Jump to content
Sign in to follow this  
dj-zombi

Parastos zrtvama zlocinacke akcije "Oluja" - 2017

Recommended Posts

Поштовани,

 

 

Поводом 22. годишњице највећег прогона и страдања Срба у Хрватској, Удружење породица несталих и погинулих „Суза“ организује Конференцију за новинаре у петак, 4. aвгуста у 11 часова, у Прес центру Удружења новинара Србије (Кнез Михајлова 6/III).

 

Тема конференције биће: 

 

„ ДВАДЕСЕТ ДВИЈЕ ГОДИНЕ ОД ЗЛОЧИНА У „ОЛУЈИ“ – ПРАВДА ЈОШ УВИЈЕК НЕДОСТИЖНА “

 

Учесници:

Драгана Ђукић, председница Удружења породица „Сузa“

Вељко Одаловић, председник Комисије за нестала лица Владе Републике Србије

Невенка Доброћ, представник породица

Милан Гулић, историчар

Представник СНВ-а из Загреба

 

Тужилаштво за ратне злочине – нису у могућности да присуствују

 

Парастос погинулима служиће се на Дан сјећања - у суботу, 5. августа у 11 часова, у Цркви Светог Марка у Београду.

 

Обавјештавамо Вас о оба догађаја, уколико сте у могућности да присуствујете и на тај начин пружите подршку породицама погинулих и несталих у операцији хрватске војске „Олуја“.

 

С поштовањем,

 

 

 

Драгана Ђукић,

предсједница

Share this post


Link to post

Dan sećanja na žrtve "Oluje", u Veterniku 30.000 ljudi

Dana sećanja na stradale i prognane Srbe u akciji "Oluja" obeležen je na stadionu "Veternik" u Novom Sadu, pred više od 30.000 ljudi. 

IZVOR: B92, BETA, TANJUG 
 
 
Foto: Tanjug/Jaroslav Pap
 
Foto: Tanjug/Jaroslav Pap

Obeležavanje je počelo parastosom, koji je služio patrijarh Irinej. 

Obeležavanju prisustvuju predsednik Srbije Aleksandar Vučić, predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, koji će se i obratiti okupljenima, patrijarh srpski Irinej, predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić, ministri, kao i izbegli i prognani Srbi, članovi porodica stradalih u "Oluji", građani... 

Svoje sećanje na avgust 1995. prenela je Branka Maksimović, koja je te godine, kao osmogodišnja devojčica, u izbegličkoj koloni stigla u Srbiju. 

Rekla je da je danas srećna jer se Srbi ne dele i što su ujedinjeni oko zajedničke borbe za bolju Srbiju. 

"Srećna sam što smo ujedinjeni oko borbe za bolju Srbiju, koja se seća, prašta, ali i tuguje zbog 4. avgusta, oko Srbije koja ide napred, ponosna, snažna i sigurna, koja će biti bolje mesto za neka nova detinjstva", poručila je Branka Maksimović. 

Prisustvuju i Srbi iz regiona sa kojima je predsednik Vučić prethodno održao sastanak u Gradskoj kući u Novom Sadu. 

Svoje sećanje na avgust 1995. preneće Branka Maksimović, koja je te godine u izbegličkoj koloni stigla u Srbiju. 

U umetničkom programu učestvuje i KUD Krajina. 

Ta akcija počela je 4. avgusta 1995. ofanzivom hrvatske vojske i policije i jedinica Hrvatskog veća odbrane na područja Banije, Korduna, Like i severne Dalmacije, odnosno na samoproklamovanu Republiku Srpsku Krajinu. 

Dan kasnije, 5. avgusta, hrvatska vojska je ušla u gotovo napušten Knin i istakla hrvatsku zastavu, dok su kolone izbeglica na traktorima i drugim poljoprivrednim vozilima ulazile u Srbiju i BiH. 

Akcija "Oluja" se smatra jednim od najmasovnijih etničkih čišćenja na području bivše SFRJ u sukobima '90-tih godina prošlog veka. 

Na stadionu ima 30.000 ljudi, a sve obližnje ulice su zakrčene.

Foto: Tanjug/Jaroslav Pap
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Foto: Tanjug/Jaroslav Pap

 

Srpski patrijarh Irinej ocenio je da je srpski narod 4. i 5. avgusta 1995. godine u akciji "Oluja" doživeo strašnu tragediju koju mora oprostiti. 

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić naveo je da su 4. i 5. avgust tužni dani za sve one koji imaju išta srpsko, ali i dodao da je istovremeno i ponosan. 
 

Share this post


Link to post

"Kad krenu zastave i koncerti, koji deo procesa slave?"

Novi Sad -- Predsednik Srbije Aleksandar Vučić naveo je da su 4. i 5. avgust tužni dani za sve one koji imaju išta srpsko, ali i dodao da je istovremeno i ponosan.

IZVOR: B92, BETA, TANJUG 
 
Foto: Tanjug/Jaroslav Pap
 
Foto: Tanjug/Jaroslav Pap

On je na obeležavanju Dana sećanja na žrtve “Oluje” u Veterniku naveo da je ponosan kada vidi okupljene ljude koji bez želje za osvetom i odmazdom obeležavaju stradanje srpskog naroda.

“Moram reći da sam ponosan kada ovoliko ljudi bez ikakvih ružnih reči obeležava stradanje svog naroda. Tog 5. avgusta nismo izgubili sve, ali smo izgubili gradove, hiljade domova, izgubili smo ljude koji su ubijeni samo zato što su nosili srpsko ime i prezime”, rekao je Vučić. 

Kako kaže, izmeriti tragediju Srba zapadno od Drine, a posebno Krajišnika, gotovo je nemoguće. 

“Neki su lili suze radosnice i pevali pobedničke pesme, dok su se drugi našli u čudu političkog poraza. Danas sam ponosan što smo svi ovde zajedno. Nećemo sukobe, hoćemo budućnost, ali nećemo dati nikome da nas ponižava“, rekao je on. 

"Nemamo više pravo da gubimo glave. Nikome ne pretimo, ali ne dajemo nikome da nekažnjeno ubija Srbe. To je politika Srbije", rekao je on. 

On je ukazao da Srbija želi mir, saradnju sa svima o svim otvorenim pitanjima. 

"Ne znam da li današnja Hrvatska ima snage da se suoči sa rezultatom 'Oluje', ali zato Srbija ima snage da čitav svet svake godine podseća, kao što danas ima snage da zaštiti svoj narod i ne dozvoli progone", poručuje srpski predsednik. 

"Oluja" je, kaže, zločin "grozan i strašan", ali su danas Srbi digli glavu, Srbi žele budućnost i mir, ali nikada i nikome neće dozvoliti da ih ponižava. 

"Danas se sećamo naše dece koja su ubijena, prisećamo se svih naših žrtava, mislimo na roditelje kojima su ubijena deca i oduzeta im sva sreća. Sve se to dogodilo u samo nekoliko dana avgusta 1995. godine u sunčanom danu, ostali su pustoš i strah. Imali su direktnu vojnu i logističku podršku Zapadnih sila i NATO i tog meseca je nastavljen zločin koji ne zastareva", rekao je Vučić. 

Obećao je da će se svakog avgusta odavati pošta stradalima. 

"Neka je večna slava svim Srbima ubijenim samo zato što su Srbi, živela Republika Srpska, živela Srbija", rekao je Vučić. 

On je naveo da ne zna da li će susedi Srbije "ikada prestati da slave našu nesreću", dodajući da zna da će Srbi uvek imati "glas koji se čuje i koji govori da je 1995. godine srpski narod doživeo strašnu tragediju". 

“Rekao sam i u Jasenovcu, nijednu više Oluju i nikada više srpski narod ne bi mogao da proživi. Obećavam vam da srpski više neće dozvoliti sprovođenje takvih akcija“, dodao je on. 

Vučić je govorio o ubijanju Srba, uništavanju srpskih kuća, crkava, groblja.... 

"Ne znam da li današnja Hrvatska ima snage da se suoči sa rezultatima Oluje, ali Srbija ima snage da je svake godine na to podesća", rekao je Vučić. 

On je Krajišnicima poželeo dobrodošlicu i večeras i uvek u Srbiju, navodeći da "ni za koga na svetu Srbija nije tako dobra i lepa kao za junačke Krajišnike".

Foto: Tanjug/Jaroslav Pap
 
Foto: Tanjug/Jaroslav Pap

 

Obeležavanju Dana sećanja na žrtve "Oluje" u Veterniku prisustvovalo je više od 30.000 ljudi.

Dodik: Oluja - plan NDH da Srbe pobije, protera, prekrsti

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Predsednik Srbije je podvukao da je selo Grubori kod Kistanja, zaseok koga više nema na mapi, u istoriji, nema ni kuća ni ljudi...To selo je, kaže, mera koja pokazuje šta se desilo. 

"Sve što je živelo u Gruborima 1995. godine je pobijeno, sve uništeno, sve spaljeno...a svi su imali više od 60 godina. Kakve su pretenzije oni mogli imati, krunili su kukuruz...", rekao je Vučić i dodao da je starica rođena 1905. spaljena, starac rođen 1930. ubijen sa 14 uboda bajonetom, rođen 1915. godine sa 4 metaka u telu... 

Vučić je rekao da su uz pomoć stranih instruktora sedam do osam puta brojniji i 10 puta opremljeniji oslobodili "do temelja i temeljno" i Grubore i druga mesta. 

On je podsetio da je 1936 godine u Hrvatskoj živelo 1.200.000 Srba, a da ih je sada 180.000 hiljada. 

Predsednik Srbije je ocenio da je u pitanju čitav jedan proces od 70 godina i upitao kada krenu u Hrvatskoj krene “mahanje zastava, slavlje, koncerti“ koji tačno deo tog 70-o godišnjeg procesa slave. 

Izneo je i podatke o razmerama pogroma, 24. 752 uništene kuće, 410 zanatskih, 211 ugostiteljskih objekata, 172 zadružna doma, 56 zdravstvenih stanica. . . 

On je dodao da o tome da cilj nije bio samo fizički enstanak Srtba govori i uništenih i oštećenih 78 pravoslavnih crkava, 920 spomenika, 181 groblje, opljačkano i oštećeno 29 muzeja. . . 

Kako je rekao, neka sada bar Srbima vrate električnu energiju, onos sto je Srbin iz Like u prošlom veku podario svetu. 

Vučić je ukazao da Srbi opet imaju glas koji se čuje i poštuje i podsetiće ceo svet na strašne zločine, na bombardovanje civila 7. avgusta "kada su već ostvarili cilj" iz čiste obesti i ubili sedam civila od kojih četvoro dece. 

"Iza planski organizovane i dugo pripremane zločinačke akcije ostali su pustoš i strah. Imali su direktnu vojnu i logističku podršku zapadnih sila i NATO" rekao je Vucičh. 

"Ne gradi se država na suzama svojih građana", upozorio je Vučić i dodao da je tada nastavljeno nešto sto je započeto u Drugom svetskom ratu. 

Ipak, kaže predsednik, moramo i da razgovaramo. 

"Moramo da razgovaramo jedni sa drugima, ili ćemo u protivnom izgubiti svi i to nema veze sa zaboravom", rekao je Vučić. 

Kako je rekao, tražimo da se Grubora sećaju svi. 

"Njih se moramo i možemo sećati i moramo a tražićemo to od drugih "koji su ih tako temeljno oslobodili" i to seoce tako "lepo" izbrisali sa svih mapa", rekao je on. 

Vučić je poručio da ćemo odavati poštu i Gruborima, i malom Jovici i svoj drugoj deci "i ne stidim se da to kažem i našim junacima, veteranima, kojih smo se stideli godinama, onim najboljim među nama". 

"Odavaćemo im poštu svakog avgusta ponosno i dostojanstveno kao večeras, da bi njihovi naslednici ovde i danas bili sigurni i da više niko nikada ih neće terati sa njihovih ognjišta. Neka je slava svim Srbima ubijenim samo zato što su Srbi, svim žrtavama pogroma, živela Srbija, Republika Srpska", zaključio je Vučić.

Share this post


Link to post

Дан сећања у Ветернику; Вучић: Нећемо дозволити злочиначке акције против Срба

ПЕТАК, 04. АВГ 2017, 20:20 -> 22:31

ИЗВОР:РТС, ТАНЈУГ

 

Српски народ не би могао да преживи још једну "Олују" и Србија неће дозволити више ниједно страдање народа на српском етничком простору, рекао је председник Србије Александар Вучић у Ветернику, на централној државној манифестацији поводом Дана сећања на све Србе страдале и прогнане у акцији "Олуја". Парастос служио патријарх српски Иринеј, који је поручио да као православни хришћани морамо да опростимо, али да не смемо да заборавимо трагедију српског народа. Председник РС Милорад Додик истакао да су Срби остали окупљени и јаки.

 

Председник Александар Вучић рекао је окупљенима да је истовремено тужан и поносан. Како је истакао, не постоји нико, ко у себи има ишта српско, а да није тужан 4. и 5. августа.

Званичници Србије и РС на обележавању Дана сећања
Званичници Србије и РС на обележавању Дана сећања

"Али кад видим колико нас на миран и достојанствен начин, без жеље за осветом и одмаздом, без ружних и претешких речи обележава страдање Срба, морам да будем поносан на род којем припадамо у нади да ћемо умето да опростимо а да заборавимо не можемо и не смемо", рекао је Вучић.

Председник је цитирао Черчила: "Ниједан успех није коначан и ниједан пораз није фаталан".

"Као да је Черчил хтео нама Србима да стави до знања да нисмо тад све изгубили и да је много тога остало пред нама, радости, суза и будућности за наш народ", рекао је Вучић.

