150 godina rodjenja Nikole Tesle

Širom sveta ove godine obeležava se 150. godišnjica rođenja Nikole Tesle, skromnog genija koji je zadužio čovečanstvo. Gotovo sve zemlje sveta će prigodnim svečanostima, savetovanjima i okruglim stolovima odati počast tvorcu motora na naizmeničnu struju, transformatora visokofrekventne struje, obrtnog i oscilatornog magnetnog polja, bežičnog prenosa radio-talasa i brojnih drugih otkrića bez kojih ne bi bilo života kakav danas znamo.

Teslin doprinos elektroenergetici i savremenoj civilizaciji može bolje da se shvati kroz činjenicu da su njegovi pronalasci u univerzalnoj primeni od 1888. godine do danas ostali gotovo nepromenjeni. Indukcioni eletrični motori koji pokreću naše kućne aparate i mašine u fabrikama su Teslini motori, a blagodati svetlosti i toplote, koje nam preko električne energije stižu iz neke udaljene hidrocentrale ili termoelektrane, koristimo upravo zahvaljujući Teslinim pronalascima. Bez Teslinih pronalazaka ne bi bio moguć rad ni jednog uređaja koji koristi električnu energiju, kao ni savremenih elektronskih sistema poput satelita, televizijske, video, radio i kompjuterske tehnologije.

U njegovu čast jedinica za jačinu magnetne indukcije nosi ime "Tesla" i obeležava se sa velikim slovom T.

U Beogradu, gde se čuva i urna sa Teslinim pepelom, 23. januara, u Sabornoj crkvi održana je komemoracija povodom njegove smrti. Vlada Srbije je pre dve godine proglasila Dan Teslinog rođenja za nacionalni praznik.


Okosnicu obeležavanja jubileja u Srbiji čini svečana akademija na dan Teslinog rođenja, 10. jula, uz prisustvo uglednih ličnosti iz sveta nauke, privrede, političkog i kulturnog života iz zemlje i inostranstva. Naučni skup u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, posvećen Tesli i njegovom delu, biće održan od 18. do 20. oktobra, kao i izložba u novembru u galeriji Matice srpske sa eksponatima i fotografijama iz života i stvaralaštva tog slavnog naučnika. Biće organizovane izložbe i u gradovima van Srbije.

Jubilej 150 godina Teslinog rođenja biće obeležen i organizovanjem niza kulturno-umetničkih, prosvetnih i naučnih manifestacija, raspisivanjem konkursa Fondacije 'Nikola Tesla' za dodelu nagrade domaćim stručnjacima i učešćem u uređenju crkve svetih apostola Petra i Pavla u Smiljanju gde je Tesla kršten. U Beogradu će biti postavljen spomenik Tesli, a ispred muzeja Nikole Tesle fontana napravljena prema Teslinom patentu.

U svim osnovnim školama u Srbiji, pod pokroviteljstvo Elektroprivrde Srbije, raspisan likovni i literarni konkurs 'Tesla - bajka o struji', a predviđen je i niz manifestacija kako bi se đaci upoznali sa delom slavnog srpskog naučnika.

U obeležavanju 150. godišnjice rođenja ovog genija nauke učešće je uzelo i Teslino memorijalno društvo sa sedištem u Njujorku. Muzej voštanih figura 'Madam Tiso', njujorški ogranak londonske kuće, priprema figuru Nikole Tesle u vosku i postaviće je pored Aleksandra Bela, pronalazača telefona. Teslino memorijalno društvo iz Njujorka odavno se priprema da pruži svoj doprinos veličanstvenoj proslavi dana Teslinog rođenja.

Tesla, osobenjak po prirodi, još za života je dobio brojna priznanja najvećih svetskih naučnih institucija, akademija i univerziteta. Ali, on im nije pridavao veliki značaj. Novac i zasluge ga se nisu ticali, jer je u potpunosti bio posvećen nauci. Godine 1912. odbio je da primi Nobelovu nagradu za fiziku jer je tvrdio da njegov kolega laureat Tomas Edison nije pravi naučnik.

Poslednje godine života proveo je hraneći golubove, a živeo je uglavnom od godišnjeg honorara iz svoje domovine.

