra u Ludlovu, Rokfelerovima su bile potrebne sve moguće dobre vesti. Zbog toga su pokrenuli časopis, a udružili su se s Herstom, moćnim novinarskim izdavačem, kako bi objavljivali samo dobre stvari o njima i opasno lagali o protivnicima.

5. Držali rudare u siromaštvu

1915. godine je Džon Rokfeler mlađi odlučio da poseti jedan rudnik, kako bi pokazao da je i on samo smrtnik. Poseta je bila totalna propast. Osim što se toliko umorio od pet minuta rudarenja da je morao da prespava u rudniku, ni rudarima se nije svideo, pa su ga većinom ignorisali.

4. Uplitanje u obrazovanje

Džon D. Rokfeler trošio je basnoslovne svote novca na visoko obrazovanje kako bi primirio javno mnjenje. Kroz svoju fondaciju finansirao je obrazovne institucije i to isključivo konzervativnog predznaka. Najmrskiji idejni neprijatelj bile su mu ideje o sindikatima i organizovanom radu.

3. Nije finansirao rat

Na vrhuncu Prvog svetskog rata, savezničke snage pokušavale su da finansiraju brutalni sukob. I dok su svi bogataši nudili svoj novac ili se odricali plate, Rokfeler je odbijao da daje zajam bilo Rusima bilo Britancima.

2. Izbegavanje poreza

1916. godine, još tokom Prvog svetskog rata, Rokfeler je u svoju fondaciju pospremio 100 miliona dolara. Od toga je zarađivao šest miliona dolara godišnje, na koje nije plaćao nikakav porez. I dok bi fondacije trebalo da finansiraju samo dobrotvorne svrhe, na njegov račun dolazile su mnoge optužbe da je trošio ogroman novac u svoje svrhe.

1. Nevolje iskrenog čoveka

Američki Kongres tražio je da Rokfeler objasni zašto je stalno podizao cenu goriva. Njemu je prekipelo i rekao je da samo ponuda i tražnja diktiraju cenu. Amerikancima je gorivo bilo neophodno i bili su spremni da plate cenu koju je Rokfeler formirao.

Share this post


Link to post

Генерал пред судом инквизитора са Миконоса

 

Милан Бабовић | 20. октобар 2017

То је онај исти који је кмечао кад је 2005. Веља Илић поклонио “шкоду” породици генерала, а сам је своју задњицу сместио у “аудијеву” џипчину

milan-babovic_620x0.jpg

УМЕСИ то живот лепо, па се тако готово у истом дану у предаваче упишу генерал Владимир Лазаревић и извозник наручених револуција Срђа Поповић. Овај први ће своја чемерна искуства са бојишта на Косову преносити питомцима Војне академије, а други ће, како нам Би-Би-Си јавља, бити ректор Универзитета Сент Ендруз у Шкотској.

 

Боља Србија, ојачана челичним бицепсима Чеде Јовановића, неће наравно приметити да су страни комитенти чувеног “отпораша” масакрирали Копте у Египту или да су у Украјини одликовали нацисту Степана Бандеру. За њих је етички суноврат долазак, како кажу, ратног злочинца међу кадете.

 

Чак и да прихватимо да је блонди Че крвавог светског поретка пожељан узор шкотској и нашој младежи, хајде пре тога да видимо ко су ти (или тај) коју би у име морала и даље да суде слободном команданту.

То је онај исти који је кмечао кад је 2005. Веља Илић поклонио “шкоду” породици генерала, а сам је своју задњицу сместио у “аудијеву” џипчину. Родна кућа народу и војсци омиљеног официра у бабушничком селу Грнчар се распада, а мишићави бонвиван се, како су медији писали, башкарио у својој вили на Миконосу. Лазаревић је у хашком казамату седам пута оперисан, а кућерина стражара српске савести процењена је на око седам милиона евра. Лепа игра бројки…

Без иједног доказа и са страшном стигмом на свом имену, генерал је у затвору провео целу деценију. Пред инквизиторе је отишао добровољно, а сада му опет суде недостојни ризничари тезе о вечној српској кривици. Са јахти гађају подмуклије од НАТО ловаца.