Истакао је да су Срби изгубили много стотина села, градова, хиљада кућа и домова које су вредне српске руке вековима градиле.

Навео је да су људи убијани јер су поносно и часно носили српско име и презиме.

Како је рекао, стотине хиљада људи су пред "дичним ослободиоцима" морали да напусте своје домове и потраже спас у српским местима која су била сведоци туге и безнађа, првобитног несналажења, али и вредног рада и љубави које су ти људи донели у срцима.

"Добродошли, још једном добродошли, увек добродошли у вашу Србију драги Крајишници", поручио је Вучић.

Навео ја де никоме на свету Србија није била толико лепа као Србима Крајишницима јер је она њима више од живота.

"Ни за кога на свету Србија није била толико лепа као Србима Крајишницима. Она је њима више од најскупље речи. Србија је за јуначке Крајишнике више од живота. Као што су ћутање и непокор старца Вукашина у Јасеновцу били скупљи и вреднији од сваког усташког ножа, којима су Србима одсецане уши и носеви тако је Србија увек снажнија од свега другог  – одјекивало је у ушима Крајишника, а њене лепоте и фатална привлачност биле су веће од свега што у свету постоји. Не зато што је Србија богатија и лепша, већ зато што је Крајишници толико воле да речима до данас то нико није могао да опише", поручио је Вучић.  

Вучић је истакао да ниједну више "Олују" српски народ не би могао да преживи и истакао да Србија има снаге да заштити свој народ.

Александар Вучић
Александар Вучић

"Зато вам кажем и обећавам да Србија нигде више на српском етничком простору неће дозволити спровођење злочиначких акција против српског народа", поручио је председник и додао: "Немамо право да губимо српске главе и огњишта а да гледамо у небо".

Навео је да Србија никоме не прети али да не допушта да се некажњено убијају Срби. 

Указао је да Србија жели мир и сарадњу са свима по свим отвореним питањима.

"Не знам да ли данашња Хрватска има снаге да се суочи са резултатом 'Олује', али зато Србија има снаге да читав свет сваке године подсећа, као што данас има снаге да заштити свој народ и не дозволи прогоне", поручио је председник.

"Олуја" је, каже, злочин "грозан и страшан", али су данас Срби дигли главу, Срби желе будућност и мир, али никада и никоме неће дозволити да их понижава.

Вучић упозорава да је злочин "тежак и грозан" од пре 22 године мерен различтим мерама.

"Неки су лили сузе радоснице и певали победничке песме копирајући их још из периода нацистичких успеха с почетка Другог светског рата, док су се други, а то смо ми Срби, нашли у чуду политичких пораза, личног и политичког себичлука, у којем нисмо смели ни да говоримо о патњи нашег народа, страшном страдању, јер би нам то неко споља замерио. Данас поносан сам што смо овде заједно, сви из Српске, сви из Србије који о нечему одлучујемо и што не дамо да се бол Крајишника заборави", рекао је Вучић.

"Дигли смо главу, нећемо сукобе, хоћемо мир и будућност али не дамо нити ћемо икоме дати да нас било кад понижава", поручио је Вучић.

"Србија има глас који се чује и поштује" 

Он је рекао да Србија има глас који се чује и поштује и који ће подсећати свет да се у августу 1995. догодио злочин.

"Немамо право да се правимо да ништа не видимо и нећемо дозволити да злочини прођу некаžњено. Никоме не претимо и не желимо позиве на освету, већ искрену сарадњу са свима, да изађемо из зачараног круга, јер ћемо у супротном изгубити све. То има везе са праштањем, не заборављањем", истакао је председник. 

Председник Србије је подвукао да је село Грубори код Кистања, засеок кога више нема на мапи, у историји, нема ни кућа ни људи...То село је, каже, мера која показује шта се десило.

"Све што је живело у Груборима 1995. године је побијено, све уништено, све спаљено...а сви су имали више од 60 година. Какве су претензије они могли имати, крунили су кукуруз...", рекао је Вучић и додао да је старица рођена 1905. спаљена, старац рођен 1930. убијен са 14 убода бајонетом, а човек рођен 1915. године убијен са четири метака у тело.

Вучић је рекао да су уз помоћ страних инструктора седам до осам пута бројнији и 10 пута опремљенији ослободили "до темеља и темељно" и Груборе и друга места.

Он је подсетио да је 1936. године у Хрватској живело 1.200.000 Срба, а да их је сада 180.000 хиљада.

Председник Србије је оценио да је у питању читав један процес од 70 година и упитао када крену у Хрватској да славе који тачно део тог седамдесетогодишњег процеса славе.

Изнео је и податке о размерама погрома, 24.752 уништене куће, 410 занатских, 211 угоститељских објеката, 172 задружна дома, 56 здравствених станица...

Он је додао да о томе да циљ није био само физички нестанак Срба говори и уништених и оштећених 78 православних цркава, 920 споменика, 181 гробље, опљачканих и оштећених 29 музеја...

Како је рекао, нека сада бар Србима врате електричну енергију, оно што је Србин из Лике у прошлом веку подарио свету.

Вучић је указао да Срби опет имају глас који се чује и поштује и подсетиће цео свет на страшне злочине, на бомбардовање цивила 7. августа "када су већ остварили циљ" из чисте обести и убили седам цивила од којих четворо деце.

Обележен Дан сећања у Ветернику
Обележен Дан сећања у Ветернику

"Иза плански организоване и дуго припремане злочиначке акције остали су пустош и страх. Имали су директну војну и логистичку подршку западних сила и НАТО-а", рекао је Вучић.

"Не гради се држава на сузама својих грађана", упозорио је Вучић и додао да је тада настављено нешто што је започето у Другом светском рату.

Ипак, каже председник, морамо и да разговарамо.

"Морамо да разговарамо једни са другима, или ћемо у противном изгубити сви и то нема везе са заборавом", рекао је Вучић.

Како је рекао, тражимо да се Грубора сећају сви.

"Њих се морамо и можемо сећати и морамо а тражићемо то од других који су их тако темељно ослободили и то сеоце тако лепо избрисали са свих мапа", рекао је он.

Вучић је поручио да ћемо одавати пошту и Груборима, и малом Јовици и свој другој деци "и не стидим се да то кажем и нашим јунацима, ветеранима, којих смо се стидели годинама, оним најбољим међу нама".

"Одаваћемо им пошту сваког августа поносно и достојанствено као вечерас, да би њихови наследници овде и данас били сигурни и више нико никада их неће терати са њихових огњишта. Нека је слава свим Србима убијеним само зато што су Срби, свим жртавама погрома, живела Србија и Република Српска", закључио је Вучић.

"Трагедија хришћанства у 21. веку"

Обележавање Дана сећања на стадиону у Ветернику – насељу које су населиле избеглице, почело је парастосом, после чега се присутнима обратио патријарх српски Иринеј. 

Патријарх је рекао да је прогнан српски народ са својих вековних огњишта и то од народа са којим је вековима живео заједно и много пута у историји проживљавао заједничка страдања и искушења.

Како је истакао, мислили смо да је оно што се десило од 1941. до 1945. године, последњи догађај трагичне судбине нашег народа. Нажалост, додао је, поновиле су се те године у 1995. години.

Парастос служио патријарх српски Иринеј
Парастос служио патријарх српски Иринеј

Нагласио је да се тога дана испунило оно што су непријатељи српског народа договарали и планирали неколико година, а планирали су да "један део српског народа протерају, један део да покрсте, а један део да поубијају".

Истиче да је то била страшна одлука.

"Да је дошла од неког нехришћанског народа, некако би могли и да разумемо али она је дошла од народа хришћанског, од народа који говори готово истим језиком, има исту или веома сличну веру као и ми", рекао је патријарх Иринеј.

Поручио је и да то није само трагедија српског народа већ и трагедија хришћанства у 21. веку.

Додик: Србија хтела мир а добила етничко чишћење

Поводом сећања на страдање и прогон Срба, окупљенима у Ветернику се обратио и председник Републике Српске Милорад Додик.

Додик је изјавио да је акција "Олуја" била завршни чин нечега што је давно планирано и што је постала званична политика Независне државе Хрватске (НДХ), а то је да Србе побије, протера и прекрсти.

Додик је рекао да су Срби напустили своја огњишта, јер је "претио комплетан помор".

"Претило је да нас побију све до задњег уз асистенцију међународне заједнице која је годинама осмишљавала и реализовала пројекте широм Југославије, који су могли да се окрактеришу као антисрспки", рекао је Додик.

Милорад Додик
Милорад Додик

Он је поручио да се морамо окренути животу и да верујемо у Србију и РС.

"Верујем да ћемо бити једно. У територијалном и државном смислу", рекао је Додик.

Он је поручио народу да дају снагу председнику Вучићу, Влади Србије и РС да се изборе и да наставе да се боре да не бисмо нестали.

Додик је истакао да је Србија хтела мир, а да је под патронатом тадашње међународне заједнице, која се, како каже, ни данас није променила, добила етничко чишћење.

"Срби су остали окупљени, остали смо јаки, данас су Србија и РС најстабилније у региону. Наше институције функционишу, насе владе и парламенти нису угрожени"”, рекао је Додик и додао да Србија са председником Александром Вучићем добија нову снагу.

Обраћајући се Вучићу, он је рекао да није заборавио његово обећање да никада неће дозволити да неко од Срба у региону буде "почишћен" и да ће Србија стати иза свог народа.

Србији каже, жели све најбоље, али и другима, додавши да пружа руку помирења и прихвата их, али наглашава да у томе не треба бити ни наиван.

"Покажите једно место где су Срби масовно побили Хрвате, зашто нисте дозволили да се у Глини обележи страдање Срба, а опет РС и Србија дају сва права националној заједници Хрвата”", рекао је Додик.

Своје сећање на август 1995. пренела је Бранка Максимовић, која је те године, као осмогодишња девојчица, у избегличкој колони стигла у Србију.

Рекла је да је данас срећна јер се Срби не деле и што су уједињени око заједничке борбе за бољу Србију.

"Срећна сам што смо уједињени око борбе за бољу Србију, која се сећа, прашта, али и тугује због 4. августа, око Србије која иде напред, поносна, снажна и сигурна, која ће бити боље место за нека нова детињства", поручила је Бранка Максимовић.

Она је искористила стихове Меше Селимовића, рекавши да када живот створи хиљаду разлога за плакање, треба показати да постоји хиљаду разлога за осмех.

"Ваша светости (патрјарху), председниче када вас погледам, имамо разлога за осмех, јер видим снагу нашег заједништва и видим да нисам сама", рекла је она.

Присетивши се пута "без повратка", Максимовићева је рекла да је тада била довољно одрасла да препозна страх у мајчиним очима, али сувише мала да схвати ко их и зашто тера.

У уметничком програму учествовао је и КУД "Крајина".

Како преноси Танјуг, обележавању Дана сећања присуствовало је више од 30.000 људи.

Окупљени на централној манифестацији поводом сећања на страдање и прогон Срба
Окупљени на централној манифестацији поводом сећања на страдање и прогон Срба

Присутни су били и председница Владе Србије Ана Брнабић, министри, као и избегли и прогнани Срби, чланови породица страдалих у "Олуји", грађани...

Ту су такође били и Срби из региона са којима су председници Вучић и Додик претходно одржали састанак у Градској кући у Новом Саду, на којем је договорено да ће на јесен Србија и Република Српска изаћи са декларацијом о заједничком и обједињеном националном деловању и дефинисању минимума националних принципа за опстанак српске нације и народа.

Акција хрватске војске и полиције, за само четири дана, Банију, Лику, Кордун и Северну Далмацију оставила је без Срба – убијено је или нестало око 2.000 Срба, од тога се за 900 још трага. Са својих огњишта протерано је више од 220.000 људи.

За злочине почињене у "Олуји" пред хрватским правосуђем правоснажно је осуђена само једна особа.

Share this post


Link to post

"Oluja" 22 godine: U Srbiji tiha žalost, u Kninu proslava

Beograd -- Dok se u Hrvatskoj obavljaju pripreme za "Dan pobede", u Srbiji se na 22. godišnjicu akcije "Oluja" obeležava Dan sećanja na sve stradale i prognane Srbe.

Izvor: B92, Tanjug
 
Foto: Tanjug, arhiva
 
Foto: Tanjug, arhiva

U vojno policijskoj akciji hrvatske vojske, uz podršku NATO, jedinica HVO i BiH proterano je 200.000 Srba, a ubijeno je oko 2.000 ljudi.

Za zločine u akciji niko nije odgovarao, a kao i ranijih godina, na godišnjicu "Oluje" isplivavaju stare rane i različiti pogledi na istorju, dok se tenzije između Srbije i Hrvatske se ponovo podižu.

Ipak, za razliku od nekoliko prethodnih godišnjica, do ove se stiže nešto mirnije, uz umerenije tonove i "samo" jednu stvar koja akutno narušava odnose, a to je novi "trgovinski sukob" na granici.

U skladu sa tim, poruke koje se šalju iz Beograda i Zagreba su umerene i nema toliko oštre retorike.

Država Srbija će sećanje na prognane i stradale zvanično obeležiti u Novom Sadu, na stadionu FK "Veternik", a ceremonija počinje u 20 časova uz prisustvo predsednika Aleksandra Vučića, premijerke Ane Brnabić, patrijarha SPC Irineja i predsednika RS Milorada Dodika.

Visoki državni zvaničnici, predstavnik SPC i gost iz Republike Srpske će učestvovati i na sastanku sa predstavnicima Srba iz regiona.

