Sign in to follow this  
milllan

pesme milllan-a

Recommended Posts

Ja bih brate,poklonio I pola Soluna

Da mi je do rodne kuce,do moga Korduna

Pozvacu I vas braco,drage Kordunase

Da se tamo vratimo,to je uvek nase

To je zemlja nasa,u Srcu Krajine

Jos se tamo oseca,miris paljevine

Nisu braco zarasle,rane iz boja

Telo jeste ovde,al dusa je tamo moja

Da mi nije pesme,puklo bi mi srce na dvoje

Jer me nesto vuce,tera me na svoje

Toplo mi je srce,kad ugledam Goru Petrovu

Jer uspomene traze,secanja me zovu

Ovu pesmu nek spominju,na nasim prelima

Nek ide s kolena na koleno,nasim unucima

Dici cemo kuce,obnoviti imanje

Samo sto ce nas biti mnogo manje

Vec deste godina,suze mi lice kvase

Nema onih suma,sto moj Kordun krase

I ovde svega ima,al mi dusa mlada trune

Nema drugog leka,do poci do tebe Kordune

Jednog lepog dana,kad ovde necu moci

Doci cu ti majko staro,I tebi pomoci

Share this post


Link to post

Stvarno mi je teško dok čitam ove redove,pogled mi se od suza zamuti..stvarno svaka vam čast kad svoje srce možete tako u reči pretočiti..još pogotovo muško srce..-BRAVO