Tesla je bio daleko ispred svih ostalih po svojoj pronalazačkoj genijalnosti i značaju izuma. Mnogi koji su upoznali Teslino delo smatrali su ga najvećim inženjerom elektrotehnike svih vremena. Godine 1975. njegovo ime uvedeno je u Dom slavnih Amerike, a 10. jula 1990. godine u američkom Kongresu je proslavljen Teslin rođendan. Takva čast u američkoj istoriji nije ukazana ni jednom američkom naučniku, čak ni Tomasu Edisonu, pa ni Aleksandru Grahamu Belu. Posle tog događaja, osam američkih država [Njujork, Nju Džerzi, Pensilvanija, Kolorado, Nevada, Minesota, Arizona i Indijana] proglasile su Teslin dan rođenja za državni praznik.

U arhivi Njujorka pronađen je zvučni snimak sahrane Nikole Tesle, koji je 60 godina stajao skoro potpuno zaboravljen. Nad mrtvim Teslom svirao je njegov prijatelj, violinista Zlatko Baloković, tada jedan od najvećih virtuoza na svetu, i to po Teslinoj želji - prvo Šubertovu kompoziciju 'Ave Maria', a onda srpsku pesmu 'Tamo daleko'.

Na snimku je i oproštajni govor tadašnjeg gradonačelnika Njujorka Fiorela Henrija Lagvardije. 'Mogao je postati najbogatiji čovek u Americi, ali jednostavno nije to želeo. Želeo je uspeh koji je namenio drugima. On je voleo ljude i bio je naučnik - genije, pesnik nauke. Novac ga nije zanimao, a sve što je postigao, učinio je u skladu sa svojim prirodnim darom, koji mu je u njegovoj rodnoj zemlji podarila majka“, rekao je Lagvardija, 10. januara 1943. godine, u svom govoru na radiju, pred opelo u njujorškoj crkvi Svetog Jovana Bogoslova.


Američki inženjer i profesor B.A. Berend 1921. godine u svojoj knjizi je zapisao: 'Tesla nije ostavio drugima ništa više da urade. Kada bismo iz industrije isključili rezultate Teslinog istraživačkog rada, svi točkovi te industrije prestali bi da se okreću, naši tramvaji i vozovi bi stali, naši gradovi bi bili u mraku, a fabrike mrtve i besposlene'.

Podsećamo na neke od Teslinih izjava:

'Radio - znam da sam njegov otac - ali ga ne volim. Nikada ga ne slušam. Radio je razoran i ometa koncentraciju. Previše je destrukcija u ovom životu koje ometaju kvalitetno mišljenje. Kvalitet, a ne kvantitet, misli je važan.'

'Elektricitet je za mene sve... Dan kada saznamo šta je elektricitet biće najznačajniji dan u istoriji čovečanstva.'

'Ako budem srećan da ostvarim bar neke od svojih ideala, to će biti dobročinstvo za celo čovečanstvo. Ako se te moje nade ispune, najslađa misao biće mi ta - da je to delo jednog Srbina.'

Neke manje poznate stvari

U godini obeležavanja 150. godišnjice rodjenja slavnog naučnika Nikole Tesle, svetu su uveliko dostupni svi izumi tog velikog naučnika, ali je njegov privatni život, široj javnosti ostao prilična nepoznanica.


Slavni naučnik, koji je svojim izumima zadužio čovečanstvo, prvi put je privukao pažnju još kad je kao šestogodišnji dečak, stavio u pogon vatrogasna kola, nakon uzaludnih pokušaja stručnog osoblja da to učini.

Upravo ta zanimljiva uvertira kasnije je od njega napravila vrhunskog i svetski priznatog izumitelja, koji je u svojim memoarima pisao je da je sazrevao razmišljajući: 'Bije me glas da sam jedan od najvrednijih radnika, a možda i jesam, ukoliko je razmišljanje isto što i rad, pošto sam mu posvetio sve svoje budne sate'.

'Ali, ukoliko se rad shvata kao odredjeno delovanje u odredjeno vreme prema strogim pravilima, onda sam ja verovatno jedan od najvećih dokoličara', piše Tesla u svojim memoarima.