Na sastanku će učestvovati i predsednik Pokrаjinske Vlаde Igor Mirović, potpredsednik Vlаde Srbije i ministаr unutrаšnjih poslovа Nebojšа Stefаnović, ministаr odbrаne Aleksаndаr Vulin, predsednik Mаtice Srpske Drаgаn Stаnić i grаdonаčelnik Novog Sаdа Miloš Vučević.

U Hrvatskoj se 5. avgust godinama obeležava kao Dan pobede i domovinske zahvalnosti za akciju "Oluja", a 2015. godine je na zajedničkoj sednici vlada Republike Srbije i Republike Srpske, 5. avgust proglašen je Danom žalosti u Srbiji i Republici Srpskoj.

Centralna manifestacija u Hrvatskoj biće u Kninu tokom dva dana, gde će prvog dana biti izvedena vojna demonstracija naoružanja, zatim i prijem oficira, a dan kasnije će najviši državni zvaničnici polagati cveće, držati govore i razgovarati sa učesnicima "Oluje", uz vojnu paradu i prateći program.

Dokumentaciono-informativni centar Veritas saopštio je da se u evidenciji te organizacije nalaze imena 1.859 poginulih i nestalih Srba tokom i posle akcije, od čega je do sada rasvetljena sudbina 1.064 osoba. Na evidenciji nestalih vodi se još 795 osoba, od čega 613 civila, među kojima je 546 žena, navodi se u saopštenju.

Veritas precizira da su 1.209 osoba (65 odsto) bili civili, od kojih je oko tri četvrtine bilo starije od 60 godina.

Kako navodi Veritas, "Oluja" je jedini događaj u kojima su Srbi iz Hrvatske žrtve, hrvatski generali Ante Gotovina i Mladen Markač su presudom Haškog tribunala oslobodjeni krivice za zločine u Oluji, a po oceni Veritasa, "tim putem ide i hrvatsko pravosuđe".

"Hrvatska izbegava bez valjanog razloga ekshumacije i poznatih mesta ukopa sa oko 165 posmrtnih ostataka, pokopanih uglavnom pod oznakom 'nepoznat', što je jedinstven slučaj na području bivše Jugoslavije", ocenio je Veritas.

U akciji koja je počela 4. avgusta, oko 130.000 pripadnika oružanih snaga Republike Hrvatske, uz podršku NATO-a, kao i jedinica Hrvatskog vijeća odbrane (HVO) i Armije BiH (ABiH), osvojili su glavni grad nekadašnje RSK Knin 5. avgusta 1995.

Do akcije "Oluja" je došlo uprkos tome što se ta oblast nalazila pod zaštitom UN-a, a predstavnici bivše RSK u Ženevi i Beogradu su odbili predlog međunarodne zajednice o mirnom razrešenju, takozvani Plan Z-4.

Slab otpor pružalo je oko 40.000 pripadnika Vojske RSK i oko 10.000 iz oružane formacije bivše Autonomne pokrajine Zapadna Bosna, lojalne Fikretu Abdiću.

U akciji “Maestral”, koja je bila produžetak “Oluje”, hrvatske oružane snage u sadejstvu s Petim korpusom Armije BiH, ubile su 655 i prognale oko 125.000 srpskih stanovnika s područja 13 opština u BiH.

U prvostepenoj presudi Haškog tribunala iz aprila 2011. bilo je ocenjeno da je "Oluja" bila udruženi zločinački poduhvat, na čelu s tadašnjim predsednikom Tuđmanom, i da je njen "cilj bio prisilno i trajno uklanjanje srpskog stanovništva i naseljavanje tog područja Hrvatima".

Tribunal je drugostepenu presudu doneo 17. novembra 2012. i njome oslobodio krivice hrvatske generale Gotovinu i Mladena Markača.

Oni su oslobođeni krivice za progon srpskog stanovništva iz Kninske krajine 1995, čime je poništena prvostepena presuda kojom je Gotovina bio osuđen na 24 godine, a Markač na 18 godina zatvora.

Žalbeno veće je oslobodilo optužene po svim tačkama optužbe, mada nisu negirani zločini utvrđeni u prvostepenoj presudi.

Share this post


Link to post

Srbi se sećaju Oluje: U Hrvatskoj smo građani zadnjeg reda

Ovog avgusta navršava se 22 godine od akcije hrvatske vojske “Oluja”, posle čega je usledio masovni odlazak Srba sa teritorije tadašnje samoproglašene Republike Srpske Krajine.

 

Izvor: N1info

 

 

 

Za većinu ljudi koji su se avgusta 1995. našli u koloni izbeglica iz Hrvatske, “Oluja” još traje. Nikada se nisu vratili svojim domovima. Direktor Dokumentaciono-informacionog centra "Veritas" Savo Štrbac kaže da se još traga za 795 nestalih osoba koje su živele na teritoriji Krajine.

 

“'Oluja' je zapravo završni čin etničkog čišćenja. 1991. godine na popisu stanovništva u Hrvatskoj je bilo 582.000 Srba, to vam je 12,2 procenta od ukupne populacije, a na zadnjem popisu 2011. popisano je svega 186.000 Srba”, ističe Štrbac.

 

Za one koji su se vratili u svoju domovinu hrvatska vlada je omogućila tek delimićnu obnovu kuća i stanova, kaže predsednik zajednice Srba Hrvatske i Bosne i Hercegovine Branislav Švonja.

 

“Srbi su danas u Hrvatskoj još uvek, posle 22 godine od proterivanja, građani, ne drugog, nego zadnjeg reda. Oni gotovo nikakva prava ne uživaju. Od stanarskih prava, isplate penzija, radnog staža ništa do sada nije urađeno”, ističe on.

 

U subotu se u Kninu, povodom “Oluje”, proslavlja Dan pobede, a istim povodom, dan ranije, organizacija Ženske mreže Hrvatske protestovaće na Trgu Bana Jelačića u Zagrebu.

 

“Sve države obeležavaju svoje dane pobede, međutim valja podsetiti da posledica te vojne akcije jeste ogromna masa izbeglih, ubijenih, da krivci nikada nisu otkriveni. Mi smatramo da je potrebno da se oni sankcionišu, da se krivci pronađu”, poručuje Bojana Genov iz Ženske mreže Hrvatske.

 

U Ženskoj mreži najavljuju miran protest, i nadaju se da taj skup neće izazvati talas nasilja, poput onog prošle godine. Tada su takođe tražile pravdu za civilne žrtve “Oluje”, međutim, veća grupa ljudi napala ih je kamenicama i psovkama.

Share this post


Link to post

Savo Štrbac: "Oluja" i evropska pravda

Evropski sud za ljudska prava početkom jula ove godine presudio je da Hrvatska nije povredila pravo na život Josipu i Pavi Obajdinu

 

EVROPSKI sud za ljudska prava početkom jula ove godine presudio je da Hrvatska nije povredila pravo na život Josipu i Pavi Obajdinu, jer je u potpunosti istražila sve okolnosti ubistva njihovih bliskih rođaka u okolici Veljuna na Kordunu u avgustu 1995. u danima nakon akcije "Oluja" - izvestila je kancelarija hrvatske zastupnice pred sudom u Strazburu, a preneli su skoro svi mediji u regionu.

 

Zaintrigirani vremenom i mestom događaja, pretpostavljajući da se radi o srpskim žrtvama, iako na prvi pogled na to nisu upućivala imena tužitelja, potražili smo presudu na veb-stranici na engleskom jeziku, gde su imena žrtava navedena pod inicijalima M. V. i G. O. i uporedili ih sa "Veritasovom" evidencijom žrtava i evo što smo doznali:

Žrtve su Marija Vujčić (1943) i njena ćerka Gordana Obajdin (1963) iz Slunja. Njihovu smrt je nama prijavio Milan, Marijin suprug i Gordanin otac, koji je u "Oluji" bio zarobljen i pomilovan krajem 1995. godine. Nije odmah, kao većina amnestiranih zarobljenika, iz zatvora došao u Srbiju, gde je izbegao njegov sin Predrag, već je otišao u Slunj da proveri što mu je sa suprugom, ćerkom i unukom Josipom.

Našao je grobove supruge i kćerke na katoličkom groblju u Slunju, a do unuka nije ni mogao, pošto se nalazio kod oca Pave, inače Hrvata, koji je u toku rata napustio suprugu i desetogodišnjeg sina (ostali na srpskoj strani) i prešao kod svojih u obližnji Karlovac, gde je nastavio da radi kao hrvatski policajac. Milan je bio uveren da je upravo njegov zet Pave organizovao ubistvo svoje supruge i tašte kako bi se dočepao sina Josipa. Koliko ga je to pogodilo, vidi se i po tome što je ćerku prijavio pod devojačkim prezimenom Vujčić, što nam je i otežavalo identifikaciju žrtava iz presude Evropskog suda.

A iz presude doznajemo i Josipovu priču, koju je više puta ponavljao pred hrvatskim organima gonjenja: Početak "Oluje" dočekao je u stanu u Slunju sa majkom i teško bolesnom bakom. Prvog dana napada, ujak ih je sve troje odvezao u selo Veljun, gde su imali kuću, i zatim otišao na položaj.

Već drugi dan po njihovom dolasku, u selo je ušla hrvatska vojska, koja im je predložila da na kuću stave belu zastavu i da ih neće niko dirati, što su i uradili. Sutradan oko podneva otišao je na punkt hrvatske vojske, koji je od njegove kuće bio udaljen oko kilometar i po, i dok je s njima pričao, čuli su se pucnji iz pravca njegove kuće, ali ni on ni vojnici na njih nisu obratili posebnu pažnju.

Pola sata kasnije došao je kući i baku i majku zatekao mrtve. Odmah je otrčao do onog punkta i vojnicima ispričao što je vidio. Njega su vojnici odveli u Slunj, gde ga je čekao otac Pave, s kojim od tada i živi.

Želeći da doznam zašto Milan i Predrag, zajedno sa Pavom i Josipom, nisu podneli tužbu Strazburu, pozvao sam telefonski broj u Apatinu koji je Milan ostavio u "Veritasu" još 1996, kada je i prijavljivio smrt supruge i ćerke. Javila nam se jedna ljubazna gospođa, od koje smo saznali da su Milan i Predrag odavno otišli u Holandiju, odakle se Milan pre nekoliko godina vratio u rodno selo, gde je i umro pre dve godine. Za Predraga kaže da je oženjen i da i dalje živi u Holandiji, ali da već duže vreme nisu u kontaktu.

U pomenutoj presudi Evropski sud konstatuje da je policija ispitala sve poznate i dostupne svedoke (civilne i vojne), da je nadležno Državno pravobranilaštvo prikupilo podatke o svim vojnim jedinicama koje su se u kritično vreme nalazile na području Veljuna, identifikovali njihove komandante i neke od pripadnika, ispitali većinu njih, ali počinioce nisu otkrili.

Uprkos tome, iako je rezultat izostao, sredstva koje su tela krivičnog progona preduzela u ovom slučaju nisu bila neodgovarajuća, te su odgovarala konvencijskim standardima, pa je sud zaključio da u tom slučaju nije došlo do povrede prava na život garantovanog Konvencijom za zaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda.

Ovakav zaključak Evropskog suda je krajnje ciničan i duboko nepravedan, barem prema sinu i unuku žrtava.

Kod nespornih činjenica da je u selu pre ubistva uspostavljen punkt hrvatske vojske, da su Marija i Gordana na njihov predlog na svojoj kući istakle belu zastavu, da se ubistvo desilo usred dana dok je Josip razgovarao sa vojnicima na punktu, odakle su se jasno čuli i pucnji, da je ubrzo po ubistvu slučaj prijavljen hrvatskoj vojsci, kao i da je njegov otac Pave u vreme usmrćenja bio u obližnjem Slunju kao policajac, te da se ubice navodno nisu mogle otkriti, ako ne poimence onda barem kao pripadnici neke vojske, nije ništa drugo nego atak na zdravu pamet. U ovakvoj situaciji, ubice nisu mogle biti otkrivene samo ako je neko želeo da se ne otkriju.

 

Za razliku od sedmočlanog veća Evropskog suda, koje je donelo ovakvu "mudru odluku", Milan je očito znao ko nije želeo da se ubice otkriju.

 

Savo Štrbac, Dokumentaciono-informacioni centar "Veritas"

Share this post


Link to post
714131_oluja-sremska-raca-izbeglice-izbe

22. godišnjica

DA SE OLUJA NIKADA NE ZABORAVI: Na današnji dan proterano 250.000 i ubijeno više hiljada Srba

 

Akcija "Oluja" počela je 4. avgusta 1995. ofanzivom hrvatske vojske, policije i Hrvatskog vijeća obrane (vojska bosanskih Hrvata) na područja Banije, Like, Korduna i severne Dalmacije, odnosno na samoproklamovanu Republiku Srpsku Krajinu.