Но, њихови реденици су све тањи. Зато се надамо да ће Лазаревић и његови саборци, ако буде државе и Срба, причати питомцима и старешинама о својој епопеји 1999. И поносно наздрављати новим храбрим класама. Можда и са вотком. Али, без лајма…

Share this post


Link to post

Нови посао Отпораша – Срђа Поповић

 

standard.rs / 03.10.2017.

Поповић је прекомандован у Мађарску, где су напролеће заказани избори, на којима ће САД покушати да сруше Виктора Орбана.

 

Многи читаоци вероватно нису чули за истакнутог српског политичког оперативца Срђу Поповића(01.02.1973. Београд). Он и његова организација CANVAS одиграли су кључну улогу у већини обојених револуција CIA након свргавања српског председника Слободана Милошевића 2000. године (према последњем прорачуну, најмање у 50). Сада се усмерио на Мађарску и мађарског народног и пркосног премијера Виктора Орбана.

4-4.jpg

Професионални смењивач режима Срђа Поповић 8. септембра је стигао у Будимпешту и придружио се антиорбановским опозиционим групама испред мађарског парламента. Јасно је да Поповић није у граду да промовише своју књигу о ненасилним сменама режима, већ да помогне антиорбановским партијама пред мађарске изборе заказане за пролеће 2018. Многи Мађари у Поповићевом појављивању у Будимпешти виде дугу руку рођеног Мађара и финансијера свргавања режима Џорџа Сороша.

Због вештачке ауре „модерног доброчинитеља”, која прати личност Срђе Поповића, било би корисно детаљно размотрити ко финансира његову импресивну каријеру од тренутка кад је у Београду 1998. основао малу студентску опозициону НВО под називом Отпор са сада чувеним логом стегнуте песнице. Каријера Срђе Поповића од 2000. до данас указује да се ради о изузетно нечасном манипулатору у служби страних обавештајних агенција и влада упркос његовом жестоком инсистирању да то није тачно.

СРБИЈА И ОТПОР

Поповић је први пут привукао међународну пажњу као оснивач београдске организације политичких активиста Отпор. Октобра 1998. Поповић је основао Отпор као студентску протестну групу са Београдског универзитета, која се бавила проблемима студената. То се убрзо променило. Он и други оснивачи Отпора су, подучени методама америчког специјалисте за смене режима Џина Шарпа, оснивача Института Алберт Анштајн у Кембриџу (Масачусетс), и других специјалиста Стејт департмента за меке пучеве, попут амбасадора у Београду Ричарда Мајлса (од 1996. до 1999. амерички „шеф мисије“ у Београду; прим. прев.) и других америчких обавештајних оперативаца, укључујући специјалисте за изборне процесе и стручњаке за креирање имиџа и односе са јавношћу.
otporserbia

Управљајући Отпоровом операцијом свргавања Милошевића, амерички амбасадор у Србији Ричард Мајлс био је стручњак за смене режима далеко више него за класичну дипломатију. Пре него што је дошао у Београд, организовао је пуч CIA у Азербејџану 1993. године, који је довео Алијева на власт, а након Београда је организовао пуч CIA у Грузији, уз помоћ којег је власт преузео амерички кадар Михаил Сакашвили.

Преко Америчке агенције за међународни развој (USAID), широко познате по томе што представља фасаду CIA, каналисани су милиони долара за Отпор кроз комерцијалне споразуме и невладине организације које финансира америчка влада: Национална задужбина за демократију (NED), Национални демократски институт, Међународни републикански институт… Институт Отворено друштво Џорџа Сороша је такође доливао новац Поповићевом Отпору са циљем свргавања Милошевића. Још увек нисам наишао на смену режима или обојену револуцију CIA и Стејт депратмента у којој фондације за „изградњу демократије“ Џорџа Сороша нису биле у некој врсти хармоније са агендом Стејт департмента и CIA. Можда је то само случајност.

Национална задужбина за демократију, са свим својим подружницама, била је пројекат Регановог шефа CIA Била Кејсија, основан у раним 80-тим са циљем да иза вела „приватне“ демократске НВО (одосно NED) сакрије операције CIA за смене режима широм света. Ален Вајнстин, суоснивач NED, то је признао у Вашингтон посту: „Много тога што данас радимо је пре 25 година тајно радила CIA“.