Share this post


Link to post

Nemoj Knine da ne mislis ne me

Ti si moja svetlost,usred nocne tame

Od svetlosti te ,nista lepse nema

Jer moj Knin vredi vise od pola Srema

Sve one kafane,od hotela su mi draze

Ko drukcije kaze,znaj sigurno da laze

Da posedim sa covekom,uzuljanih dlanova

Dok je nasih seljaka,bice Krajina Srbinova

Te ruke su podizale,ovu zemlju moju

Nista nisu jeli sem obicnu proju

Nisu dali svoju kucu,ni po zivota cenu

Vezani su za Dinaru,I za sivu stenu

Kad pogledam sa brda,na Zrmanju dole

Tada mi je tesko,dusa I srce me bole

Suza mi krenu iz oka,I na uveli list pade

Neke se tudje kuce oko Knina grade

Neki strani ljudi zive,na temeljima moje kuce

Secam se igara decijih,kao da je bilo juce

I sada su tamo deca,isto kao nekada

Al su meni,ko I roditelji njihovi,nepoznata

Odlazim od Knina,a secanja se vracaju

Bez obzira na sve,ja te volim zavicaju

Volecu te vecno,dok po zemlji hodam

Jedino mi ostaje

Share this post


Link to post

Moram reci braco vama,sta mi pada na pamet

Na umu mi jedna zelja,da se vratim u rodni Zjamet

T o je moje rodno selo,blizu je Bugojna grada

Da se vratim tamo,gde moj narod strada

Kada nadjem vremena,ponovo cu ici

Nadaj mi se selo moje,mili Cipuljici

Pokraj Donjeg Vakufa,tu je selo Urija

U tudjini tesko je,daljina me ubija

Dejane mili brate,zavicajnu cuvaj sliku

I u srcu nosi celu Srpsku Republiku

I Krajinu nemoj zaboraviti,to su rane moje

Nista nije gotovo,jos ce mape da se kroje

Share this post


Link to post

Junak Mitar Maksimovic,jos zivi nama

On je uzor svim buducim vojvodama

Takvog heroja,Srbija skoro ne vide

Na prvi poziv za pomoc,znao je da ide

On je pokoljenje slavnih srpskih vojvoda

Isao je na front gde god je bilo povoda

Nije se bojao nicega,hrabar je bio u boju

Nije dao na Srbiju,ni na familiju svoju

Rodom je iz srpske Bosne,od grada Ugljevika

Dok je takvih junaka,bice nasa Srbija velika

Imao je dugu bradu,kao cetnik pravi

Ratnik lavljeg srca ali blage naravi

Pomagao je svima,ko mu se za pomoc obrati

Isao je do Knina I Dalmacije,cim se tamo zarati

Preziveo citav rat,pogibe kad ne bese rata

I Bog uze medju nama,naseg najveceg brata

Otisao je nebo,I gore je medju Andjelima

Svi ce ga pamtiti po svojim dobrim delima

Dok je u nama,uvek ce biti ziv

I gore na nebu

Share this post


Link to post

KOD MENE JE SRECNA BILA,VOLELA ME JAKO

JA SAM JOJ UZVRATIO,I VOLEO ISTO TAKO

MORAO SAM OTICI,IZ RODNE MI KUCE

U SVET DALEKI,U JEDNO BESPUCE

U TUDJINI DALEKOJ,SJETIO SE MOGA SELA

TE DEVOJKE VOLJENE I NASEGA VRELA

NJEN LIK MI JE I DALJE,UVEK PRED OCIMA

OTVORENIH OCIJU,JA JE SANJAM NOCIMA

PROKLEO SAM DAN,KADA RECE,ZA MILOGA BOGA

NE MOGU TE CEKATI,UDACU SE ZA DRUGOGA

DOSLO MI JE DA SE VRATIM,I POKVARIM SRECU

AL RAZMISLIH DOBRO I U SEBI REKOH NECU

NIJE ONA KRIVA,STO ME CEKATI NIJE MOGLA

REKLA MI JE CINIM SRECU TEBI,I TVOJOJ SAM DUSI POMOGLA

I TI CES SE OZENITI DRUGOM,I JEDNO TE MOLIM

DA SE SJETIS ONOG VRELA,KAD TI REKOH DA TE VOLIM

DOBILA JE I SINA,KASNIJE MI RECE

I DA JOJ OD NJEGA NISTA NEMA PRECE

DA SE MILAN ZOVE,I TO MI JE REKLA TADA

DA SE SETI IMENA MOGA,I LJUBAVI DOK JE BILA MLADA

Share this post


Link to post

Svake noci u tudjini,tu planinu sanjacu

Nista na svetu zamenuti ne moze moju Manjacu

Kad pogledam ja sa vrha,vidim Vrbas kako tece

Ostao bih tako vecno,u tudjinu telo nece

Nepomicno stajao sam dva sata,mozda krace

Pred ocima pojavi se slika,moje rodjene brace

Ja sam dosao u Srbiju,Mladen ode u Sloveniju

Manjacu ne bi dali,za celu Evropsku Uniju

Iz sela smo malenoga,a Surjan se zove

Ne bi smo ga dali,za sve svetske trgove

Doci cu ti jednog dana,negde u zoru ranu

Da ostanem na Manjaci,u rodnome Surjanu

Sada cu ti nesto reci,obecanje tebi dacu

Moramo se vratiti I popeti na Manjacu

I kada smo bili mali,Vrbas je tekao prema Banja Luci

Ako se ne vratimo ti I ja brate,vratice se nasi unuci

Iz Slovenije kreni ti,iz Srbije ja cu

I ne zaboravi da pozoves svu nasu bracu

Mladjo brate,seti se u Surjanu igara

Kada nas je po sumama,jurila nasa stara

Od malih nogu na pravu put nas je povela

I zavet smo dali njoj da cemo se vratiti do Surjana sela

Share this post


Link to post

Setis li se Srbo,nasih Peuljana

Rodne kuce,nasih divnih poljana

Srbo brate,velike su nevolje

Ja ne mogu otici u Peulje

Nisam bio skoro,kako li sada stoje stvari

Jos uvek su sveze rane,dok mi dusa krvari

Ja to gledati ne mogu,iznutra me ubija

Zasto li se Boze,desi ta velika tragedija

Zasto li smo krivi njima,brate Srbo reci

Da li zbog toga sto smo Srbi,ko I nasi preci

Od kada sam otisao,budim se u nocne sate

Jer me neki ruzni snovi,godinama prate

Gde god da odes po svetu,iz Peulja kazi da si

Mozda se I ne vratimo,e to me mnogo plasi

Dok otvaram album,gledam slike one

A znam da moje ime u Peljama progone

Rodna kuca sama u Peuljama spava

Nema vise onih staza,obrasla je trava

Moje pesme I price tvoje,u savest ih udaraju

To se vidi po tome ,kako u zivotu postupaju

Uvek je bilo,da je pero ubojitije od maca

Nasa ljubav prema Grahovu,sve je snaznija I jaca

Neka I njih progone,majke li im njihove

Prepoznace dusman ove moje stihove

Share this post


Link to post

BRACO MOJA,TUZNU PRICU RUKA MOJA PISE

IZ OKA MI SUZU LIJU,KO IZ OBLAKA KISE

ZASTO JE NAJBOLJI OD NAS,PASTI MORAO

TI SI VELJKO JUNACE,I ZIVOT ZA KRAJINU DAO

MILANKOVIC VELJKO,POSVECUJEM TEBI PESME OVE

USAO SI U KNJIGE.SRPSKE ISTORIJE NOVE

TAKVIH JUNAKA,U SRBIJI SKORO BILO NIJE

TAMO GDE JE

Share this post


Link to post

Da mi je samo da imam krila

Da poletim visoko i ugledam tebe moja mila,

Da se vinem u nebesa poput neke ptice

A u mislima i pred ocima imam tvoje lice.

Ni ptice ti nisu ravne, tvoj je lepsi glas

Ni na nebu ni na zemlji boljih nema od nas

Sa krilima mogu pokraj tebe brzo biti

U zagrljaj tebi doleteti i strasno te ljubiti.

Pokraj tebe biti, drzati za ruku

I ove stihove ti doneti kao najlepsu poruku,

Ko o cemu ja i dalje o sreci

Jer mi niko od tebe nije preci.