 

Dan kasnije, hrvatska vojska je ušla u gotovo napušten Knin i istakla hrvatsku zastavu. U operaciji "Oluja" učestvovalo je 138.500 pripadnika hrvatske vojske, MUP-a i Hrvatskog vijeća obrane. Tim snagama su se, prema hrvatskim izvorima, suprotstavile srpske snage od oko 31.000 vojnika.

oluja-sremska-raca-izbeglice-izbeglicka-
 

 

 

Područje zahvaćeno hrvatskom ofanzivom napustilo je gotovo celokupno srpsko stanovništvo. Kolone izbeglica na traktorima i drugim poljoprivrednim vozilima su preko područja pod kontrolom bosanskih Srba u zapadnoj i severnoj Bosni krenule ka Srbiji.

oluja-sremska-raca-izbeglice-izbeglicka-
 

 

Vlasti u Srbiji su izbegličke kolone upućivale u centre u unutrašnjosti zemlje, uključujući i pokrajinu Kosovo. Vojna akcija "Oluja" ubraja se u jedno od najsurovijih etničkih čišćenja na području bivše SFRJ. Nema preciznih podataka o žrtvama. Po nekim izvorima, u akciji hrvatske vojske "Oluja" nestalo je 1.805 osoba, a Hrvatski helsinški odbor za ljudska prava tvrdi da je tokom te operacije poginulo ukupno 677 civila.

oluja-srbi-proterivanje-izbeglice-foto-p
 

 

Dokumentaciono-informativni centar "Veritas" u svojoj evidenciji ima imena 1.960 poginulih i nestalih Srba od kojih 1.205 civila, među njima 522 žene i 12 dece. Komandant Glavnog štaba Hrvatske vojske Janko Bobetko izjavio je u avgustu 2001. zagrebačkom Jutarnjem listu da je on autor plana akcije "Oluja" i da je vojni vrh s tadašnjim predsednikom Hrvatske Franjom Tuđmanom tu operaciju pripremao dve godine.

 

Optužnicu protiv Bobetka Haški tribunal otpečatio je 2002, ali ga hrvatske vlasti nisu izručile tom sudu i on je do smrti 29. aprila 2003. sve vreme bio u zagrebačkoj bolnici.

oluja-srbi-proterivanje-izbeglice-foto-p
 

 

Portparol Stejt departmenta Ričard Baučer izjavio je 2002. da su SAD imale određena saznanja da su pripreme za akciju "Oluja" u toku, ali da nisu bile "umešane u planiranje ili izvođenje te operacije". To je ponovio i bivši američki ambasador u Zagrebu Piter Galbrajt na suđenju Slobodanu Miloševiću u Hagu. U maju 2007. Galbrajt je u intervjuu hrvatskoj televiziji rekao da veruje da su hrvatske vlasti bile umešane u zločine.

 

"Niko ne može poreći da su se zločini nakon 'Oluje' dogodili, uključujući i korake čiji je cilj bio sprečavanje povratka Srba", rekao je Galbrajt.Četiri godine kasnije Galbrajt je toj televiziji, pored ostalog, rekao da je on 1. avgusta 2005. preneo poruku svoje vlade tadašnjem predsedniku Tuđmanu da se ne protivi vojnoj operaciji Hrvatske.

 

"No jasno sam pritom upozorio Tuđmana da se moraju zaštititi srpski civili, ali se on na ta upozorenja oglušio", rekao je Galbrajt u izjavi toj televiziji i istakao da SAD nisu odobrile operaciju čiji je cilj bio proterivanje srpskog stanovništva".

 

http://www.kurir.rs/vesti/drustvo/2382449/da-se-oluja-nikada-ne-zaboravi-na-danasnji-dan-proterano-250000-i-ubijeno-vise-hiljada-srba

Share this post


Link to post
 
Oluja

22 godine od zločinačke akcije Oluja: Dok Srbija tuguje, u Hrvatskoj se slavi Dan pobede

Foto: SD/ilustracija
Ubijeno najmanje 1800 osoba srpske nacionalnosti, a proterano 250.000
 

Vojno policijska akcija Oluja počela je 4. i trajala je do 5. avgusta i tokom njenog trajanja hrvatske snage su ubile najmanje 1.800 osoba srpske nacionalnosti a proterale 250.000, nakon čega su uspostavile kontrolu na teritorijom tadašnje Republike Srpske Krajine.

NAŠA TUGA JE VELIKA! Setimo se zajedno progona i stradanja srpskog naroda

I ove, kao i svih prethodnih godina u Hrvatskoj i Srbiji biće obeležena 22. godišnjica od vojno-političke akcije Oluja, koju zvanični Zagreb obeležava kao Dan pobede i domovinske zahvalnosti i Dan branitelja, dok će u Srbiji 4. i 5. avgust biti obeleženi komemoracijama i sećanjem na stradale i prognane u toj akciji.

"IZ KOLEVKE SI PIO KRV NEVINE DECE": Održan protest ispred hrvatske ambasade (FOTO)

Vojno policijska akcija Oluja počela je 4. i trajala je do 5. avgusta i tokom njenog trajanja hrvatske snage su ubile najmanje 1.800 osoba srpske nacionalnosti a proterale 250.000, nakon čega su uspostavile kontrolu na teritorijom tadašnje Republike Srpske Krajine.

 

izbeglice
 
Foto: Profimedia/ilustracija

 

Zato je za Srbiju vojna operacija Oluja najmasovnije i jedno od najsurovijih etničkih čišćenja koja su se dogodila u ratovima na prostorima bivše SFRJ u kojoj su oko 62 odsto žrtave bili civili.

 

Celokupna akcija hrvatske vojske za cilj je imala zapravo iseljavanje celokupnog stanovništva srpske nacionalnosti, a nakon proterivanja zabeležena su paljenja, pljačke i likvidacije malobrojnih Srba koji nisu hteli da napuste svoje domove.

Broj izbeglih Srba različito se procenjuje - hrvatski izvori imaju podatak od 90.000 ljudi, UN o 150.000, a srpski o najmanje 250.000.

Za zločine počinjene u toku "Oluje" u Hrvatskoj niko nije krivično odgovarao.

Trojica hrvatskih generala, naime, - Ante Gotovina, Mladen Markač i Ivan Čermak, iako su prva dvojica provostepenom presudom Haškog tribunala bili osudeni na 24, odnosno 18 godina zatvora, oni su kasnije oslobodeni po svim tačkama optužnica, što je izazvalo žestoke reakcije u Srbiji, a u Hrvatskoj oduševljenje. Čermak je osloboden ranije, aprila 2011.

Dan sećanja na stradale u Srbiji će biti ove godine obeležen sutra na stadionu Veternik u Novom Sadu u prisustvu predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji će se prethodno sastati sa predstavnicima Srba iz regiona.

S druge strane, u Kninu je sve spremno za obeležavanje Dana pobede i domovinske zahvalnosti i Dana hrvatskih branitelja, u organizaciji ministarstva branitelja, odbrane i unutrašnjih poslova.

Oganizacioni odbor za obeležavanje te godišnjiče saopštio je da su sve pripreme završene i da će ta dva dana u Kninu biti obeležena na svečan i dostojanstven način.

U Knin se, kao i svih prethdnih godina, očekuje dolazak nekolko desetina hiljada građana iz svih delova Hrvatske, rekao je državni sekretar u Ministarstvu odbrane Tomislav Ivić.

On je pozvao građane da dođu u Knin i daju svoj doprinos u obeležavanju, kako je rekao, jednog od najznačajnijih dana u novijoj hrvatskoj istoriji.

- Ovo mesto je odabrano zbog simbolike - naglasio je Ivić, rekavši da je nakon podizanja zastave nakon oslobođenja Knina, prve poruke građanima s tog mesta poslao prvi predsednik Franjo Tuđman.

VEDRANA RUDAN: Najhrabriji hrvatski generali uđu u zatvor pa izađu kako im se generalski k***c digne!

Ministar branitelja Tomo Medved je građane pozvao da istaknu "državna obeležja kako bi i na taj način doprineli dostojnom i kvalitetnom obeležavanju tog datuma".

Za razliku od prethodnih godina u Kninu neće biti održan tradicionalni koncert hrvatskog kantautora koji glorifikuje ustaštvo Marka Perkovića Tomposona, ali će on nastupiti 5. avgusta u Slunju, a tu manifestacju će sufinansirati Ministarstvo branitelja.

Medved je negirao da će ove godine zvanična obraćanja predsednice Kolinde Grabar Kitarović i premijera Andreja Plenkovića biti samo na kninskoj tvrđavi, a ne i na centralnom gradskom Trgu, jer državni vrh navodno na taj način želi da izbegne moguće zvižduke i neugodnosti.

Komandant Hrvatske kopnene vojske general pukovnik Mate Ostović naveo je da će u svečanosti obeležavanja i njenoj organizaciji učestvovati više od 800 pripadnika Oružanih snaga.

U Kninu će sutra biti održana i sednica hrvatske vlade, uz niz drugih manifestacija, a u petak tadicionalno program će početi "budnicom" ulicama Knina koju će izvesti Orkestar Oružanih snaga RH.

Potom će uslediti polaganje venaca kod somenika "stradalniku pobede u Oluji", a potom će uslediti misa za poginule.

U sklopu vazdušnog mimohoda uz osam aviona Hrvatskog ratnog vazuhoplovstva i protivvazdušne odbrane prvi put će javnosti biti predstavljeni novi helikopteri KW OH-58, koje je Zagreb dobio od SAD. Uveče na Trgu dr. Ante Starčevića koncert će održati Prljavo kazalište.

Hrvatski politički analitičar Žarko Puhovski izjavio je ranije da smatra da je "Hrvatska ove godine oko obeležavanja vojne akcije Oluje spustila loptu, i to iz tri razloga", od kojih je prvi taj što je "Srbija dobila snažnu podršku nemačke kancelarke (Angele Merkel)".

- To je šokiralo neke u Hrvatskoj koji nemačku podršku podrazumevaju - kazao je Puhovski u izjavi za Radio Slobodna Evropa.

Share this post


Link to post
 

N1, 04. 08.2017, Emisija Dan uživo – Štrbac: Hrvati prave imidž oštećene strane [Video]

Predsednik Dokumentaciono-informacionog centra Veritas Savo Štrbac kaže da Veritas godinama skuplja podatke o stradalim i nestalim tokom akcije Oluja i da su ti podaci predočeni sudovima. On kaže da se tada desio veliki egzodus, ali da se ne zna tačan broj, jer “neko nekoga još nije prijavio”.

U vojnoj operaciji “Oluja”, koja je počela 4. avgusta 1995. godine na području Republike Srpske Krajine u Hrvatskoj, ubijeno je ili nestalo oko 2.000 Srba, a proterano oko 220.000. Kao i prethodnu 21 godinu, u Srbiji se taj datum obeležava kao jedna od najvećih tragedija srpskog naroda, dok u susednoj Hrvatskoj, 4.avgust obeležavaju kao Dan pobede.

“Ovih dana se ponavljaju brojke iz Oluje, akcija Oluja je završni čin etničkog čišćenja, na Veritasovom spisku je 7.299 poginulih i nestalih, uglavnom su to Srbi, da bi spisak bio potpuniji nedostaje 1.200 pripadnika JNA koji su stradali u istočnoj Slavoniji koji su stradali 1991, samo u akciji je pogoinulih i nestalih 1.859, 795 je na spisku nestalih, imamo iz rata devedesetih ekshumiranih 430 a još neidentifikovanih, na Oluju otpada 379”, kaže Štrbac.

Štrbac navodi da postoji još 256 registrovanih grobnih mesta iz rata devedesetih i dodaje da “boli što nakon 22 godine ima toliko neidentfikovanih i neekshumiranih.

“Hrvati su imali obrazloženje da su im kapaciteti popunjeni, kad su tela ekshumirana onda su prevožena u zavod za kriminološka ispitivanja, tamo ih je dosta. Otežali su maksimalno sa ekshumacijom poznatih grobnih mesta dok su trajali postupci protiv generala u Hagu i pred Međunarodnim sudom pravde. Sad su ponovo prikočili ili na kašičicu to rešavaju. Hrvatska je izašla kao žrtva iz rata, mi smo označeni kao krivci za sve, to su vam pravi razlozi. Činjenica je da imamo duplo više nestalih nego Hrvati”.

On kaže da sve strane moraju da se suoče s prošlošću, navodeći da je Srbija, ipak, najdalje otišla u tom suočavanju.

“Zar nije dovoljno reći da su Hrvati samo jednog čoveka osudili za zločine u Oluji, osudili su nekoliko slučajeva za koje celi svet zna preko kamera UN, procesuriali su neke ljude i oslobodili ih. Nikako da dokažu da su krivi oni koje su optužili. Hrvati prave imidž oštećene strane, mi smo najgore prošli, izgubili smo zavičaj, imovinu”, kaže on.

Stefan Stanković

Share this post


Link to post

Радио Слово љубве, 04 .08.2017, У емисији Слово – разговор са Савом Штрбцем о обележавању годишњице Олује

Петак, 4. август 2017 / 22. јули 2017.

Данас у „Слову“: Већи део емисије посветили смо дану погрома српског народа у злочиначкој акцији хрватске војске „Олуја“ 1995. Године.

Из архиве доносимо беседе Патријарха Иринеја са државног обележавања овог дана у Бусијама прошле године, реч Епископа сремског Василија и беседу Епископа топличког Арсенија на парастосу у цркви св. Марка у Београду.

Саво Штрбац, председник ДИЦ „Веритас“ говорио је за наш радио о обележавању годишњице „Олује“, данашњем животу расељених и избеглих у Србији, проблемима са којима се сусрећу у Хрватској, петицији под називом „Исприка“ коју је покренула „иницијатива младих“ али и о куповини „истине“, лобирању и повампиреном усташству које отворено подржава хрватски држвани врх.

Љиљана Ћоровић говори о Четири и по века штампања Београдског Четворојеванђеља. На крају емисије поново емитујемо беседу блаженопочившег Патријарха српског г. Павла из Пребиловаца 1991. године, где је на данашњи дан служио парастос Србима мученицима страдалим од усташа 1941. године.

Share this post


Link to post
 

Kurir, Blic, AP, 04.08.2017, Stali smo da jedemo posle 3 dana, granata mi ubi majku, braću i rani decu [Video]

Pogrom nad Srpskom Krajinom

Pre tačno 22 godine kolona od 250.000 Srba krenula je da beži iz Hrvatske spasavajući živu glavu. Neke od njih granate su zauvek prekinule u putu za boljim životom.