Према Мајлу Добсу, који је био спољни истраживачки новинар Вашингтон поста током Милошевићевог свргавања, Међународни републикански институт (IRI) је Поповићу и двадесетак других лидера Отпора платио да учествују на тренажном семинару о ненасилном отпору у хотелу Хилтон у Будимпешти октобра 1999. године. Тамо су Поповић и други изабрани српски студенти обучавани нпр. како да организују штрајк или како да комуницирају симболима, као што је стегнута песница, која је била њихов лого. Научили су како превладати страх и како подривати ауторитет диктаторског режима.

Главни предавач на тајном састанку у хотелу Хилтон био је стручни сарадник Џина Шарпа (на слици испод у средини), пензионисани пуковник Роберт Хелви (на слици испод десно), бивши аналитичар Војно обавештајне агенције (DIA), који је обучавао активисте Отпора и потом их искористио за дистрибуцију 70.000 копија приручника за ненасилни отпор преведених на српски језик. Хелви је сарађивао са Џином Шарпом, оснивачом контроверзног Института Алберт Ајнштајн, који америчку владу подучава како да иза маске ненасилности сакрије своје државне ударе. Шарпа је Хелви описао као „Клаузевица ненасилног покрета“, реферишући на чувеног пруског војног стратега.

Поповић и његова НВО Отпор су примили целих 41 милион долара од америчке владе за кампању „изградње демократије“ у Србији. Добс описује америчку умешаност:
srdjasharphelvi

„Иза привидне спонтаности уличног устанка који је приморао Милошевића да поштује резултате жестоко оспораваних председничких избора од 24. септембра, била је пажљиво проучена стратегија коју су осмислили српски демократски активисти, уз активну подршку западних саветника и анкетара… Консултанти финансирани од стране САД одиграли су кључну закулисну улогу у буквално сваком аспекту контраделовања: анкетирање, тренирање хиљада опозиционих активиста и помагање да се организује паралелно бројање гласова, које је било од кључне важности. Амерички порески обвезници платили су 5.000 спрејева са бојом које су студентски активисти користили за писање графита против Милошевића на зидовима широм Србије.“

Укратко, Поповић је своју каријеру револуционара почео као специјалиста за смену режима у операцији коју су финансирали CIA, Стејт департмент и америчке владине НВО, укључујући злогласни NED и Институт отворено друштво Џорџа Сороша. Поставља се питање шта је Срђа Поповић радио након прве помоћи Вашингтону 2000. године?

ГЛОБАЛИЗАЦИЈА РЕВОЛУЦИЈА

Након успеха у свргавању Милошевића у корист својих спонзора у америчкој влади, Поповић је основао организацују под називом CANVAS. Одлучио је да глобализује бизнис модел који се добро показао у Београду 2000. и постане међународни играч за извођење лажних демократских смена режима америчког Стејт департмента. CANVAS, односно Центар за примењену ненасилну акцију и стратегије, себе назива непрофитном, невладином „образовном институцијом фокусираном на употребу ненасилних сукоба“. Према Википедији, CANVAS настоји да „образује продемократске активисте широм света о ономе што сматра универзално успешним принципима за ненасилну борбу“.

Поповић и CANVAS тврде да најмање 50 одсто очигледно замашних средстава за њихов филантропски рад долази од Поповићевог колеге из Отпора Слободана Ђиновића (на слици испод лево), копредседавајућег CANVAS за којег се наводи да је генерални директор нечег што се зове Орион телеком у Београду. Блумбергова Standard & Poors бизнис претрага не открива ништа о Орион телекому осим чињенице да је у потпуности у власништву амстердамског Greenhouse Telecommunications Holdings B.V., где се само даје информација да је Слободан Ђиновић генерални директор холдинга за који се наводи да пружа „алтернативне телекомуникационе услуге на Балкану“. Звучи као некаква корпоративна верзија познате руске матрјошке, односно угнеждених компанија које нешто крију.