Rodio se u malom ličkom selu Smiljanu u Vojnoj Krajini 10. jula 1856. godine i najveći deo mladalačkih dana, van školske klupe, provodio je u majstorisanju i umovanju u bibliotekama oca Milutina i ujaka Nikole. Poznato je da se nikada nije rukovao, ali to nije činio iz higijenskih razloga, već zbog toga što je imao fobiju od statičkog elektriciteta, smatrajući da rukovanje dovodi do medjusobne razmene elektromagnetnih talasa.

Teslini kritičari govorili su da je homoseksualac, jer se nikada nije ženio niti je, osim majke i sestara, bilo koja druga dama mogla da uživa u trenucima sa njim. On, medjutim, nikada nije hteo da demantuje glasine, ali je u svojim kratkim beleškama ukazao da je rešio da svoj život posveti radu, zbog čega se odrekao 'ljubavi i društva dobre žene'.


Veliki genije smatrao je da pred oltar treba da izadju književnici i muzičari, jer im brak daje nadahnuće koje ih vodi većem uspehu. 'Pronalazač ima tako žestoku narav, sa toliko divlje, strasne osobenosti, da bi morao sve da napusti i da se tako odrekne svoje izabrane oblasti rada, ako bi se posvetio ženi. A i šteta što je tako - ponekad se osećam tako usamljenim', pisao je Tesla.

Idealizovao je žene, o čemu svedoči intervju iz 1924. godine koji je dao časopisu 'Collier's', kada je ukazao da će 'borba žena završiti u novom polnom poretku, sa ženama kao superiornim' i da je ženski intelekt pokazao kapacitet za sva mentalna postignuća i dostignuća muškaraca. 'U generacijama koje slede, taj kapacitet će se proširiti, prosečna žena će biti toliko dobro obrazovana kao i prosečan muškarac, a potom i bolje obrazovana...

Žene će ignorisati prošlost i iznenaditi civilizaciju sa njihovim progresom', ocenio je on u tom intervjuu. Tvrdio je da je, još dok je bio dete, 'snažnu odvratnost osećao prema ženskim mindjušama', dok su mu se drugi delovi nakita, poput narukvica, dopadali 'manje ili više, zavisno od svog oblika'.

Brojao je korake u šetnji i izračunavao zapreminu tanjira za supu i šoljice za kafu i zalogaja hrane, jer kako je objašnjavao, drugačije nije mogao da 'uživa u jelu'. Sve radnje i postupke koje je ponavljao morali su da budu deljivi sa tri i ukoliko bi pogrešio, bio je prinudjen da sve počne iz početka, čak i ako je za to bilo potrebno nekoliko sati. Najviše je voleo knjige.

Bio je izuzetno pedantan i na njegovom radnom stolu nikada nije bilo razbacanih papira niti nekakvih drugih predmeta koji bi asocirali na nemar. Besprekorno odeven, precizan i uredan u svakom pogledu, govorio je brzo i vrlo uverljivo. Bilo je gotovo nezamislivo ne gledati ga u oči dok govori. Veliku pažnju Tesla je posvećivao svom razdeljku - češljao se najmanje sedam puta dnevno.

Glavni razlog njegove večne mladosti mnogi su objašnjavali Teslinom umerenošću u jelu. Veliki naučnik zapravo je smatrao da se većina ljudi 'ne samo hrani telesnim boljkama, nego zapravo sahrani sebe same prekomernim jelom ili hranom koja im ne odgovara'. Doručkovao je jednu do dve pinte toplog mleka i nekoliko jaja koje je sam pripremao, a ručak je uvek 'preskakao'.


Za večeru je kuvao supu od celera, komad mesa ili živine, krompir i još neko povrće uz čašu laganog vina. Desert mu je najčešće bila kriška sira, a na meniju se morala naći i velika sirova jabuka. Veoma osetljiv i izbirljiv u pogledu hrane, Tesla je jeo vrlo malo i ono što je konzumirao moralo je da bude najbolje. Jedno vreme ga je obuzimala manija kockanja, a posle toga manija pušenja i pijenja kafe, ali uspeo je sa tim da se izbori, jer je shvatio da mu duvan i kafa štete zdravlju.

Svojim izumima zaradio je više od milion dolara, ali mu novac nije mnogo značio i svaki novozaradjeni peni potrošio bi na sledeći izum, stoji u Teslinim autobiografskim beleškama.