Treći dan nakon izvlačenja iz hrvatsko-muslimanskih ofanziva, srpske izbeglice iz Krajine odlučile su da predahnu i okuse vodu i hranu, nakon tri dana gladovanja, a onda je napad usledio iz vazduha.

Mrtvih je bilo na sve strane. Taman kad su pomislili da su se isčupali iz kandži agresivne vojske i da su nadomak spasa golih života, kolona srpskih izbeglica stala je da odmori. Za neke, to je bilo i poslednje.

“Ovo je treći dan kako se izvlačimo iz agresivne ofanzive, i taman kad smo računali da smo se izvukli, pomislio sam, ajde možemo sad malo da odmorimo, tri dana ne jedemo i ne pijemo. I samo što smo pojeli, rekoh ajde da nastavimo, gore je izvor, popićemo vode, ledene…Upalio sam traktor  kad avion iz pravca Zagreba, preleteo je kolonu i u povratku ispustio granatu. Ubio mi je rođenog brata, moju majku, brata od ujaka i pogodio moje dvoje maloletne dece, Gorana i Rajka (10)”, kazao je nesrećni čovek, kom su na sreću, u svoj toj crnoj nesreći, preživela deca.

Ostali su im geleri u nogama, bol u srcima, trauma u glavama, ali ostali su živi. Porušene kuće, haos, beznađe, sve su to ostavile hrvatske bombe, a trebalo je ići dalje. Nekud.

Share this post


Link to post
 

Глас Српске, 04.08.2017, Чежња за правдом јача од жала за огњиштима

Бањалука, Београд – Изгубили смо најмилије, остали без кућа и имања, али нисмо поклекли духом. Издигли смо се изнад прогона, “олуја” и “бљескова”, али жал за огњиштима и жеља за правдом трајаће док нас има.

Ријечи директора Документационо-информационог центра “Веритас” Саве Штрпца поновиће сваки од 200.000 Срба протјераних током црних августовских дана 1995. године из тадашње Републике Српске Крајине током хрватске војно-полицијске акције “Олуја”. “Олуја” је постала синоним за један од највећих егзодуса на овим просторима током којег су са огњишта прогнани Срби са подручја Лике, Баније, Кордуна, сјеверне Далмације. Њихова имовина је попаљена и опљачкана, а слободу које су њихови сународници угледали преласком Саве није дочекало око 2.000 убијених, махом цивила.

Глас Српске, 04.08.2017, Чежња за правдом јача од жала за огњиштима

Штрбац, чије удружење окупља изгнане Крајишнике и тражи правду за злочинце, каже да вријеме не чини своје и да ране ни 22 године касније нису зацијелиле.

- С обзиром на то каква нас је несрећа задесила, поносан сам што се већина наших људи снашла ма гдје их је одвео пут послије егзодуса. Када вас задеси трагедија као што је нас и останете без игдје ичега, а научили сте да имате, нећете мировати. Тражићете излаз, нећете гледати дјецу како умиру од глади. Ићи ћете напријед, борити се. Ми смо се тако и понашали, а тако смо и морали. Успјели смо, али слике наших кућа, имања и свега што нам је одузето никада нећемо заборавити – рекао је Штрбац.

Предсједник Заједнице Срба из Хрватске и БиХ Бранислав Швоња истакао је да је режим Фрање Туђмана отео имовину Срба и потпуно их обесправио.

- Најтежа неријешена питања до данас остала су одузета станарска права за око 140.000 људи и неисплаћене пензије – рекао је Швоња.

РС и Србија ће трећу годину заредом заједнички обиљежити Дан страдања на српске жртве, а централна комеморативна манифестација биће одржана вечерас у Ветернику код Новог Сада. Присуствоваће јој државни врх Србије и РС, а делегације би требало да предводе предсједници Александар Вучић и Милорад Додик. Ветерник је један од свједока крајишке трагедије, јер половину његове популације чине породице прогнане из Хрватске. Вучић ће се данас у Новом Саду састати са представницима Срба из региона, а састанку ће осим Додика присуствовати и патријарх српски Иринеј, премијерка Србије Ана Брнабић, министри у двјема владама и други званичници.

На годишњицу почетка злогласне акције “Олуја” представници удружења која окупљају Крајишнике са незадовољством понављају да правда није стигла злочинце.

- Ратни злочини почињени су и током и послије “Олује”. Хрватска је охрабрена ослобађајућим пресудама њеним генералима у Хашком трибуналу и веома тешко ће доћи до неког значајнијег процесуирања одговорних за ратне злочине. Проблем је и проток времена, јер је све мањи број свједока – каже координатор “Веритаса” за РС Јанко Велимировић.

Предсједник Координације удружења избјеглих и расељених у Србији Милан Жунић разочаран је што за свирепа убиства и протјеривање нико није сносио озбиљну одговорност.

- Злочиначка акција “Олуја” је злочин без казне. “Олуја” још траје, само се не пуца и не гранатира истим интензитетом као августа 1995. године када су убијани цивили пред очима Уједињених нација. Хрватска то, нажалост, слави као дан побједе – рекао је Жунић.

“Олуја” је једини догађај у којима су Срби из Хрватске жртве за који је вођен процес у Хашком трибуналу. Тај суд је прво осудио, а потом ослободио хрватске официре Анту Готовину и Младена Маркача. Пред хрватским правосуђем, од неколико до сада процесуираних припадника хрватских оружаних снага за ратне злочине над Србима из времена “Олује” правоснажно је осуђена само једна особа. Однос Хрватске према овом злочину најбоље осликава дводневно славље заказано у част побједе.

“Веритасов” програм обиљежавања годишњице “Олује” у РС

5. август – Бањалука

* 9.30 часова – полагање вијенаца на Пердувовом гробљу

* 11 часова – парастос у Храму Христа Спаситеља

* 12 часова – трибина “Дани туге и сјећања” у Народном позоришту РС

6. август – Нови Град

* 10 часова – парастос у Храму Светих апостола Петра и Павла

* 10.30 часова – прислуживање свијећа на “мосту спаса” и спуштање вијенаца у ријеку Уну

* 11.30 часова – Сводна – парастос у Цркви Светог Саве

*12 часова – полагање вијенаца код спомен-крста

7. август – Јањиле

* 11 часова на Петровачкој цести парастос и полагање вијенаца на спомен-крст

 

 

Ведрана Кулага

Share this post


Link to post

Global Serbia, 04.08.2017, Lukava predaja Krajine temeljno pripremana

 

LUKAVA PREDAJA KRAJINE TEMELJNO PRIPREMANA: Davor Lukač, svedok i novinar

Davor Lukač, tadašnji dopisnik Tanjuga iz Knina: “Zašto niko nije sprečavao Hrvate da dovoze oružje na Dinaru? Na mestu odakle se povukao Korpus specijalnih jedinica Vojske RSK, posle prvih granata, ušle su hrvatske jedinice. Kome je trebala parada na Slunju za Vidovdan? Za Tanjug Knin još nije pao.”

“Ustaj, samo što nije počelo”, trgao me u pet do pet u zoru 4. avgusta 1995. glas kolege sa druge strane slušalice, koji je, po našem internom dogovoru, dežurao u Pres centru Srpske vojske Krajine, kako bi obavestio ostale o “danu D”. Skočim iz kreveta, razbudim roditelje i kažem im da se spreme i da će sada početi granatiranje Knina. Naš razgovor prekinuo je proglas Franje Tuđmana koji je emitovao Radio Zagreb tačno u pet ujutru. Posle toga je sa Dinare počela kanonada, granate su padale na sve strane, a struje je nestalo, priseća se početka “Oluje” za Global Serbia novinar Davor Lukač, tadašnji dopisnik Tanjuga iz Knina i šef Deska krajiške novinske agencije Iskra.

“Roditelje sam smestio u kupatilo na sredini stana, a ja sam otišao u sobu koja nije okrenuta ka Dinari, pošto je stan u kome smo živeli baš bio okrenut u tom smeru, i čekali smo pola sata da prođe granatiranje. Kad su stali da malo „olade cevi“poslao sam roditelje u podrum i vikao komšijama da silaze dok je zatišje. Ubrzo je počelo novo bombardovanje – iz VBR je padalo na sve strane, gađali su gradsko jezgro u kojem nema vojnih objekata, nisu mogli čak ni da promaše, svesno su tukli taj gusto naseljeni deo. Hteli su da naprave paniku. Roditeljima kažem da, čim nastupi prva sledaća pauza, idu na selo, koje je iznad Knina (grad je u kotlini), jer je tamo bezbednije, tamo neće gađati. I oni potom pešice odu”, nastavlja dalje Lukač.

FUNKCIONERI I BOGATAŠI SE ISELJAVAJU

Da je na vidiku pad Krajine moglo se, prema njegovim rečima, zaključiti iz ranijih događaja, pre svega iz pada Zapadne Slavonije, “jer niko nije pritekao u pomoć, ni Vojska Republike Srpske kojoj je bilo zabranjeno da se umeša i brani civile koji su se povlačili”. “Nijedna granata nije preletala preko Save na Hrvatsku. Tu se videlo da je Krajina ostavljena, pogotovo što je Republika Srpska bez borbe Hrvatima prepustila Kupreška vrata i Livanjsko polje, koje je branila navodno Grahovska brigada, na papiru brigada, a ustvari malo jača četa. Kupres je pao 1994. bez borbe, a Kupreška vrata su strateški deo i to je bila omča Kninu oko vrata”, tvrdi Lukač.

Pre napada na Knin, Hrvati su nesmetano išli na Dinaru, po zimi su izvlačili teško naoružanje, pravili puteve, dovozili tenkove, jednostavno su se spremali da zauzmu Dinaru, odakle se Knin vidi kao na dlanu. S druge strane, Unprofor na to nije reagovao, a krajiškoj vojsci su bile vezane ruke zbog Unprofora. Kad su se Krajišnici opametili i počeli nešto da reaguju već je bilo kasno. Tako je došlo do napada na Zapadnu Slavoniju i tu se videlo da Vojska Republike Srpske neće da reaguje. Čak i onaj čovek, podoficir Vojske Republike Srpske  što je srušio hrvatski MIG 21 je posle kažnjen, dodao je Lukač, rođeni Kninjanin.

“Posle pada Zapadne Slavonije 2. maja, opao je moral krajiškoj vojci i narodu i počelo je iseljavanja iz Knina – bogataši i funkcioneri iseljavaju porodice i to traje do 3. avgusta kada je uveče Milan Babić poslao saopštenje iz Beograda da se pročita na Radio Kninu o prihvatanju svih planova, što je u stvari bila kapitulacija. Ali Hrvate to više nije zanimalo“, navodi dalje i dodaje da se „s druge strane, tamošnjem narodu budila lažna nada pravljenjem pompezne parade na Slunju na Vidovdan koja je bila jedna besmislica, ali je ukazala da postoji neki dogovor Hrvata sa Miloševićem, jer se tu okupilo rukovodstvo RSK i njene vojske, a Hrvati su mogli da gađaju taj skup i naprave masakr, jer tu je Krajina najjuža – nekih 14 kilometara”.

________________________________________

Poslednja novinarska večera

Mi novinari smo dežurali u Pres centru preko dana i išli po terenu, ali tih zadnjih dana nas više nisu nigde puštali. Jedan je ostajao preko noći da probudi ostale kolege ako se nešto desi. Kada smo 3. avgusta uveče čuli Babićevu proklamaciju kojom on praktično kapitulira, kolega dopisnik Politike i ja smo otišli u Dom JNA, jedino mesto koje je radilo i počeli da naručujemo hranu i piće. Konobarica pita: Šta je s vama, jeste li poludeli? A on joj kaže: “Miko, još večeras smo ovde i nikada više ni ti, ni mi“. Puno godina posle, sreo sam tu konobaricu Miku, i ona mi je rekla: “Onaj tvoj bi u pravu”. Namerno ga je zvala “onaj”, jer je sa kolegom Milanom Četnikom bila na “ratnoj nozi” od 1991, kada je on optužio da je “komunistička konobarica”. A ona žena rođena u selu gde je bio samo jedan partizan, svi ostali četnici, i udala se u Topolje, selo vojvode Momčila Đujića.

________________________________________

Milošević je na tu paradu, seća se Lukač, poslao svoje oficire iz Beograda i silom mobilisane ljude po Srbiji, koji su imali taj peh da su rođeni u Hrvatskoj i koji su bili bez motivacije da se bore. “U takvoj situaciji već je bilo sve jasno ali se nije znao modalitet kada će se i kako desiti, ali da Krajini nema spasa to je shvatio svaki iole razman čovek. Svi su se uzdali u neko mirno rešenje, niko nije očekivao ofanzivu takvih razmera, mada su znali da Hrvatska gomila snage i niko nije reagovao, ni vojska ni političari. U julu je onda nastala prisilna mobilizacija svih živih, ali je već bilo kasno jer je većina vojnih obveznika, biznismena, ratnih profitera, političara pobegla za Srbiju. U takvoj situaciji sa nekih 20.000 ljudi u Srpskoj vojsci Krajine maksimalno, dok su Hrvati imali 130.000, bilo je iluzorno očekivati bilo šta”.

MLADIĆEVA PORUKA POLITIČARIMA

“Mi novinari smo to pratili i čekali kad će da bude. Negde 30. ili 31. jula, u Knin je došao Ratko Mladić, dočekan ni od koga, nešto i on ljut. Voleo je da komunicira sa novinarima i tražili smo da održi konferenciju, posle koje nam je onako ironično rekao: “I pozdravite mi političare”. Tad je bilo već sve jasno”, kaže Lukač.