На страну неуверљива тврдња Поповићевог CANVAS да финансијска средства долазе од Ђиновићеве несебичне великодушности, која потиче из његовог бајковитог успеха на позицији генералног директора телекомуникационе компаније у Србији, остаје питање шта је са осталих 50 одсто средстава CANVAS, будући да Поповић одбија да открије било шта о изворима, тврдећи да су приватни и невладини. Наравно да су вашингтонске НВО формално приватне, јер им средства углавном долазе од USAID. Наравно да је Сорошева Фондација отворено друштво приватна. Да ли су то можда неки од приватних патрона Срђиног CANVAS? Не знамо, јер одбија да открије на било који правно проверљив начин.

Радионице CANVAS су бесплатне, а њихов револуционарни know-how се може бесплатно преузети на интернету. Ова великодушност, у комбинацији са земљама где је CANVAS обучавао „продемократске активисте“, односно опозиционе групе које желе да смене режим, указује да других 50 одсто – ако не и више –средстава долази путем финансијских канала који барем делимично воде до америчког Стејт департмента и CIA. За вашингтонски Фридом хаус се зна да је финансирао бар део активности CANVAS. Фридом хаус, блиско повезан са америчким неоконзервативним ратним лобијем, највећи део својих средстава добија од америчке владе.
djinovicpopovic

Поповићев CANVAS тврди да је тренирао „продемократске активисте“ у више од 50 земаља, укључујући Украјину, Грузију, Зимбабве, Бурму (заправо је од стицања независности од Британије званично име Мјанмар, али Вашингтон инсистира на колонијалном називу), Украјину, Грузију, Еритреју, Белорусију, Азербејџан, Тунис, Египат и Сирију. Поповићев CANVAS имао је учешћа у неуспелим покушајима смене режима покретањем обојених револуција против Уга Чавеза у Венецуели и током пропале иранске Зелене револуције из 2009. године.

Свака од ових земаља се случајно нашла и на листи Вашингтона за смену режима који одбијају да следе линију САД у кључним политичким питањима или који поседују виталне сировине као што су нафта, природни гас или стратешки минерали.

5-4.jpg

ГОЛДМАН САКС И СТРАТФОР

Недавно су обелодањени још занимљивији детаљи о присним везама између америчке агенције за „обавештајни консалтинг“ Стратфора, познатог као „CIA у сенци“ због својих корпоративних клијената попут Локид Мартина, Нортроп Грумана, Рајетона и америчких владних агенција у које спадају Одељење за унутрашњу безбедност (Deparment of Homeland Security) и Војно-обавештајна агенција.

У великом цурењу интерних података из Стратфора 2012 (око пет милиона мејлова које је прибавила хакерска заједница Анонимуси) откривено је да је Поповић након оснивања CANVAS такође одржавао и блиске односе са Стратфором. Судећи по интерим мејловима те агенције, Поповић је за Стратфор шпијунирао опозиционе групе. Веза између њих је била толико интимна да је Поповић запослио жену у Стратфору и позвао неколико људи из агенције на своје венчање у Београду.

Викиликс је из исте Стратфорове електронске поште открио и интересантну информацију да је једна од „златних кока“ међу финансијерима мистериозног CANVAS била и Волстрит банка Голдман сакс. Када је Марко Папић, Стратфоров тадашњи аналитичар за Евроазију, упитан од колеге из Стратфора да ли је једна од „златних кока“ CANVAS Сатер Мунир, партнер Голдман сакса, одговарио је: „Мислим да они имају неколико златних коки. Он је свакако једна од њих“.

Изузетног господина Поповића његова прљава каријера доводи до Мађарске, где се на мети његовог јединственог бренда Стејт департментове лажне демократије нашао не диктатор, него веома популарни истински демократа који својим бирачима нуди могућност избора. То ни најмање неће бити лако као рушење Милошевића и поред тога што има помоћ студентских активиста који се обучавају у Сорошевом Централноевропском универзитету у Будимпешти.

Ф. Вилијам Ендгал је саветник за стратешке ризике и предавач. Дипломирао је политикологију на Универзитету Принстон и аутор је бестселера о нафти и геополитици.

Share this post


Link to post

Наташа Кандић треба да добије Нобелову награду за мир

 

 

 

Извор: Танјуг – 01/02/2018

SK.eu

Председавајући америчке Хелсиншке комисије, републикански сенатор из Мисисипија Роџер Викер, и демократски члан Одбора за спољнополитичке односе Представничког дома, конгресмен из Њујорка Елиот Енгел, поднели су предлог за номинацију Наташе Кандић и Фонда за хуманитарно право за Нобелову награду за мир 2018, јавио је Глас Америке.