Gledam zvezde, svaka me na tebe sete

A misli mi i sada ka tebi lete

Postelja mi prazna svake noci ceka na te

Volim te Ceco tako mi ove planete.

Kako da ti kazem koliko mi znacis

Vise od svih zvezda prema meni zracis.

Share this post


Link to post

Dok je tebe i pesama mojih bice

Brat sestru stihovima osvojice

Isto mislimo,isto i pisemo

Kao jedno i disemo

Brat ne moze bez seje svoje

Jedno smo,a nas je dvoje

Jedna dusa,a dva su tela

Tako je valjda sudbina htela

Kad te nema,srce kuca za te

Docekace brat,sve tvoje svate

Vencanje ce biti,tamo u nasoj

Share this post


Link to post

Mili brate jabuko crvena,

suzo moja bistra, nadvremena,

gajim te sred ovih mojih grudi,

ti si duša vedra u grudima

Niko, ništa rastaviti neće,

ovu jednost bespočetnu našu;

smrt je ništa, dižem punu čašu

životvornog od Boga nam pića.

Ti i ja smo sa ognjišta nebnog

što se brate, stopilo sa Zemljom.

Mračne sile Oluju poslaše,

ali vedrim opsta nebo naše!

Sa ognjišta našeg tebi pišem

u grudima s tobom mirno dišem!

Share this post


Link to post

Volis brata svoga,ko sto brat tebe voli

I on se za tebe svakog dana moli

Kada nisi pored mene,uvek si na usnama

Boga molim za te,u svojim molitvama

Ti ces na jednu,a ja na drugu stranu

Pominjace Milan svoju seju Ljiljanu

Ona pise pesme,to joj od ruke ide

Zeljne oci moje,da svoju seju vide

Setis li se sejo,dok smo bili tamo

Kao nasi stari znali smo da zapjevamo

Pesma nas je ocuvala,njojzi hvala

Kako si bracu svoga ti nekada zvala

I sada me pesmom dozivas isto ko nekada

Hocu da znas da te zelim videti sada

Ti mi odgovaras,da je to nemoguce

Nigde ti nece biti lepse,nego kod kuce

Kada si bila mala,kako rastes gledao sam

Al da ces otici iz Like verovao nisam

Volela si taj kraj,I divila se njemu

I zato ti tvoj brat kaze,hvala ti na svemu

Sa tobom je bilo,ko u prolece cvetu

Sad cuvam tvoju sliku I sa njom posvetu

Na slici pise,za brata od njegove sestrice

Da ne zaboravi ko je I od koje je porodice

Share this post


Link to post

safranpe3.jpg

Ostao si kad su svi otisli-

ostao si u mom srcu brate

kada su me drugi napustili,

okrenuli ledja srcu lako.

Ti si, brate podneo sve stjene;

sacuvao ovo srce malo-

da od tuge ne pukne goleme!

Share this post


Link to post

Ima jedan covek,bez rodne kuce nije mogo

Da se vrati u Krajinu niko mu nije pomogo

Pokusao je da se vrati,na nacine razne

Slusao je ljude I njihove price prazne

Ovo je prica o njemu,junaku naseg doba

Da zivi u tudjini,nije hteo ni da proba

Dosao je ovde,al ga tamo nesto vuce

Nije mogao da izdrzi,I srce mu puce

Ko sto rekoh braco,srce mu je puklo

I konacno ga je to u

Share this post


Link to post

Kao da poznajem čoveka,takav se osećaj probudio,valjda svi naši ljudi na kraju životnog puta požele da se u svojoj zemlji odmore ...

Share this post


Link to post

Jeste Rado sto kazes kad ovako pomislis de bi da te sahrane

onda osetis bas tamo kraj svojih i u svoje rodno mesto

kao da te strah da nebi to bilo tako kad te ne bude....

kao da se samo u svojoj zemlji mozes odmoriti samo..

pesma je toliko dirljiva... :-[

Share this post


Link to post

Vratila se Milica,svojoj rodnoj grudi

Nije mogla vise u tudjini da se budi

Nije vise mala,setila se reci svoga dede

O zavicaju sto je prico,dok je bila dete

Milica ga dovela,od starosti tesko hoda

Gledaj kceri da se ovo nikada ne proda

Ostavicu tebi u nasledje,ovu kucu I imanje

I seti svoga dede,kad prosetas kraj Zrmanje

Milice kceri,najdraze unuce dedino

Volim te jer si mi na svetu jedino

Kad ja umrem,ti svoju decu dovedi

Moze li Krajina sa necim da se poredi

Dovedi ih do moga groba,nek svecu upale

Osetice Krajinu u sebi,iako ce biti male

Kako stari kazu, ne moze iver daleko od klade

Milica ce ziveti u Kninu,neka svako znade

Share this post


Link to post

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Loading...
Sign in to follow this