On pojašnjava da je “to što je Vojska Republike Srpske prepustila Glamoč i Kupres, i na kraju dala i Grahovo, a glavni put iz Knina prema Srpskoj i Srbiji vodi preko Bosanskog Grahova, koje je palo 27. jula, značilo da “zadnji ugasi svetlo”. A ovde je krajiška vojska počela da pravi alternativni put što je očigledan znak da je bio neki dogovor. Makadamski put, lokalni seoski, od Srba prema Martin Brodu, proširuje se i nasipa, popravlja se i most preko Une, da bi se moglo preći u RS,  i tu se videlo da se nešto sprema”.

Četvrtog avgusta u zoru, posle Tuđmanovog proglasa počelo je granatiranje. “Istovremeno su gađani i centri veze Plješcevica i Ćelavac u Lici, to su i radarski centri. To su uradili Amerikanci, a iako se Hrvati hvale da je njihova avijacija dejstvovala, niko nije čuo avion da je poleteo, a ne bi ni mogli jer su im se prethodna dva puta kada su pokušali izjalovila – jedan avion je srušen kod Vrgin mosta u septembru 1993, kao i drugi koji je poleteo na Zapadnu Slavoniju. Američke rakete su pogodile centre veze i tu je nastao haos, nestalo je struje, nema programa radija ni televizije, u Kninu počinje panika”.

“Posle pola sata u podrumu, izašao sam i od zgrade do zgrade otišao do Pres centra i komande.Tu su bile sve kolege, ne znaš šta da radiš. Javljam da je počelo bombardovanje, a Tanjug je tu moju vest puštao do popodne. A onda iz nekog razloga više nisu pustili nijednu vest, a nikada niko mi nije objasnio zašto Tanjug ni do danas nije objavio da je Knin pao. Ja sam taj dan sa Oštrelja javio da su hrvatske snage ušle u Knin, do danas Tanjug to nije objavio”, dodaje Lukač.

________________________________________

Krvavi poker sa Z-4

“Martić mi je lično pričao da mu je Milošević naredio da ne sme da uzme plan Z-4 u ruke. Nastao je skandal kada su američki ambasador Piter Galbrajt i ruski ambasador Leonid Kerestedžijanc došli na Kninsku trvđavu (rezidenciju) da uruče taj plan i Martić odbio da ga uzme. Da su ga prihvatili,Tuđman ga ne bi prihvatio, a onda bi ga Zapad naterao da ne bude etnički čista država i Srbi bi imali veliku autonomiju. Tuđman je igrao na to da Krajišnici ne prihvate plan i znao je da neće, a u dogovoru sa Miloševićem koji je zabranio da plan prihvate. U toj suludosti ljudi su izgubili živote. U toj partiji ‘krvavog pokera’ svakako ne treba zaboraviti niti umanjiti ulogu Radovana Karadžića, koji je igrao na sve opcije”, priča Lukač.

________________________________________

“Iako je Knin bez prestanka granatiran, sve do popodne 4. avgusta jedinice u svim delovima RSK su se dobro držale, jedino nema vesti sa Dinare. I tu je bila glavna stvar. Kako je lukavo odigrana ta prodaja, predaja. Taj nazovi Korpus specijalnih jedinica Srpske vojske Krajine (u kojem su bili prisilno mobilisani, a na čelu oficiri iz Srbije), čim su pale prve granate na Knin ta se jedinica povukla. Na mestu odakle se povukao taj korpus su Hrvati posle ušli. Veliki prostor ostale su da brane samo malobrojne  jedinice kninske milicije i vojne policije, koje su ubrzo poklekle”, dodaje Lukač sa osmehom kojim prekriva ogorčenost. Ogorčenost, pored ostalog, jer su mu među tim malobrojnim na Dinari bila i dva brata od strica, srećom, uspeli su da se izvuku. I neki prijatelji, od kojih je jedan stradao.

SAVO ŠTRBAC SPASIO NOVINARE

Dalje, dodaje on, nekoliko dana pred “Oluju” iz nekih razloga menja se komandant Dalmatinskog korpusa i dovodi drugi čovek koji ne poznaje situaciju i koji je poslat iz Beograda. Oficiri koji su došli iz Srbije i preuzeli komandu nad ključnim jedinicama, posle pada Republike Srpske Krajine su nagrađeni činovima i većim funkcijama u Vojsci Jugoslavije, a oni koji su četiri godine krvarili u Krajini, bili su ponižavani, nazivani “pobeguljama”, “izdajnicima” i sličnim epitetima.

“Ceo dan traje granatiranje Knina i prestaje uveče. Predveče stižu i loše vesti. U jednom trenutku pomoćnik komandanta krajiške vojske za moral zove nas trojicu novinara i pokazuje nam odluku Vrhovnog saveta odbrane RSK da se naređuje evakuacija i povlačenje civilnog stanovništva. To je 18 sati uveče. Kolega mu je rekao: Jel ti znaš šta znači ovo? Oficir odgovara: Tako je naređeno”. Sve je bilo jasno.

Novinari su vest javili matičnim redakcijama.

“Stanovništvo je bilo u panici jer nema ko da te obavesti. Dok je Radio Knin našao agregat, to je bilo 17 sati posle podne. Sela na liniji fronta su počela da se povlače jer su Hrvati svesno tukli po njima, civili beže prema Kninu i tako se stvorila reka ljudi. Kad je osposobljen Radio Knin i pročitana naredba o povlačenju, to je bilo gotovo. Vojska je napustila položaje, posebno ovi sa Dinare”.

Lukač prepričava i da civili prolaze kroz grad, veče je palo, i svi putevi se slivaju u jedan koji vodi ka Lici koji ima dve serpentine. “Samo vidiš nepregledne kolone ljudi, na traktorima, kamionima, samo se ide, to jedna nadrealna slika koja se ne da opisati. Put sa tri trake zakrčene ljudima koji idu sa čime su našli”.

“Kolege i ja se gledamo šta da radimo. Kad smo uveče oko 22 videli da Glavni štab pakuje arhivu i da su isključili telefonske veze, shvatimo da smo se našli u situaciji koja je neprepričiva, koja izgleda kao apokalipsa – nas četiri novinara stojimo pred zgradom Glavne komande Srpske vojske Krajine ko siročići. Naiđe Savo Štrbac koji pakuje arhivu Veritasa, mi mu kažemo “gotovo je”, on odgovara “Aj’te sa mnom”. I dodaje kako nema dovoljno goriva u autu, ali idemo, pa dokle stignemo.

________________________________________

MORINA: U Srbiju ne dolazite

Kada smo stigli u Banjaluku, uspem da se ilegalno “uvučem” na sastanak tadašnje komesarke za izbeglice Srbije Bube Morine sa krajiškim predstavnicima, koja nije znala da je tu novinar. Onda je rekla: Sve ćemo vam dati – ćebad, hranu, gorivo, samo u Srbiju ne dolazite. Granica Srbije za vas će biti zatvorena. I to je žena pet puta ponovila. Preporučila je da izgnani Srbi ostanu u Bosni. Neko joj je rekao “„izađite pa to kažite narodu”, jer narod je znao – “samo Srbija”.

________________________________________

“Setim se da je otac držao na balkonu naftu da time plati čoveku košenje sena na selu. Svratimo do mog stana (granatiranje opet počne, ali sporadično), u neku torbu potrpam presvlaku i uzmem tu naftu. Krenemo prema Lici, usput svratimo u selo gde su mi bili roditelji, da obavestimo njih i ostale komšije da se pakuju, nađu prevoz i krenu odatle. Moji roditelji su izbegli na kolskim kolima, a onda u šleperu sa brdom ljudi, i baba od 85 godina. Hrvati kad su došli u taj zaselak – koga su zatekli streljali su ga. U dvorište moje babe je pala minobacačka granata, što znači da su svesno išli na teranje Srba odatle”, navodi Lukač.

________________________________________

POLICIJA SRPSKE RAZORUŽAVA IZBEGLE

Kad smo došli u Pađene,12 kilometaraod Knina prema Lici, gde je, po ratnom planu, trebao biti rezervni položaj Glavnog štaba vojske – nigde žive duše, ni komande ni vojske. Krenemo dalje, a svuda nadrealna slika – reka ljudi. Meni je tada vreme stalo, a ni kolege se ne sećaju koliko je bilo sati. Vreme je nebitno u takvim situacijama, niti kome pada napamet da gleda sat. U koloni izmešani vojska i narod, dodaje on.

“Kad su Hrvati u Lici uzeli vrh Mali Alan kod Gračaca i prevoj Ljubovo kod Korenice, sve je bilo gotovo i tada se već naša vojska povlačila. Hrvati namerno nisu blokirali jedan put koji vodi od Knina prema Srbu, nisu ni metak opalili. Sve po dogovoru, ne postoji drugi način da to tako mirno prođe. Mogli su da, posle zauzeća Alana, ušetaju u Gračac i preseku put od Knina prema Srbu na Otriću, ali to nisu učinili. A krajiška vojska par dana pre toga pravi put prema Martin Brodu,  proširuju,  nasipaju, Hrvati  presecaju i mogu da ušetaju ali neće, i narod to vidi i beži. Tu nas je dočekalo svitanje u šumici”, ispričao je Lukač za „Global Serbia“.

“Hrvati su lako mogli ući u Knin jer nije bio branjen grad, nije bilo vojske. Nijedna jedinica nije branila Knin, sve su bile okolo. Hrvati su u Knin ušli 5. avgusta oko 10 sati ujutru, tek kad se, potpuno spremna za borbu i da uzvrati na svaki napad, povukla 75. motorizovana brigada Srpske vojske Krajine, predvođena potpukovnikom Vladimirom Davidovićem. Tvrd orah su bili Kordun i Banija koji su imali jake jedinice i tek kasnije je dogovorena njihova predaja”.

Kao potpunu nelogičnost, Lukač ističe akciju vojne policije Republike Srpske koja je izbeglom narodu iz Krajine oduzimala oružje. “Koja je to glupa scena – povlači se jedan narod, povlači se jedna vojska, propada država, a tamo stoje vojni policajci i oduzimaju oružje”.

Kada smo oko 14 sati stigli na Oštrelj (planina iznad Drvara, gde je bilo sedište Drugog krajiškog korpusa VRS) saznam da su Hrvati ušli u Knin i javljam Tanjugu. Tu smo prvi put jeli – od 3. avgusta uveče nisam jeo do 5. avgusta posle podne. A Tanjug ne objavljuje ništa, tako je bilo naređenje. Tadašnji direktor Tanjuga bio je Slobodan Jovanović, predsednik Gradskog komiteta Beograda SPS i Miloševićev čovek od poverenja. Nekoliko godina kasnije, igrom slučaja u ruke su mi došli papiri sa izveštajima koje sam tog 4. avgusta, i sutradan, diktirao stenografkinjama Tanjuga, i video sam šta je sve u njima precrtavano da se izbaci, a šta da se prepravi, tako da su izveštaji bili potpuno “iskasapljeni”. Isto to mi se, nepune četiri godine kasnije, dešavalo i kada sam izveštavao sa Kosova, o ubistvima Srba na ulicama Prištine i drugih gradova,  u junu 1999, nakon povlačenja vojske i policije.

________________________________________

Očekivan kraj

Knin je danas mrtav grad, u kojem ljudi rade samo u državnim službama. Njemu sa ove distance, cela ta priča politička suludo izgleda i kako je počelo i kako je završilo. “Milošević nije znao šta hoće, malo ovo malo ono, dok je Tuđman znao šta hoće i imao jasan cilj – njemu je trebao rat. A Milošević je odmah dočekao iz svojih nekih razloga. Rašković je skrajnut, doveden Babić koji je prvo bio fanatični miloševićevac a onda antimiloševićevac, pa Martić koji je bio poslušnik. Nije moglo drugačije da završi. A buntovni Krajišnici, šta god da im se ponudilo, pola bi reklo “tako je”, a pola “neću”, bez da su čuli i saslušali o čemu se radi. Takvi smo u genima”.

 Piše: Biljana ŽIVANČEVIĆ

Share this post


Link to post

DIC „Veritas“, 03.08.2017, Saopštenje povodom godišnjice stradanja Srba u agresiji hrvatske vojske na RSK u avgustu 1995. godine („Operacija Oluja“)

Četvrtog avgusta 1995. godine oružane snage Republike Hrvatske, uz odobrenje i podršku NATO, u sadejstvu sa snagama Hrvatskog vijeća odbrane (HVO) i Armije BiH (ABiH), izvršile su agresiju na sjevernu Dalmaciju, Liku, Kordun i Baniju, odnosno na Srpsku autonomnu oblast Krajina, u sastavu tadašnje Republike Srpska Krajina (RSK).

Agresija je izvršena uprkos činjenicama da je ta oblast bila pod zaštitom UN-a, pod nazivom sektori “Jug” i “Sjever”, i da su predstavnici RSK dan prije u Ženevi i Beogradu prihvatili prijedlog međunarodne zajednice o mirnom rješenju sukoba.

Protiv krajiških Srba (oko 230.000 žitelja sa oko 30.000 vojnika) angažovano je oko 200.000 vojnika, od kojih je direktno u operaciji učestvovalo 138.500 pripadnika HV-a, MUP-a i HVO-a. Ako se tome dodaju snage ABiH i NATO, agresora je bilo više nego stanovnika u Krajini, a omjer vojnika bio je najmanje 7:1 u korist agresora.