 

У образложењу предлога између осталог се каже да је детаљна документација ФХП о злочинима за време сукоба током распада бивше Југославије постала кључна за извршење правде, како у Међународном кривичном трибуналу за бившу Југославију, који је окончао рад крајем 2017. године, тако и у националним судовима за ратне злочине у земљама региона.

 

Рок за подношење кандидатура за Нобелове награде истекао је 31. јануара у поноћ.

Share this post


Link to post

"Članovi američkog Kongresa predložili NATAŠU KANDIĆ za Nobelovu nagradu za mir. Smejete se. Dobro, a ko je spreman da se KLADI, u veliku sumu, da Kandić tu nagradu NEĆE dobiti?"-Ratko Dmitrović na twitteru.

Share this post


Link to post
On 2-2-2018 at 11:51 AM, guns n roses said:

"Članovi američkog Kongresa predložili NATAŠU KANDIĆ za Nobelovu nagradu za mir. Smejete se. Dobro, a ko je spreman da se KLADI, u veliku sumu, da Kandić tu nagradu NEĆE dobiti?"-Ratko Dmitrović na twitteru.

Moguce je pre da ce da dobije nego da nece .

Pa onaj ko proglasava taj i donosi odluke ko ce dobiti nagradu . 

Nije Nobelova nagrada vise ono sto je predstavljala pre . . .

Tako da . . .

Share this post


Link to post

Месић и Готовина уз Албанце, руке укрштене у симбол орла

уторак, 26.06.2018.

415649.jpg

 

Провокацијама склапањем руку у симбол „албанског орла” придружили су се и бивши председник Хрватске Стјепан Месић и Анте Готовина.

Друштвеним мрежама круже њихове слике подршке Албанцима из швајцарске репрезентације Граниту Џаки и Џердану Шаћирију, који су баш гестикулирањем „двоглавог албанског орла” прославили голове против Србије у утакмици против швајцарске репрезентације.

Да не остаје све на симболу орла, упућују вести да су се појавили и видео снимци хрватских и албанских навијача из швајцарског Берна, како заједно цепају и пале заставу Србије.

На тим снимцима се види и како један хулиган у дресу репрезентације Хрватске зубима кида српску тробојку.

Share this post


Link to post

а,ево и бившег каплара легије странаца,који је у једној војсци аванзовао у генерала

 

Foto: Fejsbuk

Share this post


Link to post

Има ли краја лудилу  у лепој њиховој,а Срби продају веру за вечеру

 

 

Danijel Subašić je večeras postao junak čitave Hrvatske pošto je Vatrene svojim odbranama poslao direktno u četvrtfinale Mundijala u Rusiji.

 

Danijel je po ocu Srbin, što njegov tast nije mogao da podnese.

 

Pre 11 godina Ante Boca je prebio svoju ćerku Antoniju, jer je htela da se uda za Srbina!

 

Čak su hrvatski mediji izveštavali da je pretio da će je zaklati!

Ja sam Srbin, a Antonija je Hrvatica, koja je svoju ljubav pokazala dolaskom kod mene", prenosili su tada hrvatski mediji Subašićeve izjave.

U godinama koje su usledile, poznati golman je promenio ploču:

 

"Otac mi je bio pravoslavne vere, a ja sam Hrvat katolik".

Share this post


Link to post

kako ce se neko izjasnjavati je njegova licna stvar, bilo dali ce biti budista, scientolog, pravoslavac ili katolik (se dok ne pokusava nekog drugog ubijediti da uradi to isto) ... i niko nebi trebao imati prava prozivati ljude zbog toga

 

kad vojska, predsjednici, premijeri, generali, i ostali "vladari" ne cuvaju ili nisu bili u stanju sacuvati srpstvo i naciju kako je to onda jedna individua (u ovom slucaju Danijel - ako je tacno to sto pises) u stanju uraditi i sigurno upropastiti citav zivot boreci se za neki ideal dok se drugi bogate i kradu?

 

ako je izbrao da bude eskim, nigerijac ili hrvat - sretno mu ... sve dok ne pljuje po nikom drugom

 

vremena patriota, heroja, ideala i slicnoga su prosla - danas nema casti, postenja i heroja - danas se svako bori za sebe na koji god nacin zna i umije

sto nas je tome naucilo? pa pogledajmo od 1990 pa na ovamo, sta se sve desava i desavalo i kako su prosli idealisti, heroji i patriote - sva svih strana ...

 

to je tako htijeli mi to priznati ili ne

 

 

Share this post


Link to post
20 minutes ago, dj-zombi said:

kako ce se neko izjasnjavati je njegova licna stvar, bilo dali ce biti budista, scientolog, pravoslavac ili katolik (se dok ne pokusava nekog drugog ubijediti da uradi to isto) ... i niko nebi trebao imati prava prozivati ljude zbog toga

 

kad vojska, predsjednici, premijeri, generali, i ostali "vladari" ne cuvaju ili nisu bili u stanju sacuvati srpstvo i naciju kako je to onda jedna individua (u ovom slucaju Danijel - ako je tacno to sto pises) u stanju uraditi i sigurno upropastiti citav zivot boreci se za neki ideal dok se drugi bogate i kradu?

 

ako je izbrao da bude eskim, nigerijac ili hrvat - sretno mu ... sve dok ne pljuje po nikom drugom

 

vremena patriota, heroja, ideala i slicnoga su prosla - danas nema casti, postenja i heroja - danas se svako bori za sebe na koji god nacin zna i umije

sto nas je tome naucilo? pa pogledajmo od 1990 pa na ovamo, sta se sve desava i desavalo i kako su prosli idealisti, heroji i patriote - sva svih strana ...

 

to je tako htijeli mi to priznati ili ne

 

 

има истине у томе што си написао ммада је глобализам и све оно што са њим иде наметнуо то да појединац одлучује сам о себи као слободоуман појединац,али чињеница је и да тако нестаје корен који је тај појединац наследио од раније од своји предака,па ето баш ових 20-30 година се намеће да као појединац буде самосталан,али мора да се одрекне свега што му је записано од раније,али ту си у праву,свако одлучује за себе,а у хрватској те у тој одлуци да избришеш прошлост "мало подстакне" и околина која не воли када неко штрчи,па ту и нема баш простора да се појединац  и изјасни како он осећа,већ је циљ да сви буду једнообразни,а то је признаћеш наметање избора,баш би било интересантно да се неко изјасни као еским или будиста па да онда видимо како би био прихваћен,лепо је то право појединца увијено у обланде,али обланде би требало да све буду једнаке(тако то виде кројачи живота у глобализму)нема ту простора за различитост,поготово у хрватској

ко зна,можда и ја то не видим исправно,али поента је да у лепој њиховој обланда изгледа једнообразно,а онај који неће те обланде може и напоље,милом и силом како је то већ било у блиској нам прошлости,тешко да је било места за различите обланде,или ја то опет кажем не видим добро,можда грешим,мада треба често размислити шта је старији народ говорио,није то без основа,или ја опет грешим,мада је то велики простор за дискусију

Share this post


Link to post

стекао сам утисак да си благо неповерљив у оно што сам написао о Субашићу,па ево мало текста са њихових портала и изјава о томе како то Данијел види и доживљава

 

Moj otac Jovo je Hrvat pravoslavne vjerе, Hrvatska je moja domovina, Zadar je moj grad. Ali, mogu razumjeti da je mom budućem puncu teško'.

Nakon što se pročulo da djevojci golmana Zadra njezin otac prijeti smrću zato jer se namjerava udati za 'tog Srbina', svoju verziju priče iznio je i nesretni vratar Danijel Subašić - i to u intervjuu kojeg je dao svom učitelju iz osnovne škole.
Točno je da se moj otac zove Jovo, ali tvrdim da on sa srpstvom nema veze. On se izjašnjava kao Hrvat, ali pravoslavne vjere.

Оbjašnjava svoje porijeklo Subašić.

 

Subašić, koji najavljuje da će uskoro oženiti svoju Antoniju, ima razumijevanja (!) čak i za njezinog oca: "Mogu shvatiti da je mom budućem puncu teško, poglavito zbog nesretnog Domovinskog rata. No, najvažnije je da se Antonija i ja volimo i poštujemo".