Za nekoliko dana neravnopravne borbe slomljen je otpor Srpske vojske Krajine (SVK). Narod zapadne Krajine, njih preko 220.000, poučen “istorijskim iskustvom”, kreće u dotad najveću srpsku “seobu”, na istok braći po vjeri i naciji. I kad je prestao svaki otpor SVK, agresor je ubijao ljude koji nisu htjeli ili mogli sa svojih vjekovnih imanja, ali i one u izbjegličkim kolonama, i do Une i preko Une, duboko u teritoriju tadašnje Republike Srpske.

Na evidenciji Veritasa nalaze se imena 1.859 poginulih i nestalih Srba iz ove akcije i poslije nje, od čega 1.209 (65%) civila, od kojih su oko tri četvrtine bili stariji od 60 godina. Među žrtvama se nalazi 546 (29%) žena, od kojih su oko četiri petine bile starije od 60 godina, što predstavlja jedan od “crnih” rekorda građanskog rata devedesetih prošlog vijeka na prostorima prethodne Jugoslavije.

Od ukupnog broja žrtava do sada je rasvijetljena sudbina 1.064 lica, dok se na evidenciji nestalih vodi još 795 (43%) lica, od čega 588 (74%) civila, među kojima 297 (51%) žena. Hrvatska izbjegava bez valjanog razloga ekshumacije i poznatih mjesta ukopa sa oko 165 posmrtnih ostataka, pokopanih uglavnom pod oznakom “nepoznat”, što je jedinstven slučaj na području bivše Jugoslavije, kao što bez pravog razloga oteže i sa identifikacijama 379 ekshumiranih posmrtnih ostataka.

Oko 1.500 pripadnika SVK preživjelo je zarobljavanje, od kojih su mnogi suđeni i osuđeni na dugogodišnje kazne zatvora zbog krivičnih djela ratnog zločina. Oko 3.200 starih i nemoćnih, koji nisu htjeli ili nisu mogli napustiti ognjišta, na silu su internirani u logore za civile. Krajina je opustošena, opljačkana pa porušena i zapaljena. Nisu bili pošteđeni ni crkveni, kulturni, istorijski srpski, kao ni antifašistički spomenici.

Ova agresija, pod kodnim nazivom “Oluja”, sprovođena je, kao uostalom i one koje su joj prethodile (“Miljevački plato”, “Maslenica”, “Medački džep” i “Bljesak”), po taktici “spržene zemlje”, što je polovinom novembra 1995. godine doseglo razmjere potpunog zatiranja srpske zajednice u Krajini.

Iako je bilo očigledno da je hrvatska vlast preduzela ovu agresiju zbog optiranja teritorije bez srpske većine koja je na njemu živjela, Savjet bezbjednosti UN-a, osim “snažne osude hrvatske vojne ofanzive velikih razmjera” (R 1009/95), nije donio, ni ovoga puta, bilo kakve kaznene mjere protiv agresora.

Najveći paradoks ove agresije, kao i onih koje su joj prethodile, nalazi se u činjenici što je agresor bila članica UN-a, a Krajina zona pod zaštitom iste organizacije i što su neke druge članice te organizacije odobrile i učestvovale u samoj agresiji.

„Oluja“ je jedini događaj u kojima su Srbi iz Hrvatske žrtve, koji je suđen pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju (MKSJ). Pretresno vijeće je jednoglasno zaključilo da su dvojica od trojice optuženih generala bili učesnici udruženog zločinačkog poduhvata, čija je zajednička svrha bila trajno uklanjanje srpskih civila iz Krajine silom ili prijetnjom silom, te ih osudilo: Antu Gotovinu na 24, a Mladena Markača na 18 godina zatvora.

Žalbeno vijeće je, tjesnom većinom, sa tri prema dva, poništilo cijelu presudu Pretresnog vijeća i oslobodilo optužene generale po svim tačkama optužbe. Iako nije negiralo zločine utvrđene u prvostepenoj presudi, Žalbeno vijeće nije našlo za shodno da optužene generale osudi ni po alternativnim vidovima odgovornosti.

Putem MKSJ ide i hrvatsko pravosuđe. Od nekoliko do sada procesuiranih pripadnika sopstvenih oružanih snaga za ratne zločine nad Srbima iz vremena “Oluje”, pravosnažno je osuđena samo jedna osoba (slučaj “Prukljan i Mandići”). U analima pravosudnog besčašća ostaće zapamćene oslobađajuće presude optuženima za zločine u Gošiću, Varivodama i Gruborima. Iako su Danci prije dvije godine snimili dokumentarni film o masakru hendikepiranih osoba u Dvoru na Uni, koji dokazuje da su ubice pripadnici HV-a, dugogodišnja istraga u vezi ovog zločina je i dalje bez pomaka.

U direktnoj vezi sa operacijom “Oluja” je i parnični postupak pred Federalnim sudom u Čikagu po tužbi krajiških Srba protiv konzultantske firme MPRI, odnosno njene pravne sljednice, podnesen u avgustu 2010. godine, zbog naknade štete po osnovu saučesništva u genocidu. Ovaj postupak je prošle jeseni, nakon dugih pregovora, okončan nagodbom, prema kojoj je tužena strana dužna uplatiti donaciju od 1,4 miliona američkih dolara u vidu humanitarne pomoći izbeglicama iz RSK, od čega je  850.000 dolara namjenjeno za: studentske stipendije, pravnu zaštitu Krajišnika i obilježavanje njihove tragedije. Vrednije od dobijenog novca je saznanje da je preko ovog postupka barem dio svjetske javnosti upoznat s tragedijom Srba iz bivše RSK, kojoj su uveliko kumovale i američke organizacije poput MPRI.

U međuvremenu je “Oluja” stigla i pred Evropski sud za ljudska prava (ESLJP) pred kojim su počeli sudski postupci po tužbama oštećenih Srba protiv Hrvatske, koji smatraju da njena državna tijela nisu sprovela efikasnu istragu smrti njihovih rođaka civila, koji su ubijeni  za vrijeme ili neposredno nakon ove akcije. U sedam slučajeva Hrvatska je unilateralnom deklaracijom priznala krivicu i pristala da porodicama ubijenih isplati nematerijalnu štetu i parnične troškove, dok je sud u ostalim slučajevima zahtjeve odbio kao neosnovane utvrdivši da je istraga, iako nije dovela do rezultata, bila efikasna,  odnosno odbacio kao nedopuštene,  zbog proteka roka od šest mjesci nakon zadnje poduzete istražne radnje ili saznanja podnosioca o neefikasnosti.

Međunarodni sud pravde (MSP) je kroz obrazloženje svoje presude iz februara 2015. godine operaciju “Oluja” kvalifikovao kao akciju etničkog čišćenja, koje nije doseglo nivo genocida – Hrvati su htjeli srpsku teritoriju bez Srba očekujući da oni sami odu, a ne da ih “unište u cjelosti ili djelimično”. A da bi ih natjerali da napuste svoja vjekovna ognjišta, granatirali su njihove gradove i izbjegličke kolone, ubijali i fizički i psihički zlostavljali zaostale civile i vojnike i sprječavali im povratak, ali ni to sve skupa, po ocjeni suda, nije doseglo nivo genocida (nedostaje “genocidna namjera”).

MSP je ovom presudom krajiškim Srbima dao solidnu osnovu da pravnim putem nastave tražiti ostvarenje ostalih (sporednih) zahtjeva iz njihove kontratužbe: procesuiranje počinilaca svih ratnih zločina nad njihovim sunarodnicima, obeštećenje za uništenu imovinu i izgubljene živote, održivi povratak i puno poštivanje njihovih nacionalnih i ljudskih prava, uključujući i široku političku autonomiju kakvu im je međunarodna zajednica (UN, EU, SAD i RF), prije akcije “Oluja”, garantovala “Planom Z-4”.

Na prošlogodišnjoj proslavi “Oluje”,  koju je MSP okarakterisao kao “akciju etničkog čišćenja i masovnih zločina”, hrvatska predsjednica je definisala  kao “etički čistu”, što su mnogi protumačili kao lapsus linguae.

Obećanja o zaštiti manjinskih nacionalnih prava, data od hrvatskih zvaničnika na dan ulaska Hrvatske u EU prije četiri godine na trgu Bana Jelačića u Zagrebu, pretvorila su se u svoju suprotnmost – srpska zajednica je postala još minornija, obespravljenija i napadanija.

Na sve to, međunarodna zajednica, uključujući NATO i EU, čija je Hrvatska u međuvremnu postala članica, ćuti kao što je ćutala i prije 22 godine.

U Beogradu i Banjaluci, 3. avgusta, 2017. godine

 

P R E D S J E D N I K

Savo Štrbac

Share this post


Link to post

Dačić za „Blic”: Provokacije pred "Oluju" nisu slučajnost

 

Obeležavanju "Bljeska" i "Oluje" uvek prethode određeni potezi Hrvatske, koji zaoštravaju naše odnose, kaže za "Blic" šef srpske diplomatije Ivica Dačić.

Foto: Zoran Žestić / RAS Srbija Ivica Dačić

Komentarišući konstantne provokacije koje se dešavaju u susret obeležavanju vojne akcije "Oluja", u kojoj je iz Hrvatske proterano oko 250.000 Srba, a nekoliko hiljada njih ubijeno i nestalo, Dačić navodi da se "jednostavnim uvidom u dokumentaciju", može videti upravo ovakav odnos Hrvatske prema Srbiji.

 

- Pred "Bljesak" prošle godine, Hrvatska nije dala saglasnost za otvaranje poglavlja 23, pred "Oluju" prošle godine ukinuta je presuda Stepincu i Glavaš. Ove godine, Hrvatska je gotovo onemogućila uvoz voća i povrća - kaže on.

Foto: Profimedia Oluja 1995. godine

Kako navodi, ako se tome doda da hrvatska vlada sufinansira Tompsonov koncert sutra u Slunju, i to na dan kada su pre 75 godina u blizini u Sadilovačkoj crkvi spaljena 463 Srbina, od toga 149 dece mlađe od 13 godina, onda se može videti da to nije slučajno.

- To nije u skladu sa javno proklamovanom željom za dobrosusedskim odnosima - rekao je Dačić.

I ove, kao i prethodnih godina, u Srbiji će se 22. godine od ovog strašnog, tužnog i potresnog događaja obeležiti komemorativnim skupom u Veterniku, uz prisustvo najvišeg državnog vrha Srbije i Republike Srpske, kao i velikog broja građana koji su ovakvu sudbinu doživeli.

Foto: Profimedia Oluja 1995. godine

Vojno-policijska akcija Oluja počela je 4. i trajala je do 5. avgusta, tokom koje su hrvatske snage ubile najmanje 1.800 osoba srpske nacionalnosti, i proterale hiljade i hiljade ljudi, nakon čega su uspostavile kontrolu na teritorijom tadašnje Republike Srpske Krajine.

Foto: Profimedia Oluja 1995. godine

Zato je za Srbiju "Oluja" najmasovnije i jedno od najsurovijih etničkih čišćenja koja su se dogodila u ratovima na prostorima bivše SFRJ.

Sa druge strane, Hrvatska ovaj dan obeležava, tačnije proslavlja, kao Dan pobede. Kao i ranijih godina, i ove će vojska paradirati po Kninu i drugim hrvatskim mestima, hrvatski branitelji se dičiti svojim "junaštvom" što će, kao i ranijih godina, podržati i politički vrh zemlje, od predsednice, premijera, do vlade Hrvatske.

Foto: Blic / RAS Srbija

Kulturno-umetnički program je neizostavan na ovakvim skupovima, na kojima se neretko veliča ustaštvo, i to od strane onih koje Vlada Hrvatske plaća, poput Marka Perkovića Tompsona, koji je sinonim upravo za to. Međutim, njega su ove godine "sklonili" u Slunj, dok će na sutrašnjoj centralnoj proslavi građane zabavljati "Prljavo kazalište.

Foto: youtube Paljenje srpske zastave u Kninu

U Kninu se održava i sednica hrvatske Vlade, a očekuje se da će ovaj grad posetiti i nekoliko hiljada građana iz svih krajeva Hrvatske.

Share this post


Link to post

NA STADIONU U NOVOM SADU 30.000 LJUDI Obeležen Dan sećanja na žrtve "Oluje", ceremoniji prisustvovao državni vrh Srbije

 

Centralna manifestacija povodom Dana sećanja na sve stradale i prognane Srbe u hrvatskoj oružanoj akciji "Oluja" koja je počela 4. avgusta 1995. godine održana je večeras na fudbalskom stadionu u novosadskom prigradskom naselju Veternik.

 
 

Obeležavanju godišnjice prisustvovao je ceo državni vrh Srbije, predstavnici pokrajinske vlade i Grada Novog Sada, predstavnici Srba izHrvatske, ali i predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, ali i tridesetak hiljada okupljenih ljudi.

 
Foto: Robert Getel / RAS Srbija

Patrijarh srpski Irinej služio je na početku manifestacije parastos svim sprskim žrtvama.

 
 

On je rekao da se i danas pitamo odakle takva mržnja da ona bude pokazana na najgnusniji način prolivanjem krvi.

Foto: Robert Getel / RAS Srbija

Poglavar SPC je rekao da bi razumeo da je ova odluka došla od nehrišćanskog naroda.

Foto: Robert Getel / RAS Srbija

- 1995. ostvarilo se ono što je planirano pre više desetina godina. Srpski narod doživeo je tragediju hrišćanstva 20. veka koja nas je izjednačila sa Jevrejima - rekao je patrijarh.

Foto: Robert Getel / RAS Srbija

Kako je rekao ne treba razmišljati o osvet, jer to nije svojstveno pravoslavnima, već da se mora oprostiti, ali ne i zaboraviti, jer će se zločin ponoviti.