"Svojim ću radom i djelima potvrditi tko sam i što sam", siguran je vratar mlade hrvatske reprezentacije, koji nakon problema sa Sinovčićem sada muku muči i sa srpstvom: "Bog, istina i pravda na našoj su strani", optimist je Danijel.

 

о томе ти причам,нема ту баш места за различите обланде,већ сви морају да буду увијени у исте-једнообразне обланде,то је сада у моди,тако се сада носи у рвацкој

 

Share this post


Link to post

ево нешто о томе и са босанских портала

 

Zaklat ću te ako se udaš za Srbina! Iza golmanskog heroja Hrvatske je potresan sukob s tastom!

Sada već davne 2007. godine je prošao kroz životnu dramu kada je tast prijetio smrću njegovoj supruzi. Razlog - njena želja da se uda za Srbina!

Danijel je rođen u Zadru, ali mu je otac Jovo Srbin. I upravo to mu je donijelo puno problema u Hrvatskoj kada je riješio da stane na ludi kamen i oženi se djevojkom Antonijom. Njen otac Ante Boca, Danijelov tast, prvo je prebio kćerku, a onda joj je i zaprijetio da će je zaklati ako se uda za Srbina!

Kada je Boca istukao Antoniju, ona je završila u ambulanti, a policija je odmah privela oca. Brzo je izveden pred sud i optužen za nasilje u porodici, ali ne postoje podaci o kazni koju je dobio. Naravno, kćerka je odmah pobjegla od oca i počela da živi u Zadru s hrvatskim čuvarom mreže.

 

ето како је Данијел самостално и без притиска донео одлуку

Share this post


Link to post

I ja sam doziveo jedan obracun sa Jovom .

Bilo je to pred rat . Ovaj nas ustrani , a i svi ratovi su usrani . . .

Dosao sam u Sibenik u jedno skladiste prehrambenih proizvoda  u nabavku za hotele . . .

Jovo , kojeg znadem vec par godina je tu radio i ja ga upitah . . .

Sta ce ovo biti Jovo ? ? ?

Nisam ja Jovo ja sam Ivan . . .

Pa pogaca ti se ogadila , ko mi otpremnice potpisiva , rdo jedna . . .

Otisa Jovo , dosa Ivan , a ja vise nigd ni jednog nevide . . .

Volio bi znati , jesu li zivi . . .

Doduse Ivana sam vrlo kratko poznava . . .

Share this post


Link to post

аууу,громе где то написа,некада Јово сада Иван и син му Данијел нажалост нису једини који су се пресвукли

ево натписа из тог доба са њихових портала

 

Prijetio kćeri ubojstvom jer voli Srbina

Piše Slobodna Dalmacija , 14. lipnja. 2007. @ 12:38

Ante Bozzu, 53-godišnjak iz Islama Latinskog zaprijetio je svojoj kćeri pismeno i usmeno smrću ako se uda za svog dugogodišnjeg mladića koji je srpske nacionalnosti.

Zadarska policija istražnom je sucu Županijskog suda privela Antu Bozzu zbog prijetnji smrću, točnije klanjem,  kćeri ako se uda za Danijela Subašića, vratara NK "Zadar" i člana hrvatske mlade nogometne reprezentacije, piše Slobodna Dalmacija.

Bozza je uz verbalne prijetnje, kćeri poslao i pismene u kojoj jasno poručuje da će ju ubiti ako se uda za nogometaša srpske nacionalnosti.

Negodovanje gnjevnog oca zbog kćerine veze sa zadarskim vratarom je kulminiralo u utorak poslijepodne u Bozzinoj kući u Islamu Latinskom, gdje je izgubio živce i za svoju kćer rekao da će je "zaklati" ako se uda za Danijela. 

Djevojka je pomoć potražila u obližnjoj ambulanti, a liječnica je o cijelom slučaju obavijestila policiju.

Policijska kaznena prijava tereti Antu Bozzu za nasilničko ponašanje u obitelji, a nakon saslušanja kod istražnog suca zadržan je u pritvoru dok ne budu ispitani svi svjedoci. 

Inače,  Danijel Subašić i njegova djevojka su u ozbiljnoj vezi i zajedno su pet godina. Nedavno su u Zadru unajmili i stan za zajednički život. Antonija je studentica zadnje godine pedagogije na zadarskom Filozofskom fakultetu, a Danijel godinama igra za NK "Zadar" i hrvatsku izabranu vrstu. 