Foto: Robert Getel / RAS Srbija

- Moramo da im oprostimo i molimo se Bog za njihovo pokajanje, jer to očekujemo od njih - kazao je Irinej.

Foto: Robert Getel / RAS Srbija

Obeležavanje Dana sećanja nastavljeno je intoniranjem svečane pesme Republike Srpske i srpske himne, a zatim je usledio i minut ćutanja za sve žrtve.

Foto: Robert Getel / RAS Srbija

Svoje svedočenje iz izbegličke kolone sa okpljenima podelila je i Branka Maksimović, danas tridesetogodišnja inženjerka, a 1995. osmogodišnja devojčica.

- Bila sam dovoljno velika da bih prepoznala bol i tugu i majčinim očima, ali mala da bih shvatila ko nas i zašto tera - rekla je ona.

Foto: Robert Getel / RAS Srbija

Kako je kazala mnoge životne oluje i grmljavine preživela je u novom domu u Veterniku.

- Došla sam u nepoznato sa dva kofera, ali sam bila srećna jer smo ostali zajedno - kazala je Maskimovićeva.

Foto: Robert Getel / RAS Srbija

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik kazao je da je ne smemo da verujemo u ničije dobre namere, a kako je naglasio, Srbi su napustili prostor današnje Hrvatske jer je postojala pretnja da svi budu pobijeni i to uz pomoć tadašnje Medjunarodne zajednice.

- Napustiti kuću bilo je strašno, ali se pokazalo da je Srbija bilo sigurno mesto za vas, kako bi moglo da se oporavite i da sada zajedno gradimo identitet krajiških Srba koji su tamo manjima, ne smeju da govore svojim jezikom i moraju da trpe odluke hrvatske vlade koje govore da su Srbi agresori - rekao je Dodik.

Lider Republike Srpske rekao je i da Srbi žele dobro svima i da svima pružaju ruku, ali da se ne može svima verovati.

- Srbija će svojim potencijalima uvek stati iza nas. Danas smo zajedno i bićemo zajedno, u teritorijalnom smislu, da ne bude zabune - kazao je Dodik, a to je naišll na odobravanje i aplauz prisutnih.

Foto: Robert Getel / RAS Srbija

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić obećao je sa govornice da Srbija nikada neće dozvoliti da se Srbima na bilo kojoj teritoriji ponovi ono što se desilo tokom nekoliko dana trajanja "Oluje".

- Ne znam da li današnja Hrvatska ima snage da se suoči sa rezultatima "Oluje", ali Srbija ima snage da na to podseća ceo svet - rekao je Vučić.

On je podsećajući na stradanje Srba istakao primer mesta Grubori, sela, koje, kako je rekao više nema "ni u statistici, ni u popisu, ni u istoriji".

- Gotovo polovina pobijenih u tom selu bili su stariji od 60 godina, oni su bili ti "okupatori", njih su se oslobodili kada su krenuli u oslobodjenje. Oslobodili su ih se temeljno, tako da danas Grubora više nema - kazao je Vučić i podsetio da je 1936. godine u Hrvatskoj živelo više od 1,2 miliona Srba, a da ih danas ima 186.000.

Foto: Robert Getel / RAS Srbija

Predsednik Srbije je napomenuo da su na svwkom sastanku sa hrvatskim zvaničnicima tražili da se bar neka prava vrate Srbima u hrvatskoj, podsetivši na prava koja u Srbiji uživaju pripadnici hrvatske, ali i svih drugih nacionalnim manjina.

Dan sećanja na žrtve "Oluje"
 
 

Predsednik Vučić pre obeležavanja godišnjice prisustvovao je u Novom Sadu sastanku sa predstavnicima Srba iz regiona koji je održan u novosadskoj gradskoj kući. Na sastanku su bili i pokrajinski premijer Igor Mirović, potpredsednik Vlade Srbije i ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović, ministar odbrane Aleksandar Vulin, predsednik Matice Srpske Dragan Stanić i gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević.

Share this post


Link to post
 

ДИЦ „Веритас“,  ПРОГРАМ ОБИЉЕЖАВАЊА 22. годишњице страдања Срба у агресији хрватске војске на РСК у августу 1995. године (Операција „Олуја“)

ПРОГРАМ ОБИЉЕЖАВАЊА
двадесет друге годишњице страдања Срба у агресији хрватске војске на РСК у августу 1995. године (Операција „Олуја“)

Бања Лука

Четвртак, 3.8.2017.
11.00 Међународни прес центар Бања Лука (Хотел „Босна“)
- конференција за штампу

Петак, 4.8.2017.
19.00 Ветерник – обиљежавање „Олује“ у органицацији Владе Републике Србије, Републике Српске и СПЦ

Субота, 5.8.2017.
09.30 Пердувово Гробље – Полагање вијенаца
11.00 Храм Христа спаситеља – Парастос
12.00 Бања Лука (Позориште) – Трибина: „Дани туге и сјећања“

Недеља, 06.08.2017.

Нови Град
09.00 Литургија – Храм Св. Апостола Петра и Павла
10.00 Парастос – Храм Св. Апостола Петра и Павла
10.45 Паљење свијећа према „мосту спаса“ и спуштање вијенаца у ријеку Уну
11.15 Полагање вијанаца на Туњицама

Сводна
11.30 Парастос – Храм Св. Саве у Сводни
12.00 Полагање вијенаца код спомен крста у Сводни

Понедељак, 7.8.2017.

Петровац/Јањиле-Бравско
11.00 Парастос и полагање вијенаца код спомен крста на Петровачкој цести
12.00 Посјета спомен соби у Дринићу

Организован бесплатан превоз из Бања Луке до Јањила,
пријаве и информације на телефон +387(0)66-364-022 или +387(0)65-329-836

Све манифестације, осим оне у Ветернику, организује Веритас у сарадњи са локалним заједницама и СПЦ.

ВЕРИТАС

Share this post


Link to post

Ovo u Veterniku je cisti skup SNSa i njihovih partnera, sramota sto nasu tragediju iskoristavaju za rad politickih poena, pogotovo kad vidim one nakaze poput Dacica i Vulina, ciji otac lezi pod lipom i koji je odgovoran sto se vecina nasla upravo u tom Veterniku, Altini, Batajnici, Pazovi. Tamo smo trebali odrzati skup, upravo tamo. 

Share this post


Link to post

i ja se pitam na koliko razlicitih skupova se ovo odrzava?

 

jedan je u republici srpskoj i taj je najdosljedniji do sada

drugi je u crkvi svetog marka u beogradu, i to je manje vise do sad dosljedno

ovaj treci u veterniku .... vreme ce reci, a mi krajisnici bar toga imamo, ako nemamo zavicaja imamo uspomene i vreme

Share this post


Link to post

Parastos povodom Dana sjećanja na sve stradale pravoslavne Srbe u oružanoj akciji “Oluja”

oluja-parastos.jpg

U subotu 05. avgusta 2017. god u 11.00 časova, u hramu Svetog velikomučenika Georgija u Prnjavoru, služiće se parastos nevino postradalim pravoslavnim Srbima u oružanoj akciji “Oluja”.

Nakon parastosa, u 12.00 časova na svim hramovima Eparhije banjalučke istim povodom oglasiće se zvona.

Pozivamo drage parohijane i sve zainteresovane pravoslavne hrišćane da dođu i uzmu učešće u molitvenom sjećanju na žrtve “Oluje”.

SvetiGeorgije.org

Share this post


Link to post

Širom Srpske obilježavanje stradanja Srba u “Oluji”

Izvor: InfoBijeljina.com / SRNA
05.08.2017

Od danas do ponedjeljka, 7. avgusta, na više mjesta u Republici Srpskoj biće obilježene 22 godine od zločinačke akcije hrvatske vojske i policije “Oluja” u kojoj je sa svojih vjekovnih ognjišta protjerano više od 220.000 Srba, a njih 2.000 poginulo i nestalo.

 

25639.jpg
FOTO: SRNA
 

Prema programu obilježavanja koji je sačinio Dokumentaciono-informacionog centra Veritas, danas u Banjaluci sa početkom u 9.30 časova biće položeni vijenci na spomenik stradalim Krajišnicima na Dinari na Perduovom groblju, a parastos će biti služen u Hramu Hrista Spasitelja u 11.00 časova.

Tribina pod nazivom "Dani tuge i sjećanja" biće održana u Narodnom pozorištu Republike Srpske sa početkom u 12.00 časova.

U Hramu Svetih apostola Petra i Pavla u Novom Gradu će sutra u 10.00 časova biti služen parastos stradalim Srbima, u 10.30 časova biće prislužene svijeća na "mostu spasa" i spušteni vijenci u rijeku Unu.

Istog dana u mjestu Svodna, gdje je hrvatska avijacija bombardovala kolone srpskih izbjeglica iz Krajine, biće služen parastos u mjesnoj Crkvi Svetog Save sa početkom u 11.30 časova, a u 12.00 časova je predviđeno polaganje vijenaca kod spomen-krsta.

U ponedjeljak, 7. avgusta, u mjestu Јanjile, na Petrovačkoj cesti, gdje je, takođe, hrvatska avijacija bombardovala izbjegličke kolone, sa početkom u 11.00 časova biće služen parastos i polaganje vijenaca na spomen-krst.

Hrvatska vojno-policijsa akcija "Oluja", u kojoj su učestvovale i jednice Petog korpusa tzv. Armije BiH, te HVO, počela je 4. avgusta 1995. godine i tokom nekoliko dana ubijeno je 2.000 lica, mahom civila, dok je sa područja Like, Banije, Korduna, sjeverne Dalmacije, koje su bile zone pod zaštitom UN, protjerano oko 200.000 Srba sa svojih vijekovnih ognjišta.

Na evidenciji Veritasa nalaze se imena 1.859 poginulih i nestalih Srba u akciji "Oluja" i poslije nje, od kojih su 1.209 ili 65 odsto civili, među kojima je tri četvrtine bilo starijih od 60 godina.

- Među žrtvama se nalazi 546 ili 29 odsto žena, od kojih su oko četiri petine bile starije od 60 godina, a od ukupnog broja žrtava do sada je rasvijetljena sudbina 1.604 lica, dok se na evidenciji nestalih vodi još 795 lica, većinom civila - naveo je koordinator Veritasa za Republiku Srpsku Јanko Velimirović.

On je naglasio da Hrvatska još izbjegava bez valjanog razloga da izvrši ekshumacije poznatih mjesta ukopa.

Share this post


Link to post

Trebinje: Parastos za stradale Srbe u „Oluji“

 
atanasije-696x392.jpg
 
Umirovljeni episkop zahumsko–hercegovački i primorski Atanasije danas će u Sabornom hramu u Trebinju služiti parastos nevino postradalim žrtvama u progonu srpskog naroda tokom vojne akcije „Oluja“ na području Republike Srpske Krajine i Hrvatske.
 

Parastos uz sasluženje sveštenstva i đakona Sabornog hrama Svetog Preobraženja Gospodnjeg, biće služen u 11.00 časova, najavljeno je iz Crkvene opštine Trebinje.

U Sabornom hramu svake godine služi se parastos za postradale Srbe u „Oluji“.

Zločinačka hrvatska vojno-policijska akcija kodnog imena „Oluja“, u kojoj su učestvovale i jednice Petog korpusa takozvane Armije BiH, te HVO-a, počela je 4. avgusta 1995. godine i tokom nekoliko dana ubijeno je oko 2.000 Srba, mahom civila.

Sa područja Like, Banije, Korduna, sjeverne Dalmacije, koje su bile zone pod zaštitom UN, protjerano je više od 200.000 Srba sa svojih vijekovnih ognjišta.

„Oluja“ predstavlja najveće etničko čišćenje poslije Drugog svjetskog rata, jer nikada u istoriji Evrope za tako kratko vrijeme, od 4. do 7. avgusta 1995. godine, nije protjeran tako veliki broj ljudi.

 

Izvor: Srna

Share this post


Link to post
svece.jpg
 

Širom Srpske obilježavanje stradanja Srba u "Oluji"

Od danas do ponedjeljka, 7. avgusta, na više mjesta u Republici Srpskoj biće obilježene 22 godine od akcije hrvatske vojske i policije "Oluja" u kojoj je sa svojih vjekovnih ognjišta protjerano više od 200.000 Srba, a njih 2.000 poginulo i nestalo.

Prema programu obilježavanja, danas je na Perduovom groblju u Banjaluci predviđeno polaganje vijenaca na spomenik stradalim Krajišnicima, a parastos će biti služen u Hramu Hrista Spasitelja u 11.00 časova.

U isto vrijeme umirovljeni episkop zahumsko-hercegovački i primorski Atanasije u Sabornom hramu u Trebinju služiće parastos nevino postradalim žrtvama u "Oluji".

Tribina pod nazivom "Dani tuge i sjećanja" biće održana u Narodnom pozorištu Republike Srpske u Banjaluci, sa početkom u 12.00 časova.

U Hramu Svetih apostola Petra i Pavla u Novom Gradu će sutra u 10.00 časova biti služen parastos stradalim Srbima, u 10.30 časova biće prislužene svijeća na "mostu spasa" i spušteni vijenci u rijeku Unu.

Istog dana u mjestu Svodna, gdje je hrvatska avijacija bombardovala kolone srpskih izbjeglica iz Krajine, biće služen parastos u mjesnoj Crkvi Svetog Save sa početkom u 11.30 časova, a u 12.00 časova je predviđeno polaganje vijenaca kod spomen-krsta.

Pored Srpske, pomen žrtvama "Oluje" biće služen u Srbiji i svim hramovima Mitropolije crnogorsko-primorske.

 

Izvor: SRNA

Share this post


Link to post

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now
Sign in to follow this  

×