Ni Subašić ni Antonija nisu željeli medijima dati izjave, samo su naglasili da se nalaze u vrlo teškoj situaciji. 

Ante Bozza slovi na čovjeka nagle naravi,  ali dobra srca, tvrde njegovi sumještani. Samo mu je teško pala činjenica da mu se jedina kći udaje za Srbina, objašnjavaju.

 

али очигледно је Данијел нашао спаносно решење заједно са својим оцем бившим Јовом прелетео у ново јато,ваљда је то право сваког појединца да сам одлучи којем ће се царству приволети,како ли на то гледају чисти хрвати


Share this post


Link to post
21 minutes ago, dragon9 said:

аууу,громе где то написа,некада Јово сада Иван и син му Данијел нажалост нису једини који су се пресвукли

ево натписа из тог доба са њихових портала


Ja napisa . . .

Jovo iz Sibenika . . .

Kunem se u istinitos , sto rekoh . . .

Blizo sam sedamdesetima i nije mi stalo da lazem . . .

Bura bio svedok . . .

Share this post


Link to post
1 hour ago, grom said:

Ja napisa . . .

Jovo iz Sibenika . . .

Kunem se u istinitos , sto rekoh . . .

Blizo sam sedamdesetima i nije mi stalo da lazem . . .

Bura bio svedok . . .

нисам ни написао да било шта сумњам у твом писању,одакле ти то,па ваљда видиш да сам истог мишљења о конвертитима

Share this post


Link to post

Ko bi reko da ce Srbin hrvate sinoc spasit od Danaca i odvest ih u cetvrt finale. Caca Jovo je ponosan na sina,eno se kesi na htv-u,doslo mu citavo selo (Zagrad) kod Zadra cestitat. Sad im vise ne smeta ko 91. Mozda mu i punac oprosti sto je Srbin.😀 Sad je ime Jovo popularno na htv-u haha.

Share this post


Link to post

Spomenik đavolu u SAD

Novosti online - 20. avgust 2018. 

 

Foto: YouTube Printscreen

 

U američkoj saveznoj državi Arkanzas održan je miting u čast Prvog amandmanana kojem je predstavljena statua Bafometa veličine 2,5 metra. Spomenik Satani podigao je Satanistički hram, mala verska zajednica satanista koja legalno deluje u SAD. Međutim, za sada nije poznato da li će statua ostati na tom mestu, zbog protivljenja odrađenog broja stanovnika.

 

 

Skup je održan ispred vladine zgrade. Na jednoj strani bili su satanisti, dok je, na drugoj strani, bila manja grupa kontrprotestanata koji su nosili hrišćanske simbole i izrazili svoje protivljenje podizanju statue. Oni su dodatno isprovocirani činjenicom da je pored đavola na statui predstavljeno i dvoje dece koja sa divljenjem posmatraju zver. Za sada spomenik đavolu ostaje na privremenom pijedestalu, dok vlasti ne donesu konačnu odluku.

Santanički hram sebe smatra "religijskom grupom" ali i političkim aktivistima i zagovara rad na promociji egalitarizma, socijalnu pravdu i odvajanje crkve i države.

Grupa ima odbore širom sveta, od kojih je najveća u Detroitu.

 

Share this post


Link to post

СТАРИ ЛОПОВИ

 

 

20.08.2018 Фокус 6 

elgin_marble_123.jpg

Грчке скулптуре у британском музеју (фото: Pixabay)

Министарка културе Лидија Кониордоу обратила се свом колеги у Британији са захтевом да започну формалне преговоре о чувеним скулптурама познатим и као елгинове мермерне скулптуре и позвала Британце на састанак у Грчку.

 

Погледај слику на Твитеру

Томас Брус, седми гроф од Елгина, уз дозволу Турака Османлија, ове скулптуре однео је у Британију 1806. године и продао их Британском музеју.

Од 1983. године, на подстицај тадашње министарке културе Мелине Меркури, влада је била посвећена повратку скулптура у земљу, али су то Британци одбијали да учине.

 

Share this post


Link to post

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Loading...
Sign in to follow this